Простор између ресторана „Венеција” и Старог шлепа у Земуну носиће назив убудуће Богојављењски плато. На том месту годинама се одржава манифестација Богојављењско пливање за часни крст, због чега су чланови удружења Свебор и поднели захтев у мају да овај део Земуна добије ново име. Њихову иницијативу подржали су и одборници Скупштине града на последњој седници и прихватили овај предлог.
– Део платоа покриваће и зелену површину до Кеја ослобођења, односно новоизграђеног кеја са шеталиштем уз Дунав. На том простору биће постављена и скулптура Богојављењски пливач и плато ће постати место за различита спортска и културна збивања – објашњава Цвјетко Стевановић, председник Свебор савеза Београда и један од оснивача ове манифестације.
Пливање за богојављењски крст заживело је у Земуну 1997. године и тада је у хладан Дунав скакало седам пливача. Ове године било их је око 400.
– Када смо ми скакали у воду посматрачи су могли да се наброје на прсте. Међу њима је био и проф. Миодраг Дабижић, познати хроничар Земуна. Иначе, освећење богојављењске водице и крста био је обичај који у Земуну постојао још између два светска рата и који је практиковала Српска православна црква. У то време постојала је пракса да се за крстом уђе у воду, али се с том традицијом прекинуло после Другог светског рата. Пре 19 година дошао сам на идеју да ми оживимо ту традицију, али на другачији начин – да пливамо за крстом. Закуцали смо на врата многих институција, али подршку нисмо имали. Ветар у леђа добили смо у старој Цркви Светих архангела Михаила и Гаврила у Земунском парку одакле је и кренула прва литија, а у воду се скакало 100 метара испод Николајевске цркве – објашњава Стевановић, дугогодишњи тренер борилачких вештина, и истиче да је ова манифестација спојила веру, духовност и спорт.
Обичај се касније проширио, друга локација била је Ада Циганлија, а затим је смотра почела да се организује у Чачку, Нишу, Сремској Митровици... али и у Херцег Новом, Требињу, Малом Зворнику...
Традиција освећења воде у Земуну, како објашњава проф. Миодраг Дабижић, некадашњи управник Земунског музеја и одличан познавалац историје Земуна, постојала је још пре Првог светског рата.
– О Богојављењу су се спајале три литије из Николајевске, Богородичине и Горњоградске цркве. Свештеници су тада обављали такозвани обред водоосвећења, на кеју у близини Дунава, а залеђени крст се бацао у реку. Обично су тада сиромашни житељи Земуна, најчешће рибарски помоћници, улазили за њим у воду, за шта им је окупљен свет давао покоји динар. Најпознатији међу њима био је Рифлач – сећа се обичаја из старог Земуна проф. Дабижић.
Овако прослављање Богојављења, православног празника који пада 19. јануара, трајао је све до Другог светског рата када је Земун постао територија Независне државе Хрватске.
Прикупља се новац за подизање обележја
Цвјетко Стевановић ових дана прикупља новац за подизање обележја Богојављењском пливачу.
– Свака помоћ је добродошла. Ми смо већ урадили постоље где би споменик требао да буде постављен, али је потребна још извесна количина новца како би све било завршено. Тренутно се у ливници ради скулптура која ће бити висине око два метра – каже Цвјетко Стевановић.
