петак, 13.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:26

Пеј-пал – сервис за плаћање само у иностранству

Једини начин да домаће компаније или појединци међусобно обављају платни промет у земљи преко овог или било ког другог сличног сервиса, јесте да се оне код НБС региструју као институције електронског новца
Аутор: Јелица Антељсреда, 21.09.2016. у 09:15
(Фото Пиксабеј)

Најпознатији светски сервис за плаћање путем интернета – Пеј-пал, домаћим компанијама и грађанима и даље може да служи само за платни промет са иностранством (за шта има лиценцу Народне банке Србије), али не и за њихова међусобна плаћања у земљи. За ову делатност, како је јуче саопштила Народна банка Србије, овај сервис није ни поднео захтев за лиценцирање.

НБС се јуче огласила поводом тврдњи појединих компанија, изречених у јавности, да им је онемогућено пословање због застарелих прописа и забране Народне банке да обављају било какве трансакције у страним валутама између фирми регистрованих у Србији и грађана са пријављеним боравиштем у нашој земљи.

Позивајући се на Закон о платном промету, у НБС кажу да је једини начин да домаће компаније или појединци међусобно обављају платни промет преко овог или било ког другог сличног сервиса, то да се ове компаније код НБС региструју као институције електронског новца.

– Пеј-пал до данас није поднео такав захтев и зато у овом тренутку може да служи само за плаћања са иностранством. Ово су, иначе, универзална правила која важе без изузетка и у Европској унији, па тако Пеј-пал пружа услуге грађанима и компанијама у ЕУ као лиценцирана кредитна институција са седиштем у Луксембургу – кажу у Народној банци Србије.

Они објашњавају да је пружање платних услуга лиценцирана делатност свуда у свету. Омогућавање да се ове услуге пружају у Србији између резидената без дозволе НБС довело би до парадоксалне ситуације у којој би стране институције електронског новца основане у држави у којој нема регулаторних захтева (нема надзора, посебног капитала као у ЕУ од 350.000 евра и заштите корисника) биле у далеко повољнијем положају у односу на домаће институције електронског новца на које се примењује режим еквивалентан у ЕУ.

– Иначе, примену Закона о девизном пословању у случају правних лица који су корисници овог система или било које друге институције електронског новца контролише Пореска управа. Она у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији, располаже неопходним правним и фактичким механизмима да утврди да ли је одређено плаћање преко Пеј-пала извршено између резидената и да у складу с тиме подноси захтеве за покретање одговарајућих поступака, кажу у НБС.

Они објашњавају да, према њиховим сазнањима, домаћи корисници овај сервис углавном не користе за пријем новца од других резидената и да је тек у занемарљивом броју случајева било намерних злоупотреба.

Милан Кнежевић, власник компаније „Модус”, каже за „Политику” да свако ко послује са иностранством и извози неку робу (па чак и ако је реч о интернет продаји) има могућност да то ради преко свог девизног рачуна.

– Са сервисима за плаћање путем интернета заобилази се поступак царињења, извозних декларација и књиговодства. Видим и да је пракса да са Пеј-пал рачуна сада могу да се плате неке услуге у земљи, што је такође недопустиво, јер на овај рачун леже девизни новац, а ако неко послује по закону у домицилној земљи требало би да плаћа домаћом валутом, каже Кнежевић.

Према његовом мишљењу овај, као и слични сервиси полузаконита су решења која служе за заобилажење ригорозног девизног пословања.

– Не разумем уопште откуд правним лицима право да послују преко Пеј-пала и да девизни прилив пребацују на рачун физичког лица. Јер шта би се догодило ако неко на овај начин, рецимо преко интернет продаје, оствари приход од милион  евра. Како држава може да има увид у даљу трансакцију новца и како ће га опорезовати. На овај начин се заобилази поступак контроле протока новца – каже Кнежевић и додаје да је кључно питање које би требало поставити зашто Пеј-пал није тражио лиценцу за институцију електронског новца у Србији и зашто се подразумева да он може да учествује у девизним трансакцијама, а да сви његови и приходи клијената који га користе не буду подложни контроли.

Механизам који користи Пеј-пал је, иначе, једноставан. Нови корисници морају да се региструју и оставе број своје кредитне картице или број текућег рачуна. После тога се новчане трансакције обављају тако што купац шаље и-мејл уплату директно продавцу.

Та уплата се одмах скида са рачуна купца и уплаћује на рачун који је продавац отворио код Пеј-пала. Новац се подиже тако што се електронски пребаци на текући рачун, а у Србији се исплаћује искључиво у динарима.

Пеј-пал зарађује тако што наплаћује своју услугу од 2,2 до 3,4 одсто, у зависности од земље. Ако се трансакција обавља између две земље са различитим валутама, Пеј-пал зарађује и на конвертовању валута.


Коментари15
a676a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

svesemožekadsehoće
Čujte, sve je ovo zavijeno, tako da onaj ko nije ekonomista ili pravnik, ne može da skapira ko ga to (sve) folira. Ako sam i u šta sigurna to je da ako se nešto želi postići, način može da se nađe, svakako mislim na legalno poslovanje. Tačnije, NBS bi mogla da donese novi Zakon o deviznom poslovanju. Pitanje je, međutim, zašto (i kome) u Srbiji nije u interesu da omogući punu PP uslugu? Npr. bankama koje ne bi naplaćivale (preskupe) usluge bankovnog transfera prilikom uplate priliva iz inostranstva. Ili se radi o nemogućnosti države da reguliše ubiranje poreza od prihoda kod ove vrste platnih usluga. Procenite sami.
Dane
Naravno da nije za placanje u zemlji, jer imaju jeziv kurs na kome zaradjuju, pored provizije koju objave. Dakle dobro se raspitati po kom kursu vrse transakciju, to je nevidljiv izdatak. Mene vise nece videti.
John
Prvo - poslovanje jeste onemogućeno isključivo zbog NBS. Da hoće, lako bi izmenili propise na koje se pozivaju. Drugo - glupst je šro pokušavaju da se vade na EU. PP jeste registrovan u Luksemburgu, pa šta? Po ovome što NBS priča ispada da građani EU jedni drugima mogu samo evre da šalju i primaju što nije tačno. Može bilo koja valuta koju podržava PP (a spisak je podugačak). Ništa ne sprečava Italijana da Francuzu plati u dolarima ili jedan Nemac drugom u francima. Postoje i valute koje PP podržava samo u slučaju plaćanja u granicama te zemlje - npr. ruska rublja i brazilski real - što će reći da sve zavisi samo od zemlje a ne od PP. Osim toga, PP nema servere u Srbiji, tako da su svi PP nalozi registrovani u inostranstvu. Stoga se može postaviti pitanje odakle NBS pravo da misli da može i treba da kontroliše nešto što se nalazi van granica zemlje?
Jonny
Nasa drzava je Avganistan, zato sve ovde moze
Препоручујем 0
mane
Vestern sam pomenuo, kao primer.Vasa je stvar i pravo, gde i sta cete kupovati ja pisem o proceduri.Neznam jesam li dobro shvatio, ali Vi kao da terate inat sa sopstvenom zemljom.Pa niste je vi ni stvorili, necete je Vi ni unistiti.
Гуламфер
Хајде неко мало да појасни ко се више у ово рауме, јер саопштење може да се тумачи и овако и онако. Да ли се саопштење односи САМО на девизно плаћање између ПП комитената без обзира да ли су правна или физичка лица или уопште плаћање? Па наравно да не може у страној валути не у Србији него нигде. Али коришћење ПП за плаћање у динарској конверзији је нешто што нормално функционише. Тачније зависи само од типа рачуна кога комитент поседује у домаћој банци. Јесте да се губи у трошковима конверзије, али то не значи да сервис не омогућава плаћање у Србији између грађана Србије.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља