среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:19

Мајчинство мора бити избор

Аутор: Јована Ружичићсреда, 21.09.2016. у 08:16

Жалосном и јадном Клубу упирача прста, који своју одговорност не види ни у чему, недавно се придружила министарка без портфеља Славица Ђукић Дејановић, која је у интервјуу Радио-телевизији Србије „образоване жене старије од 30 година, које немају децу и не размишљају о томе, иако нису економски угрожене јер имају висок степен потребе за комфором” – окарактерисала као кривце за негативни наталитет у Србији.

У земљи где је свака пета радно способна особа незапослена, где је свака трећа особа до 18 година изложена ризику од сиромаштва и где свака десета особа не може да приушти исхрану какву прописују стандарди, говорити о комфорном животу ширих народних маса, увредљиво је. Група о којој цењена министарка говори је, и да постоји, толико мала да не заслужује пажњу коју добија.

Наталитет је у Србији низак из једноставног разлога – за његово повећање је потребно више од једног или два изборна циклуса, а политичке елите које владају Србијом, у које спада и цењена министарка, већ деценијама нису заинтересоване да се баве темом која ће дати резултате у далекој будућности.

Упирање прстом у жене је одличан начин да се скрене пажња од тога шта држава ради, или не ради, да се ситуација у њој промени. Такође, пребацивање кривице само на жене, а сви знамо да жене не могу саме да направе децу, затвара простор за даљи разговор о томе шта као друштво можемо да урадимо да се ситуација побољша.

Држава Србија, односно они који је воде, верујемо не разумеју како то изгледа бити мајка данас у Србији, јер да разумеју другачије би се понашали. С њима и са широм јавности ћу поделити искуства мама које се нама јављају.

Доживљај звани материнство за жене почиње неколико година пре него што постану мајке, када на интервјуима за посао уместо да причају о својим знањима и вештинама одговарају на законом забрањена питања о томе да ли су у вези, да ли је та веза озбиљна, да ли планирају децу итд.

Када остану у другом стању, срећне су ако су биле пријављене за посао који раде, јер то онда значи да ће моћи да остваре своја права.

Али ако нису пријављене, уз честитку на лепим вестима често долази и отказ. Материнство за већину жена почиње у породилишту, одакле свака десета жена, како показују наша истраживања, излази чврсто решена да више никада не роди дете само због односа медицинског особља према њој.

Када изађе из породилишта, очекује је пуно трошкова и нада да породиљска плата не касни више од шест месеци. Ако је имала среће и није добила отказ неколико недеља по повратку са породиљског, велике су шансе да су је сачекале мања позиција и плата од оне коју је имала када је отишла на трудничко.

Ако пожели да правду потражи на суду, јер Србија ипак има пристојне законе који штите права својих грађана и грађанки, правду ће наћи, али ко зна колико година касније.

Ствари за децу у Србији често коштају скупље него у Немачкој, а од следеће године за то родитељи неће чак ни добијати повраћај ПДВ-а.

Када дође време за упис у јаслице или вртић, који не постоје у свим местима где су потребни, јуриће се везе и везице да би се дете уписало, а када дете крене у школу, довијаће се како зна и уме да пронађу новац за уџбенике који су сваке године другачији и морају да се купују нови као и школски прибор који кошта као право мало богатство.

Управо сам описала најбољи могући сценарио у којем су родитељи заједно, запослени и сви здрави. Животи многих нису толико срећни када су родитељи незапослени, самохрани или у случају болести када схватите да наше здравство и није баш тако бесплатно како смо мислили.

Центар за маме нуди своју експертизу свима који заиста желе да раде на дугорочним решењима која ће да промене ситуацију на тему наталитета у Србији. Почетак треба да буде улагање у здравство, образовање, правосуђе, запослење, предузетништво, подржавање жена и породица и улагање у родну равноправност.

Било би сјајно и када би се поштовали закони који већ постоје и спроводиле стратегије и планови који су донети.

Мајчинство мора бити избор. Имати или немати децу је лична одлука која треба да буде поштована и ни на који начин не сме да буде осуђивана. Посао државе није да дели савете о томе ко треба да има колико деце. Посао државе јесте да обезбеди систем који функционише на сваком нивоу. Тек онда ће избор броја деце да буде стварно избор.

Оснивачица и директорка „Центра за маме” 


Коментари105
b2f9f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Александар Поповић
Ако није реч о поновљеном тексту, ово је за кратко време друго(подугачко) обраћање "оснивачице" Фонда г. Ј. Ружичић. И опет, увијено у обланду, став да мајчинство "мора да буде слободан избор". Када се тако генералише, испада да наше баке, мајке, стрине, тетке рађају под присилом, а не из љубави и зато што су желеле да имају пород. Овакви, тврди ставови под маском борбе за права жена спадају међу узроке " беле куге" у Србији. До госпође изгледа не стижу упозорења да је, ионако остарела, српска нација на путу изумирања
elajla
Jedan od potpuno nelogučnih i punih parola tekstova koji dolaze iz redova raznih Centara Mreža etc etc kontroverznih donatora- Kao prvo, reći da je nešto nečiji "izbor" prilično je floskula. A da je tako, šta u tom slučaju rade u Centru za mame? Podržavaju "ženin autentični izbor"? Spasioci bez mane i straha? Ma dajte? Žena ne živi u okruženju sama, drugo dete je vrlo često izbor njenog prvog deteta (koje sasvim prirodno želi sestru ili brata) i tu nema ničega čega bi žena trebalo da se stidi. Majčinstvo nije IZBOR žene, to je njena PRIRODNA POTREBA. Ostavimo "pravo na izbor" gej paradama. Centar za mame bi mogao malo da se pozabavi ženama koje nisu "izabrale" majčinstvo. Jesu li srećnije? Svoju ćerku vaspitavam tako da može i ne mora da ode u Centar za mame, to jeste njen izbor. Ali njeno suštastvo i potreba jeste da postane mama. I ajde više dosta tog zamajavanja naroda sa raznim Centrima za uzgoj lažnih dilema.
mama
Postovani, savetujem Vas na osnovu sopstvenog iskustva! Bila sam u dugoj vezi, odlagali smo dete zbog poslova koji vise o koncu. Dobili smo dete slucajno, i dalje nam vise poslovi o koncu, ali nam se od tog deteta nista lepse nije dogodilo u zivotu. Sada nam je samo zao sto smo gubili vreme i nismo to uradili ranije. Toplo vam preporucujem da se predomislite.
Srba, Velika Britanija
Emancipacija zena im je donale veca prava, vise obrazovanje, bolje poslove, bolju zaradu, vise izbora. Ako zene vole (svoju) decu, logicno je da ce emancipovane zene, posto imaju vise izbora i vise novca, izabrati da radjati vise dece. Medjutim...
Nikola
I očinstvo mora i treba da bude izbor isto tako. Ne da društvo ili država nameće pošto poto zasnivanje porodice i stigmu ljudima koji to ne žele.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља