среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 22.09.2016. у 08:05 Миленија Симић-Миладиновић

Шта је вредније – олимпијске медаље или деца без равних стопала

Удружење педагога физичке културе Београда припремило иницијативу за иновације у настави фискултуре – осим редовних часова, ђаци би два дана у недељи похађали ваннаставне спортске секције
(Фото Небојша Марјановић

Настава фискултуре дозрела је за промену. Педагози физичке културе ускоро ће просветним властима послати Иницијативу за иновирање наставног плана и програма – физичко васпитање и обавезног изборног предмета – изабрани спорт. Наставници окупљени у Удружењу педагога физичке културе Београда, који су срочили иницијативу, сагласни су да је потребно више физичке активности у школама. Управо то је био и закључак недавног састанка Зоране Михајловић, потпредседнице Владе, са министрима просвете и спорта Младеном Шарчевићем и Вањом Удовичићем. Повод за тај сусрет био је алармантан податак да многи ђаци, нарочито девојчице, готово уопште не иду на часове физичког.

– Потенцијално укидање другог страног језика било је епицентар потреса у образовном систему, а исти ефекат изазвало је настојање да се информатика уведе као обавезан предмет. Физичко васпитање и обавезан изборни предмет – изабрани спорт – нико не спомиње, иако су декларативно сви за здравље и спорт.

Само у Београду, према незваничним подацима, 50 до 60 одсто ђака су непливачи

Криза предмета физичко и здравствено васпитање почела је деведесетих година прошлог века. Од 1991. када му је одузет здравствени део, креће суноврат фискултурног образовања.

– Дошло се дотле да је оправдано поставити питање да ли је држави данас важније да има десет олимпијских медаља или 90 одсто деце без равних стопала – истиче мр Горан Петровић, председник Удружења педагога физичке културе (УПФК) Београда.

Резултати школског спорта не огледају се само у признањима са такмичења, јер час физичког васпитања подразумева и нетакмичарске облике педагошког рада као што је на пример корективна гимнастика. Руководећи се примерима из окружења, из Словеније и Мађарске, наставници физичког надлежнима ће предложити да организована физичка активност буде свакодневица школског живота. Не да деца имају сваки дан физичко, него да уз три часа фискултуре недељно два дана похађају ваннаставне спортске секције. И да то буде решено системски.

– Физичка култура која се усади детету од предшколства до адолесцентског доба прати га цео живот. Колико научи од пете до петнаесте године, толико ће бити брзо, спретно, снажно. То су научне чињенице. Прека потреба није додатно упошљавање наставника него реорганизација наставе физичког, утемељена на опредељењу да се деци у овој области мора посветити више пажње. Здравље многих од њих трпи због телесних деформитета и гојазности, као последица недовољне физичке активности – указује Петровић.

Здравље многих ученика трпи због телесних деформитета и гојазности, што је последица недовољне физичке активности

Некада су обуке пливања и скијања, пешачење, ђачки кросеви, оријентиринг, логоровање били неизоставни у настави фискултуре. И данас су ове активности предвиђене, али се, тврде наставници, остварују у незнатној мери.

– Неопходно је да се ове активности обнове, да физичко васпитање заиста подразумева физичку и здравствену културу, рекреацију и спорт. Настава пливања некада је била обавезна, нисмо имали море али смо логоровали на рекама, језерима и мору. Данас имамо базене и ђаци би могли на часовима изабраног спорта да уче да пливају, али прописи налажу да ученици једног одељења морају да раде оно што изабере већина. То значи ако њих 12 хоће на пливање, а 16 на фудбал, сви иду на фудбал. То мора да се промени. Треба омогућити деци да науче да пливају, скијају, одвести их у камп на језеро или планину, не на летовање и зимовање, него логоровање, где ће да науче животно важне вештине. Само у Београду, према незваничним подацима, 50 до 60 одсто ђака су непливачи – напомиње наш саговорник.

Час физичког васпитања подразумева и нетакмичарске облике педагошког рада, као што је на пример корективна гимнастика

Школски спорт разапет између два министарства

– Школски спорт је као чардак између министарства спорта и просвете, ни на небу ни на земљи. Савез за школски спорт, при Министарству омладине и спорта, надлежан је за такмичења ученика у 13 спортова. Али то није део наставе, нити наставника физичког обавезује да припреми екипу за првенства у футсалу, кошарци, одбојци, рукомету, пливању, стоном тенису, борилачким вештинама По наставном програму наставник је дужан да од првог до осмог разреда спреми ђаке за такмичења из гимнастике, атлетике и једне тимске игре. Сва спортска школска такмичења финансира Министарство спорта. Министарство просвете за то не издваја средства као за ђачка такмичења из, на пример, историје, географије, математике – објашњава Горан Петровић, председник УПФК Београда.

Коментари24
b9a82
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

jedna majka
Najvaznije je da deca budu zdrava. Sportske aktivnosti (igra sa vrsnjacima napolju) su bila radost svakog deteta, do pre dvadeset i vise godina. U skoli deca su se najvise radovala casu fizickog. Fiskulturne sale su koristili samo djaci (nisu se iznajmljivale). U skolama nam nisu prodavali peciva. Nadarednu decu pronalazili su nastavnici u skoli, ... Tako odavno nije, pa su nam deca gojazna, imaju ravne tabane, krivu kicmu, povisen secer, mnogo ih nosi naocare,.... Ovo je samo rezultat onaj koji mora da se vidi.
nena
Zasto je preambiciozno? Ako je moja generacija od 2 do 8 razreda svake 2. nedelje isla na bazen, u srednjoj je fizicko bilo jednom nedeljno a birali smo bazen, salu ili zimi klizanje, zasto se to ne bi radilo i sada? Crkosmo od jurnjave da dete vodimo u skolu plivanja, ukljucivali smo i babu i dedu, jer oboje radimo.I debelo smo tu skolu platili. Kakvo bi to olaksanje bilo da ih nastavnici vode...
Ivana
Zato sto u mnogim gradovima u Srbiji nema bazena. Srbija nije samo Beograd.
Relax
Ravni tabani nisu najgora poslednica sumanute jurnjave roditelja za zamišljenim milionima koje će zaraditi njihovi teniseri, fudbaleri, košarkaši ... Gore od ravnih tabana su frustracije koje dolaze posle saznanja da nam je dete prosečno i da smo ga džaba drilovali, a dete koje do svoje 20 godine ne uči nego lupa po lopti, teško se vraća knjizi. Skoro po pravilu su to izgubljena deca.
Zoran
"Здравље многих од њих трпи због телесних деформитета и гојазности, као последица недовољне физичке активности"________Kad je neko debeo, nije debeo samo zato sto nema fizicke aktivnosti. Evo ja u 51 godini slabo imam fizicke aktivnosti, ali nisma debeo. Jel znas zasto doktore? Pa ne jedem puno. :) A i pazim sta jedem.:)
milos
pa naravno u skolama ne postoje sportske sekcije,ali se zato izdaju sale privatnicima,i ako dete hoce da se bavi nekim sportom to sve mora da se plati minimum tri cetiri hiljade din,nekada su bile spprt sekcije u raznim sportovima i sve je bilo besplatno,a danas je sve postalo "biznis " pa i skola,samo se gleda gde ce sta da se usicari i zaradi,da li je to tablet seminar i sl

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља