петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:57

Бајден: ЕУ једва чека да укине санкције Русији

Амерички потпредседник је рекао да је од почетка кризе проводио два до три сата недељно на телефону са украјинским лидерима, позивајући их да истрају у реформама, док је истовремено притискао Немачку, Француску и Италију да се чврсто држе санкција
Аутор: Биљана Митриновићчетвртак, 22.09.2016. у 22:00
Џозеф Бајден на једној од сесија Генералне скупштине УН (Фото Ројтерс)

После притиска најутицајнијих чланица Европске уније да Кијев почне да ради на испуњавању тачака споразума из Минска, јер ће у супротном почети да укидају санкције Русији, Украјина није могла да добије јаснију поруку да је потрошено стрпљење свих оних који су их подржавали од протеста који су се претворили у свргавање власти и грађанског рата. Наиме, амерички потпредседник Џозеф Бајден је упозорио Украјину да је потребно да испуни своја обећања у вези са економским и политичким реформама или ће се суочити са ризиком да ЕУ одустане од санкција Русији.

„Ако Украјинци дају повод ЕУ, знамо да има најмање пет земаља које ће одмах рећи: ’Ми прекидамо санкције Москви’”, рекао је Бајден на седници Савета за међународне односе у Њујорку. Овакав његов коментар је уследио дан пошто се састао са украјински председником Петром Порошенком у Уједињеним нацијама, ургирајући за реформе у области украјинске енергетике и правосуђа како би били испуњени услови за обезбеђење кредитне гаранције САД за трећу траншу кредита од милијарду долара. Бела кућа је после Бајденовог састанка са Порошенком објавила да су САД спремне да дају кредитне гаранције на износ од милијарду долара како би се попунио дефицит у украјинском буџету. Како је јавио Ројтерс, у замену за финансијску подршку САД и других западних савезника, Украјина је обећала реформе, али напредак није онакав какав се очекивао.

Да је стрпљење САД према Украјини на ивици, видело се и по избору речи и тону којим је амерички потпредседник говорио у Њујорку. Бајден је рекао да је проводио два до три сата недељно на телефону са украјинским лидерима од почетка кризе, позивајући их да истрају са реформама, док је истовремено притискао Немачку, Француску и Италију да се чврсто држе санкција.

„Постоји доминантно мишљење у Европи које гласи овако: ‘Хеј, пре него што је постао председник, свакако су припадали Русији. Били су марионете. Какве везе има? У чему је, дођавола, разлика? Зашто нас укључујете у ове санкције?’”, сликовито је Бајден описао став европских колега. Током посете Украјини немачки и француски министри спољних послова Франк Валтер Штајнмајер и Жан-Марк Еро прошле недеље су констатовали да је потребно да Кијев испуни неколико политичких услова из споразума како би преговори о Украјини могли да се наставе у „нормандијском формату”. Предуслов је осигурање безбедности, усвајање закона о изборима у Донбасу и закона о специјалном статусу овог региона, што је, по плану споразума, Кијев требало да учини до краја прошле године. Председник Русије Владимир Путин је, после покушаја диверзије на Криму, одбио да учествује у овом формату преговора о Украјини, који Немачка и Француска покушавају да обнове.

Негодовању европских државних функционера и привредника у државама које имају штете од санкција уведених Русији (Немачка, Француска, Италија, Словачка, Мађарска) пре неки дан се придружио и Кипар.

Имајући у виду кризу поверења у Европи изазвану референдумском одлуком Велике Британије да напусти ЕУ и сиријску мигрантску кризу, Бајден је упозорио Порошенка да „обезбеди да за непоштовање споразума из Минска не буде окривљена Украјина”.

„Ја сам чувао леђа Украјинцима, који су затекли потпуно корумпиран систем када су дошли на власт, правећи случај од тога. Морате да разумете: сви су склони да криве жртву, боље се усправите и крените напред најбоље што можете”, поручио је Бајден на међународном скупу.

Готово истовремено „Евроактив”, медијска мрежа која се бави политиком ЕУ, објавила је разговор са потпредседницом украјинске владе задуженом за односе са ЕУ Иваном Климпуш Цинцадзе, која је нагласила да је за Украјину веома важно да „ЕУ остане уједињена против руске агресије”. Новинар је констатовао да његова саговорница на тој функцији има тежак задатак – да у „земљи огрезлој у војни сукоб и на врхунцу најгоре економске кризе у својој историји”, побољша односе са ЕУ и САД.

На примедбе да је темпо реформи спор, да је упорна корупција уздрмала поверење Европе у Кијев као поузданог савезника, те да у Француској и Немачкој постоји растућа нервоза због економских санкција против Русије као знака подршке територијалном интегритету Украјине, Климпуш Цинцадзе је признала новинару француске редакције „Евроактива” да је „наишла на доста отпора у државним структурама”. Међутим, економски пад земље је везала за пораст популизма у Европи и „брегзит”, не оклевајући, како је написао новинар, да „кривицу изручи пред врата Европе”.

Овај портал је констатовао да је фрустрација ЕУ и Украјине очигледно обострана, али је украјинска министарка остала при ставу да је Запад обавезан да осигура поштовање међународног права и територијалног интегритета земаља. „Не волим да чујем коментаре неких европских земаља које сукоб на истоку земље деле на два равноправна табора, што указује да су једнако одговорни. Постоји само један нападач, а Украјина је жртва”, рекла је она.

Њене речи су очигледан показатељ да за две и по године Украјина није много тога урадила, али судећи према одлуци америчког Конгреса, који је у среду подржао закон о слању убојитог оружја Украјини – није ни морала. Закон, који је изгласан једногласно, подржаће борбу Кијева против Донбаса и Русије. До сада је америчка војна помоћ била ограничена на војну опрему и неубојита средства. Закон који иде у Сенат на разматрање, како је навела Слободна Европа, такође има циљ повећање средстава за борбу против руске пропаганде. 


Коментари21
01115
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ah, Sebastijan Bah!
Даће хваљени Бог! (Из разговора са насловом!)
milenkovic milan
Mi moramo da razdvojimo POLITIKU od BIZNISA. Ja sam bio PROTIV sancija Rusiji: ne samo da su Rusiju gurnuli jos cvrsce u zagrljaj Kine, nega su nanele velike ekonomske stete, ne samo ruskoj ekonomiji, vec i americkim i evrospkim kompanijama- a NISU donele zeljene rezultate. Grcka, Madjarska, Italija, Ceska i Slovacka se vec PROTIVE sankcijama Rusiji. Srbija je povukla mudar potez kada NIJE uvela sankcije Rusije. Ocekujem ukidanje svih sankcija Rusiji sledece godine!
Rada Vasic
Sad ukrajinci mole ze JEDNU milijardu a i to tesko ide. Pre rata, rusi su im bili odobrili 20 milijardi odjednom a oni se pobunili i oterali tadasnjeg predsednika Janukoviča. Rusi čak nisu ni uslovljavali kredit nikakvim reformama. Ponadala se sirotinja u zapadnu kasu. Verovali, poteći će izdašnije ... eee, ne bi oni bogati bili da su okolo lili! Sad se prekrstite i zimu čekajte! Mi to vec radimo jer smo istu gresku napravili godine 2000-te.
Кркобаба
Ако Европа мисли да ће ситуација да буде као пре санкција, онда се грдно вара. Грдно! Не да неће да потече њихова роба према Русији, него има да буде грцање и молење за ситнице! Други, а пре свега Руси су напунили робом полице у продавницама. Европо, опаметили сте Русију за дуга времена, у главу им памет утерасте. Мени је најжалосније, брига ме за ЕУ, што смо ми пропустили прилику да много више произведемо и извозимо за Русију, да наша земља процвета. Нажалост, пропуштена је прилика опет због притисака из Берлина, Брисела и Вашингтона.
Mirko
Američki potpredsednik je potrošio mnogo vremena ubedjujući Ukrajinu da istraje u reformama, istovremeno pritiskajući vodeće zemlje EU da drže sankcije prema Rusiji. Svet odavno boli glava od Američkih pritisaka. Moćni su gospodari sveta te mogu pritiskati koga hoće i koliko hoće. Vodeće zemlje EU su za Ameriku banana zemlje, zamislite tek šta smo mi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља