Причекаће он у старом зиду песму попца са предграђа
Процветаће дрвореди и зањихаће се грање,
На месечини огрејаће руке мале
А срце на клавијатури ноћне сање,
Друг мој мили, што издише у порталу катедрале.
Неће он умрети (О тај живот над чашом воде и кором хлеба!)
Неће умрети!...
Ватра је од метеора преко расцветалог неба
И дим ће бол и живот преко снежних кровова однети.
О треба да се страда, да се страда и много воли,
Данас кад ме залутао његов корак, као изгубљена младост и љубав,
До крви боли!
О треба да се прашта и сањом живот да се храни!
Ту, где тротоаром пролазе моћни и богати
Нека нас успављују родне брезе, оморике и јаблани...
...Причекаће попца са предграђа
И на месечини огрејаће руке мале
Друг мој мили, што издише данас у порталу катедрале!...
(Политика, 6. јануара 1930. године)
