субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:41

​Нордијски модел надомак Србије

Аутор: Зорана Шуваковићсубота, 24.09.2016. у 22:00

Не би ме зачудило да Норвешка заиста оствари идеју једног свог обичног сународника, геометра из малог места са крајњег севера, који је замислио да помери планину и преда је у руке Финцима како би се суседи овим поклоном обрадовали за свој стоти рођендан. Пензионер Бјорн Геир Харсон (77) читао је прошле године како ће 2017. Финска славити стогодишњицу своје независности и сетио се геодетских(1972) мерења у пограничном региону планинских венаца Халти. Ако би се норвешка граница померила за сто педесет метара на север и за 200 метара на запад, Финска би добила свој највиши врх, а Норвешкој би остало још две стотине других планина виших од оне коју ће поклонити свом суседу.

Преко сина, покренуо је фејсбук страницу, за кратко време 12.000 људи лајковало је ову идеју. Много Норвежана одушевљено је прихватило ову иницијативу, али има и оних који се куну у „сваки педаљ свога тла”. Норвешка премијерка Ерна Солберг јавно је обећала да ће могућност државе да учини неуобичајен поклон свом суседу размотрити све надлежне институције, норвешки краљ Харалд је пре две недеље посетио Финску, где је питање финских новинара око норвешке планине препустио министру спољних послова. Одлука још није донета. Расправа се одиграва на равноправној бази, без оштрих речи и дисквалификација. Свако мишљење се поштује.

Норвежани померају планине: Нордијски модел? „Далеко смо ми од Скандинавије” То је оно што ће сложно и братски рећи Срби, Хрвати, Бошњаци, чак и косовски Албанци, и Црногорци. Ако се неко усуди да им помене да би Балкан требало да се скандинавизује или да би свака од државица унутар полуострва могла да заличи на Норвешку, одмахнуће главом у неверици.

У праву су ако мисле на материјално богатство које земље на северу Европе поседују. Наши новчаници неће никад заличити на њихове. Али, ако би се политичке елите, директори и тајкуни, парламентарци и партије, увозници и извозници, радници и шефови, стари и млади, жене и мушкарци, труднице и мужеви, матичари и цркве, невладине организације и државне институције, судови и болнице, потрудили да схвате шта је суштина нордијског модела, онда би Балкан могао да постане нека врста егзотичне Скандинавије и за мање од сто година.

(Илустрација Ј. Прокопљевић)

Морални фонд: Тешко је стезати каиш кад поред себе имаш брда пара, кажу данас поједини Норвежани. Цена нафте драстично је пала, па је и висина плате почела да опада, а норвешки пензиони фонд и даље расте. Само у другој четвртини ове године „глобални пензиони фонд” повећао се за десет милијарди евра. Договора да овај фонд никад не крње за свакодневне потребе Норвежани се још нису одрекли. Фонд је одвојена јединица унутар централне банке, коју контролише Министарство финансија и прати парламент. Сва улагања објављују се на интернету и сваки грађанин може да обави интерну контролу заједничког блага.

О етици инвестиција брине цела Норвешка. Ни данас се не одустаје од заједничке идеје да морални циљеви овог огромног капитала морају да буду важнији од профита. Фонд не сме да улаже у компаније које на нерационалан начин троше струју и енергију, експлоатишу децу... Однедавно се гледа и колике плате имају руководиоци мултинационала. Ако су приходи директора непристојно високи, норвешки фонд неће инвестирати у такву компанију. Демократија у Норвешкој подразумева капитализам са људским ликом.

Преко фонда, у свет се извози не само норвешки капитал, већ и етичке вредности ове нације. Стотинак светских компанија је на црној листи. Размишља се да се она у будућности и прошири фирмама које производе и продају шећер и нездраву брзу храну.

Непристојна куповина: Да би се смањила потрошња и емисија угљен-диоксида, треба одустати од културе куповине нових ствари, бацања бојлера, фрижидера, телевизора и веш машина у старо гвожђе или у реку, како се то чини код нас. Не треба да се чудимо ако нас следећи пут задесе поплаве, али нам Швеђани или Норвежани ускрате помоћ. Прво уведите најстроже казне за оне који заграђују реке и подстичу поплаве, па онда очекујте хуманитарну помоћ, могли би с правом да нам кажу. Од идуће године Шведска смањује ПДВ на све рачуне за поправку. Од бицикла до беле технике. Истовремено ће се повећати таксе на продају нових производа. Уводи се нова „хемијска такса”, којом ће се покрити трошкови рециклаже за оне производе које је тешко разградити.

Примера како се чувају људи и деца, а кажњавају бахате трошкаџије и они који избегавају порез има сијасет. За почетак, ми Срби могли бисмо да се већ једном одрекнемо најлонских кеса. Или да укинемо струју мултимилионерима који се возе у скупоценим џиповима и пливају у базенима с топлом водом, а не плаћају комуналије. Треба исмејати оне живе свеце који наручују фреске са својим ликом на црквама и бојкотовати свадбе њихове деце.

Не морамо да померамо планине да бисмо се приближили нордијском моделу.


Коментари41
0e64c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bodin
Iskreno, ne znam zbog čega naši obrazovani ljudi večito tragaju za rešenjima izvan naših granica. Verski, tradicionalno, idejno - potpuno smo različiti od Zapadnjaka. Naši najveći umovi XX veka, sv. vl. Nikolaj, Tesla, Pupin i dr., živeći među strancima ostali su, pre svega, Srbi. Napamet im nije padalo da treba menjati svoju veru, običaje i ostalo. Samo nama, besciljnima, je večito tuđa trava zelenija. Naši stari su se, živeći svojim modelom, branili od stostruko jačih protivnika kroz istoriju. Onda kada smo počeli da uvozimo strane modele- partijašenje, počela je i naša zaslužena propast. Imamo svoju Veru, svoje svece, svoje junake, svoje njive, svoje planine i neka ostanu tu gde jesu. A drugima svaka čast i sve najbolje.
M.pov.citalac
Komentari V. Jerica su sasvim odgovarajuce, ukratko opisali nordijske zemlje i sta ih cini posebnim u odnosu na druge zemlje. Ako bi trebalo izdvojiti neke osobine stanovnika ovih zemalja to bi bilo : ne pricaju u prazno, misle pre nego sto govore i drze datu rec. Ne vole konflikte. Da li vole ili ne vole samocu je sporedno. Vole prirodu i u njoj provode veci deo slobodnog vremena.
ObicnaBaba
Priznali su Kosovo odmah posle SAD, i bili su u grupi zemalja koje su glasale ZA uclanjenje nase juzne pokrajine u UNESKO, tu posebnost i osobine ne mogu da razumem, a narocito da se niko nije usprotivio od njih bombardovanju moje zemlje 1999 god uranijumskim bombama (osiromasenim!).
Препоручујем 12
Vladimir Jeric
Neverovatno je kako olako stavljamo ceo jedan deo Evrope pod isti kalup, kako lako stvaramo predrasude o drugim narodima. Osim neosnovane tvrdnje da Skandinavci pate od sindroma samoce, sto je daleko od istine jer mojih 46 godina zivota i rada ovde govore suprotno, mislim da treba govoriti o pozitivnim pojavama u drzavama u pitanju, ne kopirati ih ali uciti iz njihovog iskustva. Savezi i dogovori se stvaraju na slicnosti, razumevanju, uzajamnom postovanju, odatle i njihov Nordiski savet bere plodove, zbog toga na ovim prostorima vlada mir i relativno bogatstvo. Drzave imaju ogroman ugled u svetu, poznate su po politici "tihe diplomatije", poznate su po aktivnostima ne vladinih organizacija, civilnog drustva, po svojim aktivnostima sirom sveta prilikom katastrofa, po slanju pomoci ugrozenima. Ministri se ne voze sluzbenim kolima sa rotacionim svetlima nego koriste javni prevoz, svi moraju da prikazu prihode bez obzira na partisku pripadnost i polozaj u drustvu, i ti podaci su javni.
ObicnaBaba
Zasto Svedska nije bila okupirana u 2 svetskom ratu, da li je pomagala Nemacku, i slala dobrovoljce da ratuju na nemackoj strani protiv rusa (koji su dali 17 000 000 zivota )
Препоручујем 12
ObicnaBaba
Jedan tihi skandinavski diplomata je donoseci ultimatum zapada nasoj vladi sirokim zamahom ruke pocistio sve sa stola uz komentar:ovako ce vam izgledati zemlja ako ne potpisete. Uredjivao je nasu zemlju, posle je dobio Nobelovu nagradu za mir.
Препоручујем 18
Прикажи још одговора
Vladimir Jeric
Svi rado komentarisete tekst bez da barem malo poznajete sta komentarisete, bez i malo poznavanja istorije Skandinavije, ili tacnije Nordiskih drzava. Norveska je pripadala Svedskoj do 1905 kada su se odvojili bez ispaljenog metka, bez krvi. Zadnji rat izmedju drzava Skandinavije bio je pre vise od dva veka. Umesto ratova, krvoprolica, osnovali su Nordiski savet u kojem resavaju sve probleme. Farska ostrva pripadaju Danskoj ali ucestvuju u mnogim sportovima pod svojom zastavom, opet bez krvi, protesta. Jeste, Norveska ima ogromna nalazista nafte, ali za dobijene pare ne zidaju "Beograde na vodi", vile ne prave vece od komsiskih nego koliko im treba stanbenog prostora, tako ni Svedska, ni Danska koje su isto "bogate". Svedska je u svoj Ustav jos pre vise od dva veka uvela neprikosnoveno pravo na slobodnu reci, izjasnjavanja. U tom istom Ustavu stoji da "sva vlast potice od naroda". Ne trose pare na vanredne izbore nego probleme resavaju dogovorom. Mozda vam je jasnije zasto su bogate?
ObicnaBaba
Sve je stvar kome verovati ako tamo niste ziveli: Oslo ima 548.617 stanovnika i 130 prosjaka. Većina su Norvežani, ali ima među njima i dosta Rumuna, Srba, Bošnjaka i Rusa. Da bi se zaštitili od konkurencije sa Balkana, domaći prosjaci nose table sa natpisom da su oni originalni Norvežani. ZEMLJA SAMOĆE PRIČA o Norveškoj je nepotpuna ako se ne pomene samoća. To je sindrom čitave Skandinavije, ali u Oslu je najizraženiji, jer u ovoj maloj prestonici vrlo brzo shvatite da Norvežani vole samoću. Kontakt sa drugim ljudima ostvaruju samo kad se napiju.
Препоручујем 8
Dragan Pik-lon
Gospodine @Lovre, ne trebaju nama vasi razudjeni otoci i pusta ostrva.Netreba nam vase more,jer se jos necemo daviti.Nego ako ste ljudi, vratite svoje gradjane na ognjista.Koji su vidi vraga opet oni Srbi koji su to bili i 41.godine.Valjda niste toliko mali Narod pa ne mozete da se pronadjete.Pogotovu sada kad ste u EU.Nadam se da cete naci i dobru volju!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи / Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља