уторак, 17.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56
РЕФЕРЕНДУМСКЕ ПРИЧЕ

Мале шансе противника „државе која њушка”

На три референдума Швајцарци данас гласају о повећању пензија, „зеленој привреди” и новом закону о раду домаћих обавештајних служби
Аутор: Жарко Ракићпонедељак, 26.09.2016. у 09:10
Референдумски билборд у Берну (Фото Ројтерс)

Швајцарци, некрунисани светски прваци у одржавању референдума, и данас гласају. На дневном реду су изјашњавања грађана о три теме: „зеленој привреди”, новом закону о раду обавештајних служби и повећању старосне пензије.

Излазак на референдум у Швајцарској је готово свакодневица. У овој земљи кантона референдуми су дозвољени са сва три нивоа власти: савезном, регионалном и локалном. Управо због тога, готово да више и није вест да су Швајцарци опет имали референдум да би се изјаснили о некој иницијативи.

Од 1848. године у Швајцарској је одржано око 300 референдума на савезном нивоу. „Најбогатија” деценија по броју излазака на гласачка места била је између 1991. и 2000. године. У том периоду одржано је чак 105 референдума.

Швајцарски аналитичари с разлогом тврде да је ова држава неприкосновени планетарни лидер по броју референдума. У једном истраживању објављеном пре неколико година у Берну стоји податак да се половина свих референдума који се годишње забележе у свету одржи управо у Швајцарској.

Швајцарци данас гласају о три занимљиве теме. Медији процењују да можда најмање шансе да од гласача добије зелено светло има иницијатива о „зеленој привреди”. Реч је о предлогу да се до средине века драстично смањи експлоатација природних богатстава, али и воде, ваздуха и земљишта.

Циљ је да се до 2050. године смањи такозвани „еколошки отисак” са три планете на једну планету. Шта то значи? Тренутно човечанство беспоштедно „пљачка” Земљу, па стручњаци упозоравају да би за очување садашњег темпа развоја било потребно природно богатство чак три такве планете. Због тога су швајцарски Зелени предложили да се законом и прописима драстично ограничи трошење планетарног природног богатства.

Власти у Берну сматрају да је иницијатива о једном „еколошком отиску” неостварива, због чега су и ускратили своју подршку предлогу Зелених. Последње испитивање јавног мњења показује да ће убедљива већина бирача рећи не овом предлогу.

Ни друга тема о којој се данас гласа у Швајцарској нема изгледнију шансу да добије просту већину бирача који ће гласати. Реч је о предлогу да у Швајцарској линеарно буде повећана – за 10 одсто – старосна пензија. Идеја је лансирана 2013. године и предвиђа да од 2018. године минимална пензија за једну особу износи 1.292 франка, а максимална 2.585 франака. Максимална пензија за брачни пар износила би 3.877 франака.

У једном истраживању објављеном пре неколико година у Берну стоји податак да се половина свих референдума који се годишње забележе у свету одржи управо у Швајцарскојраспоред. Поента коришћења Lorem Ipsum модела је мање-више из разлога

Противници предлога тврде да је такво повећање немогуће, јер би пензиони фонд од 2018. био додатно оптерећен са четири милијарде франака. Влада и противници паушалног повећања пензија предлажу темељну реформу пензионог система и његово довођење на одржив ниво. Процене кажу да повећање пензија на недељном референдуму неће проћи.

Трећи референдум посвећен је новом закону о обавештајним службама. Швајцарска влада проценила је да су садашњи прописи који регулишу рад две домаће обавештајне службе – усвојени пре 15 година – застарели. Због тога је предложен нови закон, који је добио убедљиву подршку у парламенту.

Иницијативу за одржавање референдума на којем би нови закон био одбачен покренуло је удружење симпатичног имена „Савез против државе која њушка”, а подржали су је Зелени, Пиратска партија, неке синдикалне организације, удружења грађана... Последње анкете показују да су њихове шансе минималне и да ће Швајцарци убудуће живети под много буднијим оком „великог брата”.


Коментари0
4aee3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља