четвртак, 24.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 16.03.2008. у 22:00 Станко Стаменковић

Ризница српске културе на интернету

„Глава” сајта

Највећа библиотека српске културе на интернету, „Пројекат Растко”, прославила је недавно 10 година од првог појављивања на светској мрежи. Идеју о стварању ризнице српског културног блага на интернету, осмислили су 1997. године професор Дејан Ајдачић и Зоран Стефановић, драматург, када су умрежени компјутери још били новотарија у нашим крајевима.

Према речима Дејана Ајдачића, професора српске књижевности на универзитету у Кијеву, он је са својим колегом на време схватио важност присуства српске културе на интернету.

– Окупио сам групу људи који су били заинтересовани и на самом почетку смо осмислили структуру сајта. Намера нам је била да на једном месту окупимо нашу културу у многим областима а, пре свега, у историји, култури и уметности – каже Ајдачић.

Библиотека је полако и успешно расла, а једна од првих објављених „онлајн” књига била је „Кратка историја српске књижевности” Јована Деретића. Уз њу је стигла историја српског фолклора, а затим је ризница почела да се убрзано попуњава.

– Чињеница је, ми смо први формирали такав концепт и временом смо стекли поштовање и у земљи и у иностранству. У даљем развоју покренули смо регионална седишта – вели Ајдачић.

Тиме је, каже наш саговорник, „Пројекат Растко” добио још један циљ: повезивање српске културе са другим културама. Почело је од суседа, па су основани „пројекти Растко” на Цетињу, а везе су проширене и на Мађарску, Бугарску, Румунију, Македонију и Албанију.

– Пре месец дана покренут је и „Пројекат Растко” – Италија, а у плану нам је и немачки одељак сајта и сарадња са Данском – најављује Ајдачић.

(/slika2)Осим тога, Ајдачићева жеља је да се убудуће стварају колекције које ће бити тематске и, каже Ајдачић, од велике помоћи ученицима и у Србији и у иностранству. Он без лажне скромности истиче да је стручњацима који се баве србистиком „Пројекат Растко” незаобилазан у прикупљању материјала.

– Јасно нам је да интернет сајт као форма не може, и не треба да буде ускостручан. Део смо посветили позоришту, фотографији и стрипу у Србији. Читаоцима је доступно капитално дело Петра Волка „Историја српског позоришта” – каже Ајдачић.

Заинтересовани читаоци могу да нађу српске народне приповетке и песме, комплетна дела Петра Кочића, изабрана дела Бранислава Нушића и, веома читану, „Историју српског народа” Владимира Ћоровића. Ту су и дела Драгослава Срејовића и изузетно посећен подсајт Владете Јеротића, што представља само делић библиотеке.

Творци пројекта труде се да текстови који настају у сарадњи са другим нацијама буду двојезични. Нико од њих, каже Ајдачић, не зарађује од рада на сајту, а тренутно га ствара шесторо људи, уз несебичну помоћ повремених сарадника који, и поред многих дневних обавеза, успевају да одрже квалитет српске интернет-библиотеке.

– Јасно, одавно је прошло време када смо морали да вучемо људе за рукав објашњавајући им шта је интернет и колико је он важан и за ауторе. Поред развоја међунационалних културних веза, желели бисмо да на сајт поставимо сабрана дела Иве Андрића и Милоша Црњанског – каже Ајдачић.

Он најављује и да ће ускоро увести бољу претрагу сајта по ауторима и очекује бољу сарадњу са Задужбином Иве Андрића, са којима планира да уговори пренос књига српског нобеловца у електронску форму.

Дејан Ајдачић рођен је 1959. године у Београду. Бави се филологијом, етнолингвистиком, теоријом књижевности и превођењем. Објавио је стотинак дела о фолклору балканских Словена, српској и словенским књижевностима на српском, енглеском, италијанском, бугарском, пољском, украјинском и руском језику.

Коментари5
0ed30
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

timoti mekvej
Ranije sam cesto posecivao ovaj sajt i smatram da je sjajan.Posebno me je interesovala istorija(najvise Srba koji su se odselili u Ukrajnu,Rusiju,)zatim istorija srpskog dokumentarnog i igranog srpskog filma.Preporucam svima da posete taj sajt kao i sajt Srpska zemlja Crna Gora,a one koje zanima kosovska bitka neka procitaju Early reports on victory and defeat od profesora Thomas Emmerata
Zoran
Podrska!!!!
српкиња дијаспора
Пројекат Растко је веома позитивна појава и хвала вам што сте се сетили да пишете о њима! Можда претерујем, али са развојем интернета овај сајт може да учини на међународним везама више него политичари! Културно благо Србије је непроцењиво и са тим морамо да изађемо у свет. Подсетимо их на наше великане културе, људе који су, попут Црњанског, стварали историју и као људи и као уметници!. Све најбоље Вам желим!
Давор Пале
Све похвале за "Пројекат Растко", само тако наставите! Једна замјерка и сугестија - била је постављена докторска дисертација Иве Андрића, али је склоњена, надам се да ћете је сада вратити.
Zoran Pantic
Makar da neko nesto uradi. Srpske istorije i kulture gotovo da na internetu nema, pogotovo ne na drugim jezicima. Stice se utisak da jos nemamo komjutere. Napravite neko pretrazivanje na googlu pa cete vidjeti. Nema slika iz Prvog ili Drugog rata, nema nase muzike, ne postojimo! Meni su nedavno trebale slike iz 2 rata i nesto sam konacno i nasao zahvaljujuci covjeku iz Zagorja koji ih je tamo postavio.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља