среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41

Да ли је злочинац болесник или грешник

Кроз дугу историју човечанства, чињени су тако свирепи злочини, да је дубоко било распрострањено уверење у народима (и паганским и хришћанским) – таква ужасна недела могао је да изврши само демон у човеку, никако не човек, „слика и прилика Божија”
Аутор: Владета Јеротићнедеља, 25.09.2016. у 22:00
Владета Јеротић (Фото Танјуг)

По једној површној дефиницији, злочинац (безаконик, кривац, разбојник) је човек који чини злодело (недело), и то најчешће из користољубља. Дубинска психологија није задовољна оваквим одређењем појма злочинца и злочина, већ пита: Ко је злочинац и зашто је учинио злочин? Није увек довољно јасно ни шта је зло! Свакако да је то убиство, покушај убиства, силовање и друга сексуална изопачења, насиље над другим човеком, разбојништво сваке врсте; да ли се може говорити о злочину у рату? ( Познато је да су и такви велики хришћански светитељи као што су били Атанасије Велики или Василије Велики, благосиљали војску свога народа која је полазила у рат ( праведан рат? А шта је то?). При повратку из рата, већина преживелих исповедала се црквеним лицима, и том приликом добијали су различите епитимије због убијања у рату; (епитимија је казна којом црквене власти кажњавају неко лице за учињену кривицу.)

Полазимо од хипотезе (која скоро да је доказана) да сваки човек носи у себи (од рођења?) клицу Добра и Зла. Ток развоја његовог карактера у зависности је од мноштва узрока; споменимо само: наслеђе, пренатално доба и развој будућег човека (психички и физички), у раном детињству. Зашто неко од људи постаје геније (у науци Никола Тесла и Михајло Пупин код Срба), док се неко изопачи до непрепознавања људскости? Ово није јасно ни психијатрима ни психолозима, као ни другим антрополозима. Вишеструких убица и сексуалних злостављача било је у свим временима и земљама света; било их је у политици и на највишим врховима у држави и цркви: од Нерона и Диоклецијана (али и пре њих) преко папе Борџије (15/16. век) до неколико бруталних диктатора у 20. веку.

Кроз дугу, познату историју човечанства, све до данас (многима се чини, нарочито данас?) чињени су тако свирепи (садистички) злочини, укључујући такве злочине почињене и деци, да је дубоко било распрострањено уверење у народима (и паганским и хришћанским) - таква ужасна недела (непозната у анималном свету) могао је да изврши само демон у човеку, никако не човек „слика и прилика Божија”. Веровање у демоне, као што је добро познато, било је (са малим изузецима занимљивих појединаца) чврсто веровање свих народа света хиљадама година. Да ли ово тврђење доводи у сумњу уверење данашњег човека да демони не постоје? Само делимично! Зашто ни у 21. веку није потпуно ишчезла вера у демоне (али ни у Бога!) и поред прилично убедљивих разлога (па и доказа?) материјалистички (атеистички) оријентисаних научника, да нема ни Бога ни демона? А зашто онда неки човек постаје суров злочинац? И даље одговор треба тражити у укорењеном веровању (од преисторије до данашњег човека) у постојање демона, али и у човековој немоћи (и код најпознатијих стручњака за људску психу) да неке грозне злочине до краја објасне.

Основно је и битно питање: Где су демони, где је, одакле је порекло човековог Зла? Реални песимиста и атеиста Сигмунд Фројд (али и многи талентовани људи и пре и после њега) није се колебао: демони постоје, али они су у нама самима. Мање самокритични људи, горљиви у својој вери у Бога, такође немају сумњу: демони постоје и они су ван нас. Постоји, разуме се, и трећа велика, и све већа, категорија људи који мисле и верују: демони постоје у нама и ван нас. У овоме уверењу, нарочито од времена настанка све три монотеистичке религије, веровање у реално постојање демона подржавале су и одржавале све верске установе (у монотеистичким религијама цркве, као званичне институције у држави). Тако је и данас, и у већини великих светских религија света (најмање у загонетном, више философском него религијском учењу у будизму).

Када је реч о хришћанској религији, несумњиво најидеалнијој религији света, у много чему и најстрожијој, најзначајнији хришћански Оци кроз векове (често и философи и теолози, сетимо се Светог Максима Исповедника из 7. века) били су уверени да су демони присутни и ван човековог бића и у њему самом. Све што човек зло чини почиње ипак, и према хришћанским Оцима, од њега самог, и то, не само од његових злих мисли и осећања, већ од помисли, не одричући при томе могући утицај демона („Зашто си им допустио да уђу у тебе, а сам си им отворио и прозор и врата”, упозоравају хришћански подвижници).

Човек је отворено биће, отворено и према Добру и према Злу; јадан човек непрестано се колеба (психолози говоре о амбиваленцији, скоро урођеној) између несхватљиве Нужности и такве исте Слободе. За вернике, Бог је човеку оставио отворен пут према Слободи, али онда и према одговорности. Чак и када није психички (душевно-духовно) довољно развијен (слабе индивидуације, никакво обожење!) човек је одговоран за своја дела и недела.

На наше питање из наслова овог есеја: Да ли је злочинац болестан или грешан, могући одговор би могао да буде: Злочинац је и болестан човек (и према мерилу строге? психијатрије) и грешник (и према хришћанском уверењу).

Да ли се може овакав човек-злочинац лечити? Питање са правом поставља и психијатар/психотерапеут, као и религија (не само хришћанска, али нарочито хришћанска!). Они који су позвани да лече душевно болесне људе (међу њима има и злочинаца) када су атеистички (па и агностички) расположени, верују да ће будућност науке, нарочито неуро и патофизиологија, открити једнога дана праве узрочнике „злочиначког, a болесног мозга”. Тада су изгледи за успешно лечење таквих људи на добром путу успеха. До тога будућег доба науке, остаје палијативно (привидно) лечење (комбиновано медикаментима и психотерапијом) у душевним болницама, али и у затворима.

Хришћанско позивање на лечење људи уопште (јер сви људи у нечему греше!), злочинца посебно, одавно је знано: кајање и покајање (нису синоними ова два појма!), преображај дотадашњег живота. Немогуће остварити? He, то је могуће; познато је да су неки злочинци постали хришћански светитељи! Остаје за сва времена Христова Реч човеку: He бој се, само веруј! Опет нешто идеално што слушамо (ако и чујемо) од Христа. He, сваком човеку је потребно идеално, јер је оно Смисао и Циљ личног живота.


Коментари44
61e18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Цеца В.
зли људи чине зла дела. а да би добри људи чинили зла дела потребне су или религија или идеологија (које се често преплићу).
Симон
Поздрав за драгог и водећег српског мислиоца данашњице, доброг Владету Јеротића, желим да нам поживите још дуго, требате нам, овај напаћени народ се тек сада налази пред великим искушењима и мукама. Нису то само матерјалне муке, о не ово су много горе, оне духовне и душевне. О добру и злу треба сваки човек на својој кожи да осети и да у складу са јачином свог свесног Ја одлучи или наметне себи шта жели да победи, јер суштина ствари је да човек у дну свога бића Зна ко је победник. Зато треба свакодневно своју душу хранити лепотама за шта препоручујем говоре и дела Светог Владике Велимировића. Пробајте драги народе и уживајте!
Nebojša Saikovski
Okruženje formira čoveka tako i bolesno okruženje formira bolesne ljude... Rešenje nije u pojedinačnom lečenju posledica nego u uklanjanju sistemskih uzroka bolesnog društva... (iz knjige "R:EVOLUCIJA - Priručnik za promenu sveta"
U ODBRANU
Svi spisi od pocetka hriscanstva ,vise od 2 milenijuma svedoce da su sveti stradali od lokalnih mocnika ,bez ozira na ispovedanje,kad se pogleda ocima prostodusnosti kao apsolutno nevini ljudi i to je jednostavno zakljucivanje,zlu netreba povod i razlog i moze se ciniti iz ciste obesti i zabave kao recimo u starom Rimu.Sta reci na komentare da je hriscanstvo uzrok cinenja najvecih zlocina nego da takvi misle da je sama pripadnost nekoj hriscanskoj tradiciji i garancija da ce taj pojedinac biti uracunjljiv a upravo hriscanstvo govori o ostavljanju losih postupaka ,cinjenju suprotnog od toga tj.dobri postupci...Ko tako ne cini ,to cini na svoju stetu pre svega i najcesce sebe laze da je dobar tj.umiruje svoju savest...A najvece zlo je ono za koje se misli da nepostoji..Tvrdnje u politici i zakljucci komentatora da bog ne zelida spreci zlo se kosi sa pitanjem slobode tj.bog daje apsolutnu slobodu svima i samo ljudsko bice mora da bira i razaznaje jer kakva sloboda ako bog primorava...
Предатор
Ја имам непроверени утисак да бих радије дозволио да ме неки човек убоде ножом, него што бих опалио метак у њега из пиштоља који држим у руци. Ето, имам такав осећај цела живота и увек кажем себи - Боље да ми руку сломи него да га убијем! Не размишљам о евентуалним већим последицама по мене. Нисам религиозан. Нисам ни превелики чистунац, бар не јавно. Али тај осећај у мени је прилично чврст и могу рећи готово део мене. Немојте ми сад о рату и шта ти ја знам. Никако не верујем да бих у неком личном сукобу могао да се одлучим и пуцам у човека. Без обзира на бол који осећам. Ево да поновим - нисам уопште религиозан. Нисам ни атеиста потпуно.
Alien
pronađi knjigu "On Killing" od Dave Grossman-a. Izgleda da ljudima nije jednostavno i da razmišljau kada se nađu u situaciji da "pucaju" u drugog čoveka/vojnika. Nekada je religija služila za "motivaciju" danas to rade tv i radio :/
Препоручујем 0

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља