У Србији 64,7 одсто домаћинстава има приступ интернету, што је боље од светског просека од 52,3 одсто, али знатно лошије у односу на Европу, у којој је на мрежи 84 одсто домаћинстава. Најновији извештај Републичког завода за статистику о употреби информационо-комуникационих технологија (ИКТ) показује да је раст најважнијих параметара слабији него претходних година.
Број интернет прикључака се повећао за само 0,9 одсто у односу на претходну годину, док је, на пример, 2013. године повећање износило 8,3 одсто. Широкопојасну везу, један од основних показатеља развијености ИКТ сектора, има 57,8 одсто домаћинстава, двадесет процената мање него у ЕУ. Премијер Александар Вучић прошлог месеца је рекао да би Србија до 2020. године требало да изједначи европски ниво по приступу широкопојасном интернету, што ће бити тешко ако годишњи раст у овом сегменту буде на садашњих 1,8 одсто.
Подаци нису изненадили Николу Марковића из Друштва за информатику Србије.
– Резултати су очекивани и строго у складу с нивоом животног стандарда грађана и степеном развоја привреде. Ми по овоме спадамо у средње развијене информатичке нације, али треба да тежимо томе какво је стање у развијеним европским земљама, где 90 одсто људи користи рачунар и интернет. Преко тога је већ позната засићеност јер има људи који то једноставно не прихватају – каже председник овог друштва.
Марковић је уверен да ће, уколико дође до најављеног привредног развоја од три одсто и пораста животног стандарда, доћи и до пораста употребе рачунара и интернета јер ту постоји узрочно-последична веза.
Ако се то не догоди, упозорава да постоји опасност да Србија падне у дигитални јаз у односу на развијену Европу.
– Ми у погледу електронске управе спадамо у средње развијене земље. Имамо 300 електронских сервиса, преко милион људи сваке године региструје аутомобиле, заказује вађење личних карата... У неким апликацијама чак предњачимо у европским релацијама. Међутим, ми смо велика жртва пада животног стандарда и индустрије – истиче Марковић.
Драган Варагић, стручњак за пословну примену интернета, сматра да проценат грађана Србије на интернету није мали, посебно ако се зна колико имамо неписмених и функционално неписмених.
– Кад смо имали приступ од 30 одсто, а у Европи је био 70, то нам је изгледало недостижно. Сада се налазимо у фази када је остало да интернет прихвати такозвана касна већина, људи који последњи прихватају нове технологије и нормално је да је раст успорен – каже Варагић.
Он додаје да ће више људи користити интернет како буду падале цене и расле брзине, али не сматра да је проблем цена опреме јер полован мобилни телефон с приступом интернету може да се купи за мање од 50 евра.
За Варагића је много важнији податак да од 2011. године имамо скоро 100 одсто предузећа која користе интернет. И Драган Марковић каже да је то добар показатељ, али скреће пажњу да је ниво коришћења ограничен јер многе фирме немају средстава за коришћење напреднијих апликација.
Кад је реч о е-трговини, број купаца преко интернета повећао се за 230.000 на 1,45 милиона, што је процентуално далеко од нивоа развијених земаља. Варагић, међутим, каже да живимо у време развијене онлајн трговине и да највеће домаће е-продавнице имају много веће промете од неких добрих радњи у тржним центрима.
Цена у оквиру препорука
Међународна унија за телекомуникације препоручује да у земљама у развоју прикључак за широкопојасни интернет месечно не кошта више од пет одсто просечног дохотка. Код нас за тај износ (око 2.300 динара) интернет може да се добије у пакету с кабловском телевизијом.
Око просека у окружењу
Интернет користи око 66,6 одсто становника Србије, што је мало изнад просека у окружењу. У Бугарској је онлајн 58,2 одсто становника, Хрватској 70,3, Мађарској 79,7, Италији 63,2, Румунији 52, а у Словенији 75,3 одсто грађана.
Изван ЕУ, онлајн је 60 одсто Албанаца, 68,1 одсто Босанаца, 68,5 одсто Македонаца и 60,2 одсто Црногораца.
