понедељак, 20.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:28

​Шта је закочило интернет у Србији

По подацима Републичког завода за статистику, број интернет прикључака се повећао за само 0,9 одсто у односу на претходну годину, док је 2013. повећање износило 8,3 одсто
Аутор: Јелена Кавајапонедељак, 26.09.2016. у 22:00
У Србији 64,7 одсто домаћинстава има приступ интернету (Фото: А. Васиљевић)

У Србији 64,7 одсто домаћинстава има приступ интернету, што је боље од светског просека од 52,3 одсто, али знатно лошије у односу на Европу, у којој је на мрежи 84 одсто домаћинстава. Најновији извештај Републичког завода за статистику о употреби информационо-комуникационих технологија (ИКТ) показује да је раст најважнијих параметара слабији него претходних година.

Број интернет прикључака се повећао за само 0,9 одсто у односу на претходну годину, док је, на пример, 2013. године повећање износило 8,3 одсто. Широкопојасну везу, један од основних показатеља развијености ИКТ сектора, има 57,8 одсто домаћинстава, двадесет процената мање него у ЕУ. Премијер Александар Вучић прошлог месеца је рекао да би Србија до 2020. године требало да изједначи европски ниво по приступу широкопојасном интернету, што ће бити тешко ако годишњи раст у овом сегменту буде на садашњих 1,8 одсто.

Подаци нису изненадили Николу Марковића из Друштва за информатику Србије.

– Резултати су очекивани и строго у складу с нивоом животног стандарда грађана и степеном развоја привреде. Ми по овоме спадамо у средње развијене информатичке нације, али треба да тежимо томе какво је стање у развијеним европским земљама, где 90 одсто људи користи рачунар и интернет. Преко тога је већ позната засићеност јер има људи који то једноставно не прихватају – каже председник овог друштва.

Марковић је уверен да ће, уколико дође до најављеног привредног развоја од три одсто и пораста животног стандарда, доћи и до пораста употребе рачунара и интернета јер ту постоји узрочно-последична веза.

Ако се то не догоди, упозорава да постоји опасност да Србија падне у дигитални јаз у односу на развијену Европу.

– Ми у погледу електронске управе спадамо у средње развијене земље. Имамо 300 електронских сервиса, преко милион људи сваке године региструје аутомобиле, заказује вађење личних карата... У неким апликацијама чак предњачимо у европским релацијама. Међутим, ми смо велика жртва пада животног стандарда и индустрије – истиче Марковић.

Драган Варагић, стручњак за пословну примену интернета, сматра да проценат грађана Србије на интернету није мали, посебно ако се зна колико имамо неписмених и функционално неписмених.

– Кад смо имали приступ од 30 одсто, а у Европи је био 70, то нам је изгледало недостижно. Сада се налазимо у фази када је остало да интернет прихвати такозвана касна већина, људи који последњи прихватају нове технологије и нормално је да је раст успорен – каже Варагић.

Он додаје да ће више људи користити интернет како буду падале цене и расле брзине, али не сматра да је проблем цена опреме јер полован мобилни телефон с приступом интернету може да се купи за мање од 50 евра.

За Варагића је много важнији податак да од 2011. године имамо скоро 100 одсто предузећа која користе интернет. И Драган Марковић каже да је то добар показатељ, али скреће пажњу да је ниво коришћења ограничен јер многе фирме немају средстава за коришћење напреднијих апликација.

Кад је реч о е-трговини, број купаца преко интернета повећао се за 230.000 на 1,45 милиона, што је процентуално далеко од нивоа развијених земаља. Варагић, међутим, каже да живимо у време развијене онлајн трговине и да највеће домаће е-продавнице имају много веће промете од неких добрих радњи у тржним центрима.

 

Цена у оквиру препорука

Међународна унија за телекомуникације препоручује да у земљама у развоју прикључак за широкопојасни интернет месечно не кошта више од пет одсто просечног дохотка. Код нас за тај износ (око 2.300 динара) интернет може да се добије у пакету с кабловском телевизијом.

 

Око просека у окружењу

Интернет користи око 66,6 одсто становника Србије, што је мало изнад просека у окружењу. У Бугарској је онлајн 58,2 одсто становника, Хрватској 70,3, Мађарској 79,7, Италији 63,2, Румунији 52, а у Словенији 75,3 одсто грађана.

Изван ЕУ, онлајн је 60 одсто Албанаца, 68,1 одсто Босанаца, 68,5 одсто Македонаца и 60,2 одсто Црногораца.


Коментари26
872f6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Сима Симић
Да ли се у овој статистици под коришћењем интернета рачуна када се користи само за играње игрица и "блејање" на фејсбуку? Знам доста оваквих корисника.
Petar
Dzaba sto koriste kada je vecini nivo tehnickog znanja na nivou daljinskog za Tv
charlie
Zato što su ugovorne obaveze po dve godine.Gde je tu toliko najavljivana tržišna borba za potrošače.Svako može da posluje kada potrošač potpiše dve godine vernosti,nema tu nikakve mudrosti.Monopol kao u komunizmu samo u drugom pakovanju.
Meshanac
Jedino nedostaje podatak da od tih tih postojecih 64.7 % koliki je procenat koji koriste internet za korisne stvari a ne da facebook-uju i beze od realnosti u neki virtualni svet.
ас
Срећом људи у Србији ако ништа друго, имају још прави живот. Иако је пун брига и неправде и сиромаштва, ипак је прави живот у коме се осећања деле непосредно, у породици, у живим сусретима са људима око себе. Интернет је поред тога што је врло користан у неким стварима, исто тако и болест савременог света, машинерија која прождире време и животну енергију. Чим интернет завлада, прави живот вене. Зато, не журимо са технолошким унпаређењем, чувајмо душевно здравље и слободу!
Petar M
Internet štedi vreme (plaćanje računa, email, kupovina putovanja odeće tehnike, oglasi). Baš da bi život duže trajao, a ne da bismo stajali u redu u pošti. To nije život. Svakako da ima zavisnika. Ali analogno tome, nije auto loš izum sam po sebi zato što ima saobraćajnih nesreća.
Препоручујем 13

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља