субота, 23.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:31

Од Мићуновића до Шутановца

Аутор: Биљана Баковићпонедељак, 26.09.2016. у 22:00

После суботњих унутарстраначких избора демократе и њихови симпатизери могу да буду сигурни макар у једно – нови лидер Демократске странке Драган Шутановац зна да води кампању. Претходно велико Шутановчево искуство у страначком раду, које је можда недостајало Лутовцу и Антићу, имао је и бивши лидер Бојан Пајтић, али очигледно није умео да га капитализује на првим непосредним изборима у ДС-у.

Колико је Шутановац и осталим квалитетима сазрео да буде лидер ДС-а моћи ће (и мораће) да покаже веома брзо, већ на председничким изборима који ће значити почетак краја или, пак, наставак доминације Вучићеве власти.

Ти избори би лако могли да буду и лабудова песма демократа ако ново руководство не буде показало да опоравља и поново уздиже странку која је учествовала у свим најзначајнијим тренуцима политичког живота Србије од 1990. године. И која, у тренуцима када делује као да јој је рок трајања на истеку и упркос свим посртањима, још симболизује грађанско и демократско на српској политичкој сцени.

Нову страницу политичке историје ДС исписује и организовањем директног гласања за председника и потпредседнике странке, са више кандидата који су се озбиљно борили у изборној утакмици.

Демократе су и тиме наметнуле нови стандард у политичком животу Србије, као што су и прва странка која је показала да може да преживи смену лидера. Још од времена када је Ђинђић, деведесетих, скинуо с партијског трона првог лидера Драгољуба Мићуновића. Иако су поражени, по правилу, одлазили, повлачећи за собом и делове странке, нису успевали да направе нови ДС и да сахране стари. Бар до сада.

Та „изворна“ Демократска странка, једина за коју се (иако кадровски данас веома далеко од таквих величина) везују имена оснивача као што су Борислав Пекић и Десимир Тошић и њихове претече Давидовић и Грол, жилаво опстаје, мада са сваким изборним циклусом све више у страху од пада испод цензуса.

Од организације која је била носилац демократских промена 2000. године, сведена је, највише сопственим лошим радом на власти од 2008. до 2012, на партију са око 12.000 агилних чланова.

То су они који су гласањем у суботу показали да још верују у будућност странке, за разлику од неких бивших функционера који су се без велике сете опраштали од ДС-а после пада Бориса Тадића, тврдећи да је испунио своју историјску улогу, иживела смисао свог постојања. А заправо су говорили да је Српска напредна странка преузела њену улогу.

На Шутановцу је, као бившем министру војном, да консолидује своју партијску војску и из четворогодишње политичке дефанзиве крене у противнапад. Само, ионако слабе шансе биће му још лошије ако не задржи председничке противкандидате и виђеније чланове у партији.

Јесте да се за сваки досадашњи талас осипања тврдило да ће бити последњи за ДС – па није, али једном ће то свакако бити, ако демократе наставе да се деле досадашњим темпом, са све краћим „периодом полураспада“, то јест са све учесталијом променом лидера.


Коментари17
cd893
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljuba Anđelković
Dalje raspadanje DS je neminovno, jer je ta stranka počivala na jednom jedinom principu - a to je obezvrediti sve što je postignuto tokom Avnojevskog perioda. Nju su mahom stvarali (tobože razočarani) komunisti koji su se našli u SKJ samo da bi ostvarili kraticu u napredovanju. Kada im to nije pošlo za rukom, jer u SKJ takva politika nije bila ohrabrivana, proglasili su sebe za ’progonjene’ disidente i borce za demokratiju!
Skorpion47
Mnogo puta dosad sam slušao priče DS-ovaca da su jedina demokratska stranka u Srbiji i da su se zbog toga toliko puta cepali. Mnogo puta dosad, a i sada kažem da to nije ni izdaleka prava istina. Jenom rečju, svaki vođa stranke, ali i svaki potencijalni vođa, su bili u toj meri autoriratni da su, ako ne mogu biti prvi u stranci, bežali iz stranke i pravili novu. Je li neko voleo vlast više od vođa DS-a?
MN
Narod nikako da shvati da je politika obican biznis, menadzerisanje, tenderi, nepotizam, pohlepa i naravno osecaj moci......Ako pogledamo prosto, vecina onih koji su bili u vladi Z. Djindjica ili bili blizu te vlasti...Djelic, Vlahovic, Covic, mali Ceda, Sutanovac, Pajtic, krmce iz Novog Sada, Dinkic, Zivkovic itd. danas su bogati lljudi. Dakle, biti predsednik neke partije i ljudi bliski partiji prevashodno sluzi bogacenju pojedinaca i bliskog okruzenja, a ne dobrobiti cele zajednice. Problem je sto je Srbija siromasna, mala i zbog takvih bedna i sto ce proci jos mnogo godina dok se ne pojave neka nova lica, partije i zaboravljeni moral...Do tada cemo imati ''setace'' za predsednike partija, prazne kontejnere, svakodnevna ubistva i samoubistva, bezaniju po svetu i osecaj nedostojnosti zivljenja...
simon
pitanje je kako ce izleciti ogroman finansijski minus i dugovanje koje imaju. Od svih sad vec bivsih perjanica DS jedino je Djilas dao neki novac da se smanji taj dug koji DS ima. Nesposobnost DS se ogleda u tome da nisu bili sposobni da samog Bozidara Djelica nateraju da sam iz svog dzepa isplati taj DS dug. On je najvise profitirao i njemu s pravom treba zavuci ruku u dzep. E tek kad to budu mogli da urade i da se oslobode neprijatne finansijske situacije mozda ce Sutanovac i moci da clanstvo dotera do 30000 clanova. Gradjanskih Srba u Srbiji vise i nema od tog broja.
vasic
Jel to onaj ministar vojni koji je dokraicijo Tadicev rad na unistenju vojske.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља