Ни са једном иностраном фармацеутском компанијом која производи иновативне лекове још није потписан посебан уговор који би омогућио да најмодерније терапије буду доступне оболелима у Србији. Такође, поднето је више од 100 захтева за стављање иновативних медикамената на листе лекова који се издају на терет Републичког фонда здравственог осигурања, али који ће лекови и за које болести имати приоритет – још није одређено. Тај посао чека стручну комисију, коју је Влада Србије формирала пре две недеље.

Ови подаци саопштени су на јуче одржаној трибини о правима пацијената, на којој је закључено да је једно од основних права и добијање најефикасније терапије. Министар здравља др Златибор Лончар је 20. септембра најавио да ће до краја године на позитивну листу бити уврштени и иновативни лекови, па су многи од на трибини присутних представника удружења пацијената поставили питање колико је овакво обећање реално.

– Убеђена сам да ће обећано заиста ће бити реализовано – категорично је поручила проф. др Славица Ђукић Дејановић, министар без портфеља и учесница јучерашње трибине. Она је рекла да смо као држава „запели у папирологији, али да ће до краја године наши пацијенти добити иновативне лекове, било кроз клиничке студије, било на неки други начин, што остаје да се прецизира.

Др Бојан Тркуља, директор друштва „Иновија” које окупља 16 иновативних компанија које послују у Србији, поручио је да није спорно да су фармацеутске куће спремне да понуде значајне попусте у цени лекова ради њиховог уласка на позитивну листу, али да држава нити је направила списак лекова који би се нашли у посебном уговору, нити је понуђено фер решење које би задовољило интересе обе стране.

– Посебни уговори ни у једној земљи, па ни у Србији нису једини начин на који ови медикаменти постају доступни. Средства за набавку иновативних лекова су предвиђена у буџету РФЗО за 2016. годину. Изгубљено је много времена, а оно је за неке пацијенте најважније. То је главни разлог зашто треба што пре да разјаснимо сва ова питања – рекао је др Тркуља.

Давор Дубока, извршни директор Националног организације за ретке болести Србије, казао је да се ради остваривања права пацијената са институцијама и надлежнима може градити пут поверења или страха и да су се у овом удружењу одлучили за први пут. Резултат тога су мали помаци: из буџета се финансира дијагностика ретких болести и у иностранству, многи правилници су промењени, а до 1. јануара следеће године мора да буде завршен и регистар оболелих од ретких болести. Сава Пилиповић, председник Удружења оболелих од меланома, иначе и сам оболео од ове тешке болести, на јучерашњој трибини је признао да се ипак одлучује за мање дипломатски пут у борби за своја права и да према неким лекарима осећа бес и љутњу. Он тврди да су његова права као пацијента „брутално прегажена”. Током 4,5 године, колико болује од рака коже, био је оперисан десетак пута и каже како уочи операције никада није добио „папир” са именом хирурга, описом и ризицима интервенције, него је увек потписивао бланко, непопуњен упитник.

Разлог за овакву праксу у нашим болницама, каже Пилиповић, иначе адвокат по струци, јесте да имамо застарели здравствени систем у којем је пацијент објекат, а не субјекат и да је то прва ствар која се мора променити. Пилиповић потиче из лекарске породице, што му је, признаје помогло да пронађе најбоље опције лечења у иностранству. Каже да је после годину и по дана наше здравство досегло лимит када је у питању лечење његове болести, па је лечење наставио у Немачкој. Тамо је примао иновативне лекове и уверио се у њихову ефикасност, због чега жели да ти медикаменти буду доступни за све наше пацијенте.