среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:55

За ново нуклеарно гробље треба десет милиона евра

Осим радиоактивног отпада из реактора Института „Винча”, индустријских постројења и болница, у неадекватним хангарима је и НАТО муниција са осиромашеним уранијумом, контаминирана земља
Аутор: Бојан Билбијасреда, 28.09.2016. у 22:00
Хангар Х1 у Винчи (Фото лична архива)

 

Утицај ускладиштеног радиоактивног отпада у старим хангарима, такозваном нуклеарном гробљу у западном делу Института „Винча“, као и његова потенцијална опасност по запослене и град Београд, питање је које већ деценијама лебди на маргинама стручне и шире јавности. Већ више од 60 година сараднике Института „Винча”, људе који живе у близини и грађане Београда, од чијег центра је институт удаљен свега 14 километара, заокупља иста брига: какве последице би евентуално могле да настану по престоницу и њену околину у случају природног или вештачки изазваног акцидента?

Након дугогодишњег истраживачког рада на проблемима обраде и коначног одлагања радиоактивног отпадног материјала, на ова питања ће одговорити др Илија Плећаш и сарадници из Института „Винча”. Користећи резултате свог научног рада, привели су крају студију, књигу у којој предлажу измештање радиоактивног материјала из института. Они дају и конкретан концепт финалног одлагалишта, на основу плитко укопаних бетонских инжењерских баријера, која ће, како тврде, пружити апсолутну безбедност по животну средину.

Сутра у 18 часова, у свечаној сали Грађевинског факултета Универзитета у Београду, Академијa инжењерских наука Србије и Српскa подружницa Римског клуба заједнички организују предавање научног саветника др Илије Плећаша, члана Академије инжењерских наука Србије, Научног друштва Србије и Српске подружнице Римског клуба, на тему – „Радиоактивни отпад у Србији, како и где са њим?”.

Уочи сутрашњег предавања др Плећаш за „Политику” објашњава на који начин је то могуће најбезбедније урадити.

– Циљ наше књиге јесте да се актуелизује потреба и законска обавеза за трајним решењем одлагања радиоактивног отпада, као обавезе Републике Србије према садашњим и будућим генерацијама, а на основу прихваћених међународних обавеза из конвенција и на путу хармонизације са регулативом ЕУ – објашњава наш саговорник.

Истраживачки тим са Плећашем на челу констатује тренутно стање радиоактивног отпада на територији Винче, односно Института за нуклеарне науке „Винча” и Јавног предузећа „Нуклеарни објекти Србије“ (ЈП НОС), који се налазе на истој локацији. Они предлажу концепт трајног одлагалишта радиоактивног отпадног материјала, како би се он изместио на безбедну локацију.

Др Плећаш, који је и председник Надзорног одбора ЈП НОС, жели да алармира јавност, јер радиоактивни отпадни материјал деценијама стоји у Винчи у неадекватним хангарима, поред којег 800 запослених два пута дневно пролази. Трајно одлагалиште коштало би око десет милиона евра и др Плећаш сматра да то није превелико улагање ако би се на тај начин дефинитивно решило ово питање.

– У постојећим хангарима се дуже од 50 година складишти сав радиоактивни отпад створен радом истраживачких реактора РА и РБ, из Института „Винча”, као и из истраживачких лабораторија института. Ту је смештен и радиоактивни отпад из индустрије, болница, војске... Па чак, до пре тридесетак година и радиоактивни отпад из других република бивше СФРЈ! Посебан проблем је то што је пре десетак година у привремена складишта института, након заједничке акције сарадника Института „Винча” и Војске Србије, допремљен и контингент осиромашеног уранијума, односно муниција и већа количина земље са четири локације јужне Србије, која је контаминирана након бомбардовања 1999. године – открива др Плећаш.

Према његовим речима, одношењем радиоактивног отпадног материјала на коначно одлагалиште оствариле би се идеје да круг Института „Винча” и ЈП НОС постане у правом смислу речи Научно-пословни Парк.

– Тако би „Винча” била коначно институт са свим модерним атрибутима европског и светског научног центра. Циљ ове књиге је да алармира српску јавност о тренутној ситуацији у земљи у вези са нуклеарном сигурношћу и безбедношћу, на могуће последице по здравље људи, посебно у околини Института „Винча”, али и самог Београда. Желимо да потврдимо да је решење могуће, и то првенствено са домаћом научном и стручном памећу и домаћим материјалима – истиче наш саговорник.

Одговарајући на питање где би се налазило будуће коначно одлагалиште, др Илија Плећаш подсећа да је Влада Србије пре неколико година оформила стручну групу која је имала задатак да истражи и предложи локацију која би задовољила све критеријуме Међународне агенције за атомску енергију. Комисија није никада завршила овај посао, па Плећаш сматра да је први задатак у решавању проблема одлагања радиоактивног отпада управо дефинисање локације одлагалишта, уз обезбеђивање свих неопходних дозвола.

– Наравно, ту је и питање јавног мњења, које има утицаја на одређивање локације. Трајно одлагалиште у Француској, које треба да обезбеди одлагање радиоактивног отпада за око 50 нуклеарних електрана у наредне три деценије, налази се у области Шампање, недалеко од Ремса. Французи су толико сигурни у технологију имобилизације цементним поступком и системе плитко укопаних бетонских траншеја, да материјал одлажу у близини својих винограда познатих у целом свету. Превоз обрађеног радиоактивног материјала треба да се изврши железничким и друмским саобраћајем и ЈП НОС ће са стручне стране надгледати транспорт – објашњава др Илија Плећаш.


Коментари17
26cf7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Farkas
Institut Vinca daje 1/5 publikabilnosti srpske nauke i svim oblastima (prirodnih i drustvenih nauka). Jer nam ne treba petina srpske nauke? Nema problema - pogasimo naucne institute i budemo ono sto treba da budemo: Coca Colu u ruke, pred televizor i gledaj Velikog brata. A CNN ce ti objasni sve sto treba da znas...
serbian secret cod *
Eto koliko vredi zivot obicnih gradjana srbije,a tunjavi boljsevici su tako lagano i lakonski platili,bacili 10Meleona eura kao nagradu da im zavrse brze most na Adi kao bi zadovoljili svoju samozaljubljenost,a ovo u Vinci je malo groblje atomskog otpada u odnosu na prave kolicine otpada koje su boljsevici za debele pare lagerovale tokom ratnih godina po zatvorenim borskim rudnicima,o tome su cak holandski socijalisti raspravljali u svom parlamentu,umesto da o tome iko spomene koju rec u nasem parlamentu,toliko o tunjavim boljsevicima.
Рђосав
- Вунча се бави отклањањем последица сопственог постоiања. Санирањем штете коiу за собом оставља. Требало iе то затворити iош кад iе угашен нуклеарни програм, давних шездесетих. Да не залуђуiе младе дипломце егзактних струка, да не мисле да и "овде" може да се нешто ради. Него да право с факултета бегаiу преко Баре. Овако - коiи iе финални производ Винче? Оружiе? Енергетика? - iок. Отпад. И - емигранти. Високошколовани емигранти коiи су кроз Винчу прошли као кроз проточни боiлер, стекли нека знања и - збрисали. Вишеструка штета (економска, демографска, морална, еколошка) а користи? - ич!
marko
Kada ce institut Vinca promeniti ime u Pavle Savic, najveceg srpsko fizicara!?
mila
Немојте да сте на крај срца! Много академика и овдашњиг великана је настало у "Винчи".
Препоручујем 4
Цицка
Неко заиста озбиљан а пре свега одговоран мора да се бави овим стварима, вероватно поменута господа припадају тој врсти људи

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља