Порески инспектори који дођу на посао неће унапред знати где иду тог дана на терен, да ли у фирму икс, или ипсилон, чиме ће се спречити договарање са предузећем које обилазе, објаснио је пре неколико дана министар финансија Душан Вујовић, најављујући даљи план пореске реформе у Србији.

Инспектори, морају, додао је он, да појачају своје стручне способности, да буду спремни на праву суштинску контролу и ревизију позиција фирми, а не само проверу фискалних рачуна, која је важна, али није једина.

Пореска управа је прекјуче у циљу пооштравања пореске контроле расписала јавни конкурс за пријем виших пореских инспектора и инспектора за теренску контролу који ће бити распоређени на укупно 68 позиција. Највише ће их бити у Новом Саду и Београду.

Директорка Пореске управе Србије, Драгана Марковић, недавно је рекла да ће пријем нових инспектора допринети смањењу просечне старости запослених у тој служби која је око 56 година, као и да очекује да бољи рад инспекције омогући већу наплату пореских прихода и ефикаснију борбу против сиве економије. Она је додала да је у Пореској управи Србије сада око 5.200 запослених.

Шта је заправо ново најавио министар финансија? И колико заиста изненадне провере инспектора могу имати ефекта на смањење сиве економије и утају пореза, ако се још препричава случај од пре неколико година када је тадашњи директор Пореске управе, Иван Симич, лично кренуо у изненадну контролу Кинеског тржног центра у Блоку 45.

Дошавши на лице места затекао је све затворене радње, након чега је утврђено да је Кинезима на време јављено да тога дана не раде, јер се сазнало за „изненадну” пореску контролу.

Милан Кнежевић, власник текстилне индустрије „Модус,” каже, да је вест да се реформа Пореске управе наставља кроз спречавање договарања предузетника и порезника, поражавајућа.

– Министар је тиме потврдио да не верује својим пореским инспекторима. Ако он, с друге стране, сматра да ће питање утаје пореза да реши тако што неће дати прилику инспектору да два пута дође код истог послодавца, „џаба му реформа”. Порески инспектори нису ни до сада, а неће ни убудуће контролисати нелегалне токове, него легалне и полулегалне. За то време ће црно тржиште наставити да се шири, што је највећи проблем српске привреде – каже Кнежевић.

Како иначе, додаје он, објаснити што у Србији паралелно с домаћом текстилном индустријом улази текстилна роба у вредности од осам до девет милијарди динара месечно.

– Ако се то зна, онда ће најаве министра о будућој пореској реформи изгледати као да неко покушава да уливање Саве у Дунав спречи пипетом – закључује Кнежевић.

Упитан на који начин су инспектори радили док је он био директор у Пореској управи, Ђерђ Пап, порески стручњак, каже, да се нови начин рада ни по чему не разликује од досадашњег.

– Изненадних контрола је увек било и биће. То што на овај начин покушавају да спрече сарадњу између послодаваца и инспектора, такође није реално, јер ко гарантује да се они неће договорити и када се први пут виде – пита Пап.

Уколико неко мисли да ће се појачаним посетама инспектора фирмама спречити фризирање пословних књига – неће, каже он. Онај ко фингира пословне резултате и не плаћа порез, то не ради оног дана када му бане порески инспектор, већ много раније. Много би било боље да се број инспектора повећава, али да затичу што мање неправилности у пословању фирми, што би се аутоматски одразило и на смањење сиве економије од око 30 одсто.

Пап, каже, да је добро што је Пореска управа расписала конкурс за пријем нових инспектора, али додаје, да је битна и њихова стручност. –Има много примера у пракси где су послодавци оштећени управо због непознавања прописа самих порезника, али ниједан порезник због тога није одговарао. Последњи пример је увођење ПДВ-а у грађевинарство а да нико не зна где се заправо зарачунава овај порез, због чега могу настати огромне штете за фирму, каже Пап.

Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку, каже да Пореска управа свуда у свету прати новчане трансакције и реагује ако примети било шта сумњиво па тек тада посећује послодавце, а не обилази их свакодневно. Такав начин рада, какав је данас у Србији, Европа је превазишла пре 30 година.

 – Уместо тога Србија и даље уводи бесмислене пореске намете, па је тако прописано да камион неке фирме не сме у току дана да потроши више од 3.500 динара за гориво, јер се све преко тог износа опорезује. И који то камион може да стигне до Лесковца и назад за 3.500 динара, Порезници се баве тиме, док им у исто време промичу огромне количине опраног новца од продаје дроге, или других илегалних трансакција – закључује Рајић.