уторак, 19.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:13

Неда Спасојевић – глумица са тајном

У Музеју позоришне уметности Србије приређена је, поводом 35 година смрти, изложба о глумици коју су красили снага и осећајност
Аутор: М. Сретеновићпетак, 30.09.2016. у 18:00
(Фото: каталог изложбе)
Ксенија Јовановић и Неда Спасојевић у „Хасанагиници”, Народно позориште, 1974. (Фото: Мирослав Крстић)

За Неду Спасојевић (1941–1981) говорили су да је имала раскошан, доминантан, непобитан и врло тајанствен дар. Да је међу нашим глумицама била јединствена по способности да изрази осећајни свет својих ликова, а да се не размеће осећањима.

Оливера Марковић истицала је да није срела неког ко личи или глуми као Неда – „имала је један свој тако сопствени стил игре који је био толико непосредан, толико пријемчив да кад си почео да је гледаш ти ниси могао очи да одвојиш од ње”. А Раде Марковић је овако описао: „Ја њу не бих поредио ни са ким, мислим да је она јединствена. За мене је она, она недокучива тајна, а то је апсолутна глумица.”

Поводом 75 година од рођења и 35 година смрти, у Музеју позоришне уметности отворена је изложба „Неда Спасојевић – глумица са тајном”, ауторке Мирјане Одавић, која ће трајати до децембра. Посетиоци могу да погледају фотографије из представа, прочитају њене ставове и размишљања, као и изјаве глумичиних пријатеља и колега...

Живот ове глумице био је обележен сеобама. Отац путујући глумац Милорад Спасојевић, оснивач је послератних позоришта у Вршцу и Ужицу, кратко члан ЈДП-а, чувен по својим поподневним шетњама по Калемегдану, током којих је имао обичај да изговори цео „Горски вијенац”. Супруга Хилда Лермер, рођена у Бечу, позоришна кројачица; касније је узела име Јелена.

Због природе очевог посла, Неда Спасојевић први разред је завршила у Београду, други у Приштини, трећи у Врању, четврти у Смедереву и Сарајеву; гимназију је учила у Новом Саду, на Цетињу, у Бањалуци, Никшићу, Тузли, Београду. Похађала је музичку школу „Јосип Славенски”, волела да свира Моцарта, говорила: „Његова музика је за мене била као пролеће, као младост и испуњавала ме радошћу”.

Из другог пута уписала је Академију 1962. године, а њени „класићи” били су: Србољуб Милин, Снежана Никшић, Слободан Ђурић, Зорка Јовановић, Душица Жегарац, Миливоје Даскаловић, Зафир Хаџиманов.

– Глума не може да се научи, али има времена да се освоје неке техничке ствари, да човек размишља о себи, да се мало бави својим гласом, да накупи неко знање, али и да међу својим колегама покаже своје незнање, па да га други исправе – сматрала је Неда Спасојевић.

Почела је као стипендисткиња Атељеа 212, играла у ЈДП-у, била првакиња драме у Народном позоришту. Остварила је више од 200 улога. Памте се њене роле у представама „Електра”, „Хасанагиница”, „Леда”, у филмовима „Пут”, „Јутро”, „Догађај”, као и оне на телевизији: „Господин Фока”, „Сквер”, „Маска”. Добитница je две Стеријине награде, „Златне нимфе” на ТВ фестивалу у Монте Карлу, Сребрне арене у Пули.

Са Бранимиром Банетом Минићем, истакнутим српским сликарем и једним од оснивача Скадарлије као уметничке четврти, добила је кћерку Исидору, данас познату глумицу. „Улога мајке помогла ми је да будем оно што, у ствари, јесам. Да би се нашао смисао живота после тридесете потребно је много више снаге, поготово ако жена не доживи материнство. Све изван тога је мање природно, и стога тражи и већи напор. То ми је само помогло да постанем комплетна личност. И да, пре свега, једноставније посматрам ствари око себе, да брже и одлучније решавам своје проблеме, тешкоће, недоумице...”.

Волела је да ради, али без упињања пошто-пото. Поразе и промашаје прихватала је као део живота. „Живот ме је натерао да разликујем важно од неважног. Посао је важан, али има значајнијих ствари због којих човек може да ‘прегори‘ неке пропусте у њему”.

Самокритична у послу, поводом улоге Јулије у Олбијевој „Деликатној равнотежи” (1968), жене средњих година која не успева да нађе себе у своја четири брака, рекла је: „Ту сам упловила у један карактер без неког нарочитог искуства, и доста смело... али у улози сам направила једну грешку која је открила моју младост глумачку, мој још увек аматеризам или дилетантизам. Улога је имала хистеричан напад који сам доста буквално решила. Не решава се све емоцијом... а могла сам можда једноставно то да решим на други начин и много бих добила”.

У „Електри 69”, критичари опет примећују да је њена глума кулминирала у часу када Електра, наднесена над Егистовим лешом, куне небо, свет, своју људску природу: да су се у тим тренуцима у њеној глуми преплитали чудно сладострашће, извитоперена нежност, бескрајна пометеност душе која је изгубила сваки разлог за постојање и пред очима публике пластично је оживела Електрина несрећа...

Феликс Пашић је приметио да се у позориштима, али и међу људима са филма и телевизије, често могло чути: „Е, ово би могла само Неда!”

И он је наглашавао да је имала своју тајну. Сматрао је да оно што је спајало њену приватну личност са великим ликовима драмске литературе јесте спремност и способност за жртвовање.

– Зато је и могла, са толико сугестивне снаге и осећајности, да стане иза сваке од својих племенитих, несрећних, повређених, крхких или дивљих жена, било какав да је њихов судбоносни избор. Чак и кад им је смрт била судбина, пркосила јој је, не само својим крупним и чистим очима, већ чврстим ставом особе која ударце прима храбро, колико год свесна да одбране нема – записао је Пашић.

Неда Спасојевић преминула је 1981. године. Њено име не носи ниједна глумачка награда или сцена, али на њу свакодневно подсећа име улице на Бежанијској коси у Београду, коју је добила почетком деведесетих година прошлог века.


Коментари8
aed68
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Уметност глуме
Велика у сваком смислу те речи,јединствена по свему ....
natalija
Bila je sjajna čak i kad bi igrala neku sporednu ulogu....lako se to može proveriti (kada je u pitanju film), pogledati epizodnu ulogu u filmu Živka Nikolića "Jovana Lukina".
Goran Prvi
Glumica koja se pamti.
bogdan basaric
Bila je ovo prilika da se citaoci podsete i na znacajan filmski rad Nede Spasojevic.
Juraj
Divna glumica. „Tragovi crne žene“ i „Gospodin foka“ o samcu i samici sa nezaboravnim Slobodanom Perovićem su biseri jugoslovenskog filma.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља