субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39
ИНТЕРВЈУ: ДАНИЛО БЕЋКОВИЋ, редитељ

Најважније је да не подилазите публици

„Јесен самураја” говори о посебној врсти психозе званој „како бити савремени мушкарац” и проблемима идентитета које она носи
Аутор: Иван Аранђеловићнедеља, 02.10.2016. у 12:00

Београдска премијера новог домаћег филма „Јесен самураја” биће одржана сутра увече у Центру „Сава” и биоскопу „Синеплекс” у ТЦ „Ушће”. Вечерас је претпремијера у Бечеју, где је ова комедија и снимана. Филм је реализовала екипа аутора која је снимила гледану комедију „Мали Будо”: сценариста Димитрије Војнов, редитељ Данило Бећковића и продуцент Марко Паљић. „Јесен самураја” је комедија о каратисти који се по окончању каријере враћа у родни град, заљубљује у жену и везује за њеног малог сина. Главну улогу, ко и у филму „Мали Будо” одиграо је Петар Стругар, а у комедији играју: Христина Поповић, Никола Којо, Сергеј Трифуновић, Андрија Милошевић, Весна Тривалић, Тихомир Станић, Катарина Жутић, Миодраг Мики Крстовић и први пут на филму седмогодишњи Петар Новићевић.

„Јесен самураја” је филм у жанру комедије, са фокусом на борилачке спортове. Режирали сте репертоарски филм који би публика могла да гледа у великом броју?

Покушавам да правим филмове какве волим да гледам, а то су филмови који траже публику, најбоље се гледају у друштву и комуникативни су. За мене бављење репертоарским филмом који занима гледаоце никада није била пословна одлука већ напросто природна ствар. Оно што је по мени најважније јесте да привучете пажњу публике, да публика иде са вама, да идете у корак, а не да јој подилазите.

Како сте се изборили са узорима, филмовима на тему борилачких спортова и вештина, на којима сте ви, можда, као дечак одрастали?

То је било врло занимљиво искуство јер су у питању филмови стари и по 20, 30 година. Заправо, таквих филмова у савременој светској продукцији више и нема. Има борилачког филма али он је превасходно намењен љубитељима акције и ни не претендује да буде било шта друго. Холивуд је био дом велемајстора тог жанра али таквих филмова је све мање. Наш филм је наизглед ослоњен на популарне узоре и уобичајен а заправо је изумирућа врста на савременом репертоару. Свему томе је требало прићи на савремен начин, из нашег угла, и све сместити у наше поднебље. Моја жеља је била да обогатим тај жанровски костур, и да покажем како изгледа љубавни живот човека ког су формирали борилачки филмови. Та могућност да спајам жанрове ме је радовала и на њој сам захвалан српској кинематографији. Осим у Јужној Кореји, не знам где бих могао да имам такву слободу. У Холивуду, свакако не.

Је ли ваш главни јунак Владица заправо момак на раскрсници животног пута? Одраста ли он током прве озбиљне животне борбе?

У овом филму доминирају две теме: сазревање и однос очева и синова. Мислим да је Владица доминантан главни лик, али да је Снежана (игра је Христина Поповић) заправо кључна осовина овог филма. Она је добра, обична жена која је заволела човека који је друга генерација мушкараца који упорно истрајавају у нечему што је у савременом свету бесмислено, желе да буду ратници, самураји, да разумеју свет укалупљујући га често силом у свој племенити кодекс. А онда полако схвата да ће њен син бити трећа генерација у том бечејском самурајском родослову и да је неповратно инфициран. Стално се говори о томе како су жене „луде”, непредвидиве, неразумљиве. „Јесен самураја” говори о тој посебној врсти психозе званој „како бити савремени мушкарац” и проблемима идентитета које она носи.

Музика у филму нас враћа у време осамдесетих година. Колико „Јесен самураја” има дух југословенске кинематографије тих осамдесетих. Је ли ваш филм повратак вредностима тог доба?

На овом филму се десила једна врло лепа ствар која се последњи пут код нас десила осамдесетих. Биоскопско предузеће је одлучило да буде копродуцент филма. Сам чин стварања никада није безбрижан али сам поносан што смо снимили филм који је пословно на истински здравим основама, као наши филмови осамдесетих. Осамдесете су биле деценије када се популарна култура глобализовала. Желели смо да прикажемо људе које су те осамдесете и ти процеси обликовали. И да успут покушамо да данас направимо филм тог домета. Кад је реч о музици, „Мали Будо” је био филм у коме је архивска или апроприрана музика била кључни адут. „Јесен самураја” је филм у коме смо пред композитора Марка Кона поставили много тежи задатак, да направи озбиљну музику у духу оних какве су потписивали Ђорђо Мородер или Харолд Фалтермајер. Урадио је изванредан посао и овај филм је музички богатији од многих светских блокбастера. Они многе сцене раде са архивском музиком, актуелним поп хитовима, ми с друге стране имамо оригиналну музику, Конове композиције које у свету наше филмске музике имају значај колико и музика Клифа Мартинеза за филм „Драјв” у интернационалним.

Поново сте сарађивали са Војновим, Паљићем и Стругаром. Не мењате добитну екипу из филма „Мали Будо”?

Њих тројица имају велику храброст и покушавају да донесу нешто ново и у своју поетику и у нашу кинематографију. Овај филм не би могао да буде снимљен без њих, свако се потрудио у свом пољу али кључна ствар је ризик. Свако је пружио свој аутентичан допринос: Војнов је написао сценарио који је спојио два жанра и прилагодио их нашем поднебљу, Стругар се припремио за изванредан напор и одлично изнео врло комплексан глумачки задатак, а Паљић је све то продукционо реализовао. Волим да радим са људима којима је циљ добар филм и који не троше енергију објашњавајући како је нешто немогуће. То су њих тројица.

 

„Јесен самураја” није „Мали Будо 2”

Надате ли се да ће филм постићи успех као и „Мали Будо”? Колико је популарност „Малог Буда” био терет током рада на овом филму?

„Мали Будо” је непоновљиви феномен који је постигао велики успех истовремено произвевши једну врло специфичну реакцију. Успео је да се угради у оне збирке филмских цитата и омиљених реплика, да заживи код људи, и самим тим је произвео реакцију да се све што радимо мери кроз „Буда”. Људи које срећем пола времена хоће наставак, а другу половину времена кукају како је све једно те исто. Имали смо среће да смо радећи „Буда” већ знали шта нам је следећи филм, да је то „Јесен самураја”, и нисмо дозволили да тај одјек „Буда” утиче на нас. Оно што можемо да обећамо гледаоцима је следеће, „Јесен самураја” није „Мали Будо 2”, али јесте филм тих људи који сада праве нешто друго. Поклонили сте нам поверење једном и уживали. Дођите опет и добићете нешто другачије и опет ћете уживати, само на другачији начин.


Коментари2
a10a9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Arsenije
Meni se film izuzetno dopao. Vrh, što bi rekli mladi mada nisam više mlad. Nije baš tako kao što napisa komentator Babić. Rečnik jeste pojačan, reklame su mogle biti malo diskretnije ali sve ostalo je kvalitet visokog nivoa. Pod tim prvenstveno mislim na stariju glumačku ekipu, savršene scene borbe i dobra distanca od nacionalno-političkih aduta. Tu se baš nije podilazilo publici. Ma ljudi su uradili baš dobar posao.
Izolda Babic
Nemam komentar za film. Igra na najgorim stereotipima i pritom nijedan cak ni ne pomakne za milimetar u bilo kom pravcu... da ne pricamo o tome da su sve zene k****ine i p***e a najvece dno je kada glavni junak zavrsi u krevetu sa dve debele zene... albanci su kriminalci a homoseksualce treba prebiti i dobro se zabaviti. Film je takvo podilazenje publici kakvo odavno nismo videli. Tuzno je naravno sto reditelj cista srca pravi ovaj film, jer on voli ovakve filmove da gleda. Sledeci put moze da ubaci u ekipu i Ivana Ivanovica, imaju isti senzibilitet.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља