среда, 20.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:40

Индустрија се нашла у архиву

Град који седамдесет година носи име револуционара и комунисте више пута је мењао име, али и изглед главног трга, на којем су се смењивали споменици личности које је препознала историја
Аутор: Ђуро Ђукићнедеља, 02.10.2016. у 20:00

Зрењанин – Град је више пута мењао име и изглед главних тргова. На то подсећа управо отворена изложба разгледница „Поздрав из Зрењанина”. На њима се лепо прате промене које су га задесиле кроз седам деценија откако носи име учитеља револуционара. Уз градске слике изложене су и значке које су издате у истом периоду, а углавном означавају фабрике изузетне индустрије која је спадала међу најуспешније у СФРЈ, а од које су, нажалост, остале само назнаке.

Град се први пут, под именом Бечкерек, помиње у писаним траговима из 14. века – из 1326. Тај назив, под разним језичким варијантама, носио је дуже од шест векова. Одлуком југословенског краљевског намесништва 1935. године име му је промењено у Петровград, по краљу Петру Првом Карађорђевићу. То име задржао је до 1946. године, изузимајући период од 1941. до 1944, кад му је окупатор вратио назив Бечкерек. Садашње име добио је 1946. године, по народном хероју из Другог светског рата Жарку Зрењанину Учи. Почетком деведесетих година прошлог века организован је референдум на којем је народ одлучио да се задржи име Зрењанин, без обзира на то што се по кулоарима стално прича да један учитељ, макар био и комуниста и револуционар, не заслужује такву част да по њему један град носи име. Данас све мање младих зна по коме град на Бегеју носи име, али се то име ипак одомаћило и постало прихватљиво за већину. То није случај са спомеником истом учитељу, који је био постављен на централном градском тргу, али је скрајнут и склоњен испред зграде некадашњег Комитета СКЈ. На главном тргу задржао се само на пожутелим разгледницама, а и оне су већ нестале и имају их само колекционари. На том средишњем градском месту почетком прошлог века подигнут је споменик Јермену Киш Ернеу предводнику мађарске побуне против аустријског апсолутизма 1848. године. Ово обележје склоњено је после завршетка Првог светског рата и припајања Војводине матици Србији. Пре и после поменутог учитеља и револуционара Жарка ту се налази споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу. Први споменик овом омиљеном српском суверену подигнут је 1926, али су га Немци порушили 1941. У међувремену је ту подигнут споменик комунистичком активисти, који је, као што је већ речено, касније склоњен, а у овом веку поново је враћен краљ.

Промене између обележја краљу и учитељу могу се уочити и на разгледницама изложеним у салону зрењанинског Историјског архива. Њих и значке сакупио је колекционар Душан Јуванин, а изложбу су поставили Филип Крчмар, Ванда Војводић Мицов, Горан Живић и Живојин Радловачки, стручњаци Историјског архива. Слике сведоче и о другим променама, нарочито у зрењанинској архитектури. Овај град није бомбардован, али су га кроз историју рушиле надриархитекте, изазивајући гнев врсних грађевинаца и историчара уметности. Тако су порушене импресивне зграде општине, музеја и још неких вредних грађевина у ужем градском језгру, да би ту никли бетонски мастодонти који нарушавају изглед банатске амбијенталне целине.

У седамдесет година откако носи име Зрењанин, средишња и највећа банатска варош прошла је и кроз невиђени индустријски процват. Кроз ту епоху за историју привреде воде и изложене значке некад успешних фирми, од којих су многе пресељене у прошлост. До почетка превирања деведесетих и привредне транзиције овде је постојао Прехрамбени комбинат „Серво Михаљ”, гигант у сваком смислу. Та компанија, које више нема, основана је 1953. и у себе интегрисала најважнију привреду средњег Баната, односно Зрењанина, Новог Бечеја, Нове Црње, Сечња и Житишта, а имала је капацитете и у Црној Гори. Овде је прекривао 231.000 становника, а 1987. имао је 21.000 запослених. Бивши директори комбината данас истичу да је комбинат некад производио више хране него данас три земље настале на подручју Југославије: Македонија, Црна Гора и Босна и Херцеговина. Шећерана, основана још 1911, постигла је 1976. југословенски рекорд свих времена са производњом од 9.000 вагона шећера. Пре две године постројења фабрике продата су као старо гвожђе, мада је у њима произвођен најквалитетнији шећер. Фабрика је уништена да не би била конкуренција шећеранама које су већ приватизоване. Пропала је и индустрија меса „Бек”, извозник прерађевина у Европу и Америку. Затворена је и чувена пивара, настала још 1745, својевремено највећи произвођач пива у „оној” земљи, а због квалитета била је ексклузивни снабдевач београдске Конференције несврстаних 1961. године, по броју делегација највећег међународног скупа одржаног у СФРЈ.

Значке подсећају и на чувене произвођаче који су преживели транзицију: уљару „Дијамант”, „Млекопродукт”, фирму за коју кажу да је најуспешније приватизована, затим прераду кукуруза ИПОК и још низ фабрика, што пропалих, што оних које преживљавају. Нема значки које би биле симбол фирми које су никле у индустријској зони захваљујући страним инвеститорима. Они не издају оваква обележја и не улажу у прерађивачку прехрамбену индустрију за коју овде постоји изобиље сировина. Дража им је производња на тракама.


Коментари2
194b6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Натурализовани Зрењанинац
Ништа ново али како то струка налаже, саопштавање истине на потпуно професионалан начин, непристрасно како смо и навикли од г. Ђукића. На нама Зрењанинцима је да ламентирамо над злом судбином која нас је задесила или да правимо кораке и покушамо се извући из тог живог блата. За почетак, било би добро вратити старо, српско име нашем граду. О томе би се морала повести једна озбиљна кампања, организовати трибине, упознати зрењанинска јавност и позвати струку да проговори о томе. Што се тиче готово уништене пољопривредно-прерађивачке индустрије, главни кривац је катастрофалан топ менаџмент истих а онда политичка елита овог града која за четврт века ништа није урадила да спаси овај град од континуираног пропадања. На новом министру привреде је да ме демантује у наредном периоду.
Данко Б. Марин
Piscis primum a capite foetet - ништа ново на шизофреном простору, само нов смрад се спрема....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља