петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:42

Паја Патак је правду истеривао

Управо је и стрип „Политици” деценијама, при свакој смени читалачких генерација, обезбеђивао континуитет, каже Жика Богдановић
Аутор: Марина Вулићевићуторак, 04.10.2016. у 11:00
Жика Богдановић: „Богдан Тирнанић најближи је био домишљатом ђаку. Могли сте му задати било какву тему и очас би из ње проистекао ефектан есеј (Фото: Лична документација)

Да води један живот у свим правцима за себе каже Жика Богдановић (84), писац, публициста, преводилац, уредник, издавач, аутор неколико десетина властитих и преводних прозних и есејистичких дела из области књижевне фантастике; историчар и теоретичар визуелних медија, оснивач и уредник култног часописа „Пегаз” посвећеног визуелним медијима који се изражавају графичким путем.

Чини се да је захваљујући својој вишестраној личности увек с лакоћом прелазио из области новинарства у филм, затим на телевизију, у визуелне медије који се изражавају графичким путем, па и у издаваштво, где је покренуо и водио, поред осталих, и едицију „Плава птица”, са више од стотину књига. Масовна култура у целини подручје је проучавања, али и креативне игре Жике Богдановића, док је неоспорно да је стрип његова највећа љубав, о којој пише почев од средине прошлог века, када је, како каже, првенствено у Француској и у Италији дошло до првих озбиљних покушаја да се стрипу прибави истински друштвени и културни углед.

Непосредни повод за овај разговору нова је књига о стрипу Жике Богдановића „Мали наопаки есеји, али без опаких примисли”, у издању Задужбине Бранка Давидовића „Атенеум”.

– У погледу масовне културе ради се, напросто, о креативној магми, хаосу који проистиче из неког далеког реда и који ми данас, немилице, настојимо да доведемо у нови, властити ред. Волим, ето, да о томе размишљам као о неком нематеријалном процесу, нефизичком великом праску почетне, збирне идеје. Осмотримо у више фаза извођене скокове акробата са старог Крита и поново смо пред „иницијацијом” у покрету. Да ни не помињемо филм: без фотографија Мајбриџа и његових коња у касу вероватно је да би и Лимијеров воз са позамашним закашњењем улетео у Gare du Nord, каже Жика Богдановић.

Уз нашег саговорника сећамо се и времена када је лист „Политика” у великој мери допринео увођењу стрипа у овдашњу средину.

– Истина, ради се о једној од наших уобичајених, малих митологија, али као и свака митологија и ова почива на стварности. Та је стварност, заправо, била оно што је покренуло предратно српско стрип стваралаштво, учинивши тадашњи провинцијски Београд једним од значајних европских продукционих центара. За то су, свакако, били потребни људи од талента, знања и спознаја, као што је и у нама непосредно блиским данима било потребно да се нађу људи од неразумевања да би стрип из „Политике” био изгнан. Изговарам то не ходајући на прстима, јер, не заборавимо, управо је и стрип „Политици” деценијама, при свакој смени читалачких генерација, обезбеђивао континуитет, сматра Богдановић.

Сећамо се овом приликом још једне од „малих митологија”, с тим што је ова везана за друга Тита и његов допринос оживљавању стрипа у нашој средини.

– Једног свечаног, ритуалног 25. маја у Београду био је приређен коктел за иностране новинске дописнике и један међу њима – Ангелос Ангелопулос напрасно је уграбио прилику и приступио Слављенику:

„Ваша екселенцијо”, упитао је, „због чега сви код вас као да дају све од себе да стрип коначно буде забрањен”. Иначе, поменути дописник био се спремао да преузме место Дизнијевог опуномоћеника за Балкан и није му било свеједно, приповеда Жика Богдановић, присећајући се даље:

– Далеко од тога да је „носилац свевласти” био затечен и незбуњиво се окренуо према најистуренијима у својој свити: „Бога ти, људи, шта ви то радите? А ја баш волим да читам Пају Патка!” Чинило се до тог часа да „капиталистичкој трулежи” нема места код наше свенапредне омладине која се уз прикладно смишљене аплаузе упирала да народу омогући да у „инстант” будућност и под новим планерима од Брчког – Бановића – Шамац – Сарајева лагодно путује возом, који је за собом остављао сва замислива знамења победничког дима. Али, Слављеникова је била последња и једва седам месеци касније „Политика” више није морала да се „усуђује” да поново покрене „Политикин Забавник”. Можемо Слављенику веровати да је заиста волео да чита Пају Патка, али питање које је остало без одговора било је питање Слављениковог избора. Свакако, Паја Патак јесте мргуд и познато је свима да, за разлику од омиљенијег Микија Мауса, који је „бранио” правду, он нити је „бранио” нити „заступао”, већ ју је у свакој прилици напросто „истеривао”.

Жика Богдановић стоји иза обновљеног „Пегаза”, подстичући нову екипу часописа на челу са Слободаном Ивковим, есејистом и историчарем. Некада су „Пегазову” екипу чинила и имена као што су Ранко Мунитић и Богдан Тирнанић…

– Једва да је тада, као уосталом и данас, што сматрам главним неуспехом „Пегаза”, било могуће обезбедити компетентне писце, будући да је представљао новину чак и у европским размерама. Дакле, Ранко Мунитић и Богдан Тирнанић... Њих двојицу било је, у културној сфери, у то време могуће сместити у сам врх најцењенијих београдских публициста. Богдан Тирнанић најближи је био домишљатом ђаку. Могли сте му задати било какву тему и очас би из ње проистекао ефектан есеј, при чему су га жив дух и шармантан стил спасавали и у случајевима повремених огрешења у судовима. Ранко Мунитић био му је изразита супротност. У осетно већем постотку био је везан за визуелне медије и савршено је добро знао у ком подручју да започне с ослобађањем од предрасуда и извођењем оригиналних закључака. Човек изванредне упућености у филм, као и анимацију, стрип и визуелне медије, дакле аутор је неколико најбољих написаних књига у овој средини, запажа Жика Богдановић, аутор који ствара вођен љубавима свог детињства. А на почетку његовог одрастања та љубав биле су књиге.


Коментари1
bc1f0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dobrivoje VLAJCIC
Pa I ja sam u nekoliko navrata citao da je "nosilac svevlasti" zabranjivao Diznija, pa sam se zaista I cudio, jer smo mi iz 1941 generacije stasali uz Paju, Mikija I Silju I uzivali u Snezani I njenim patuljcima odmah posle njene svetske premijere. Ja se sada grozim svih savremenh stripova (Sundjer Bob) koji nisu ni prineti velikom magu Volt Dizniju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља