понедељак, 27.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:00

Прошла година рекордна по исељавању из Србије

Само у земље ОЕЦД емигрирало је њих 58.000
Аутор: Владимир Гречићуторак, 04.10.2016. у 08:15
Душан Лудвиг

Европска унија се суочава с досад невиђеном хуманитарном кризом која захтева координисан, смео и свеобухватан одговор држава чланица. За таквим одговором и консензусом и даље се трага, што не умањује значај решавања још једног изазова с којим су ове земље суочене, а то је управљање легалним миграцијама у Европи. Јункерова Европска комисија, у сарадњи са Секретаријатом ОЕЦД, сачинила један документ који се односи на регрутовање радника миграната у Европи, а обелодањен је 7. јуна. У овом документу се каже да ЕУ бележи пад особито високостручних радника миграната од почетка финансијско-економске кризе у 2008. години. У ЕУ мигранти су млађи и мање образовани него што је то случај у другим државама ОЕЦД (чланице ОЕЦД су углавном развијене земље Западне Европе, САД, Канада, Аустралија), посебно у оним у Северној Америци. Прецизније, у ЕУ је 31 одсто укупног броја високообразованих миграната широм света, а у Северној Америци је готово двоструко више (57 одсто). У овом документу се сугерише да би ЕУ требало да реформише своју миграциону политику којом ће привући већи број талената јер је у питању конкурентност њене привреде и способност за одржавање динамичнијег и одрживог привредног раста. Прво што се сугерише јесу мере да се тзв. плава карта ЕУ учини доступнијом и привлачнијом за стручњаке из трећих земаља јер, како се наводи, у 2014. у ЕУ се квалификовало око десет хиљада стручњака за стицање ове карте, а само пет хиљада њих су је добили. Друго, ЕУ би требало да поједностави процедуру пријема која је тренутно препрека за привлачење и регрутовања талената. Речено је и да би ЕУ требало да „ојача” и промовише јединствено тржиште рада за високообразоване и висококвалификоване грађане трећих земаља.

Секретаријат ОЕЦД је 19. септембра учинио доступним Преглед међународних миграција у 2015. години, који показује нагло растући тренд географске међудржавне покретљивости становништва, како добровољне тако, с још већим интензитетом, и изнуђене. Број нових миграната само у државе ОЕЦД прошле године је достигао 4,8 милиона људи, премашивши рекордних 4,7 милиона из 2007. У 2014, у поређењу с 2013, пораст је за четири одсто, док је у 2015. то повећање достигло чак 10 одсто. Сваки десети мигрант био је Кинез, а сваки двадесети Индус. Иначе, у 2014. години, у државама чланицама ОЕЦД становника рођених у другој земљи било је 120 милиона.

Европска комисија је суочена с галопирајућим приливом нежељених миграната, али и с одливом жељених талената из Европске уније

Студентска миграција је, исто тако, у порасту. У 2013. било је око три милиона странаца уписаних на универзитете држава ОЕЦД, од којих је 23 одсто из Кине. У просеку, страни студенти чине око осам одсто укупно уписаних на универзитетима држава чланица ОЕЦД. Учешће странаца у укупном броју на мастер нивоу студија достиже 13, а на докторским чак 22 одсто. Страни студенти у имиграционим земљама су један од најзначајнијих потенцијала из којег главне земље пријема миграната апсорбују таленте.

У 2015. у чланицама ОЕЦД регистровано је 1,65 милиона нових тражилаца азила, не рачунајући оне који су остали на главним избегличким рутама. Око 1,3 милиона тражилаца азила дошли су у европске чланице ОЕЦД. Око једне четвртине укупног броја тражилаца азила су Сиријци, а 16 одсто Авганистанци. Само у Немачкој 440.000 је формално поднело захтев за азил, а више од милион је било тзв. пререгистрованих. У односу на укупан број становника, у Шведској је поднето највише захтева за азил.

Према томе, обе категорије миграција, и хуманитарне и слободне, у земљама ОЕЦД биле су у порасту (за 13 и осам одсто).

Забрињавајућа је чињеница да су миграциони токови према ЕУ у последње две године све интензивнији. Европска комисија очигледно није нашла адекватно решење за мигрантску кризу, што је у извесној мери пољуљало темеље на којима се ЕУ заснива. Поред питања солидарности, у жижи актуелности су и основни разлози због којих људи беже – укључујући грађанске ратове, етничке и друге сукобе, политичку и економску нестабилност.

Забрињавајућа је ситуација и кад су у питању емиграције из Србије. Недавно објављени подаци показују да су оне попримиле галопирајући раст. Наиме, просечан годишњи број емиграната из Србије само у државе чланице ОЕЦД, у периоду 2004–2013. износио је 26.000 годишње. Године 2013. емигрирало је 45.000 особа, а 2015. је рекордна с 58.000. Повећање броја емиграната из Србије у 2014. износило је 29,4 одсто и тиме је Србија своју позицију на ранг-листи 50 земаља у свету с најбројнијом емиграцијом погоршала за три места и сада је 29. Колико је високообразованих у укупном броју емиграната из Србије Секретаријат ОЕЦД није објавио, али ранија истраживања аутора овог текста показују да је проценат високообразованих у укупном броју емиграната између 12 и 15 одсто. ОЕЦД је објавио да је 2013. у државама чланицама ове организације било је 61.000 високообразованих рођених у Србији.

Професор универзитета


Коментари58
35aae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan@Perth
Nakon 11 godina u Australiji, imam slično iskustvo, ljudi u Srbiji ne mogu i ne žele da vide ono što je odavde savršeno jasno: nema svetske zavere, nema patogene mržnje prema Srbima, kao niti prema jednom narodu, ali postoji "specijalan" odnos prema državama koje nemaju realističan odnos prema sadašnjem trenutku u svetu. Što je država svesnija svoje realnosti u odnosu na druge manje je izložena pogledima onih koji mogu i hoće da je prilagode realnosti... a ako to predugo traje ili je nemoguće... počinje "šamaranje". Okriviti narod za sadašnju Srpsku bedu je mizerno i jeftino, jer bitku pobeđuje lav ispred sto magaraca, a ne magarac ispred sto lavova! A opet, kako da oni najbolji isplivaju kroz nakaradni sistem nepotizma i negativne selekcije i uprkos potištenom, negativnom i paranoičnom narodu? Gde je ta Srpska akademija nauka i dormantni akademici da dá ideju kako Srblje da počne obnovu nacije? Kako dalje nakon sankcija i bombardovanja, "ničim izazvanih". E, to je pitanje za političke aspirante koji moraju da shvate gde smo, šta smo i kako da se spasimo, te da povedu narod sa idejom, ličnim primerom i ako treba, žrtvom. Prvi korak je da prestanemo da se pravdamo, okrivljujemo druge i da lažemo sami sebe, dakle suočavanje sa istinom. Sve ostalo će se onda odmotati samo.
Pravedni
Није лако дочи до реализације и потом прохватити да је наше друштво доиста другачије од западних. Вредности који важе у запад су непознате или непостојече код нас. Шокирујуче је каде се реализација, та самосвест, појави. Питаш се "дали је ово могуче"? Да, да чули смо милион пута да они вани нам не дозвољавају да идемо напред, да хоче да нам ураде ово или оно. А риба веч 26 године смрди од главе. Ваљда нисмо укапирали то.
Jonathan Livingston Seagull
@Tvrtko Niko ne zamišlja idealne društvene obrasce, već ide tamo gde te vozači ne psuju kada probaš da pređeš ulicu na pešačkom prelazu. Takođe, jedan od uslova da država u koju se selim bude na listi prihvatljivih je i da građani ne kradu saobraćajne znake kako bi ih koristili za stiskanje kupusa za zimnicu. Ima toga još, ali da ne dužim... Nema idealnog društva, ima samo prihvatljivog. Društveno uređenje u Srbiji je neprihvatljivo, a za promenu je potrebna kritična masa ljudi, kojih nema. Interes porodice je iznad interesa države. Uvek. I tako i treba da bude.
Твртко
Игнорисао сам овај текст јер ми је досадно више да читам кукумакања. Све сама статистика-ништа аналитика. Зашто одлазе? Е па рећи ћу вам, као неко ко се ВРАТИО. Одлазе, зато што су то деца нихилиста! Одлазе деца људи који су одрастали 70тих, 80тих, 90тих. То су људи који су живели у вечитој "кризи" која ће КАО проћи.То су људи који нису научени да сами решавају "кризе" већ су научени да очекујују. Ти људи замишљају идеалне друштвене образце које суштински нигде не постоје. Свуда у свету је "криза" и то перманентна! А ко су ти људи што замишљају идеална друштва? То су људи који су одрастали под утицајем субкултурних образаца. Субкултура је утицала на те људе јаче него што ико овде то разуме. Шта су били отац и мајка 80тих и 90тих људи који данас одлазе? Хипици, панкери... Ниједан анархолиберални урбани лик којег ја познајем, ниједан панкер, рокер, металац...из времена 70тих, 80тих и 90тих не показује НАДУ. Они исијавају безнађе и зато њихова деца одлазе. То се хове НИХИЛИЗАМ!
Mile
Da li to znaci po Vama da su samo deca seljacina ostala? Banalizujem I pojednostavljujem ali ne znam sta drugo da kazem za Vas besmislen komentar.
Препоручујем 16
Rx5
Ти си се ВРАТИО, а колико знам, враћају се само они који нису неки радници! Одлазе људи свих генерација, не само они чији су родитељи "80-их и 90-их били панкери и хипици". Можда је то твој случај, али он свакако није општи. Не одлазе људи само због тога, него највише зато што у Србији не виде могућност да могу да напредују, да наплате своје знање и да се осећају безбедно. Мени су се из Србије иселиле две сестре и брат. Сви су отишли искључиво зато што за њих у Србији није било посла (једна сестра економиста, друга технолог, брат архитекта). Нису завршили сега-мега факултете, нису били чланови партија, нису баш предузимљиви да би покренули сопствени посао, али су стручни за то за шта су се школовали и одлазак им је био једини избор. Не пада им на памет да се врате, јер и кад дођу овде на 7 дана годишње и виде где су дошли, потрче назад новој кући чим се задовоље њихове потребе за дружењем са родбином и пријатељима.
Препоручујем 62
Прикажи још одговора
immobil
@ Milija Ja svoje dete gledam na Skajpu, ali ga gledam srećnog. Mnogo je bolje tako nego da ga gledam nesrećnog uživo. Vremena su se promenila, tehnologija napredovala te ne moramo čekati pisma. Mnogo je nas takvih. Ipak postoji jedan trenutak, bolan, razarajući trenutak koji ne traje dugo - trenutak kada gledaš rukicu koju si podigao i nad kojom si bdeo i strahovao pola životakako ti maše iza carinskog terminala pitajući se da li ćeš dočekati dan da je ponovo vidiš? Oni su uvek naša deca ma koliko bili uspešni i odrasli. Oni srećom neće morati da proživljavaju te trenutke i imaće privilegiju da vode svoje unuke u ZOO - to je ono što je nema Vučić oduzeo. Terajući mlade u emigraciju Vučićev režim čini zločin protiv čovečnosti jer uskraćuje unucima ljubav i pažnju deka i baka a dekama i bakama zadovoljstvo da ih gledaju dok odrastaju. Naša deca su najuskraćenija jer im je uskraćena podrška roditelja, ambijent u kome su odrastali. Svi građani gube - Vučić dobija! Po koju cenu?Vredi li?
Jole
@immobil duboko me je pogodio Vas komentar. Kao da je moj tata pisao. Uglavnom me on isprati na aerodromu, mami je suvise tesko☹️️. Sve sto ste napisali je tako. Svima je tesko. Ja i suprug nismo otisli iz Srbije zato sto smo morali, naprotiv, sve smo imali, odlicne poslove, stan.. Ali smo hteli da probamo nesto drugo i da nam dete ima dvojno drzavljanstvo za svaki slucaj. Odlicno smo se snasli, mada nije bilo lako u pocetku. Meni roditelji uvek nedostaju i tako ce biti dok god ne budemo nasli nacin da ih dovedemo ovde. Sad im je i unuka ovde. Veliki pozdrav za vas..
Препоручујем 33

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља