недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:41
ПОГЛЕДИ

Политичке и ратне трубе

Hа сцени су, на свим странама, или људи или њихови потомци који су овде били и деведесетих. Недостају само они који су потписали споразум у Дејтону, па да ствари врате на почетак
Аутор: Љубодраг Стојадиновићуторак, 04.10.2016. у 08:17

Може ли Ивица Дачић да постане нови чинилац мира на Балкану? Човек познат по оригиналном поимању дипломатског такта, склон да не прећути чак ни оно што се у његовом послу мора, предложио је да се седне за сто и разговара. Да то буде дијалог у троуглу Србија – Хрватска – Босна и Херцеговина. Иначе је таквих и сличних покушаја и разговoра било више, чак и неких самита на врху, али напетости нису спласнуле.

Дачић је имао у виду нове узроке међуетничких балканских тензија, пре свега референдум у Републици Српској. А тај догађај је са свих страна и свих позиција под противречним вредносним тумачењима. Зашто се толико инсистирало на њему и због чега је бошњачка страна тако резолутно против њега?

У суштини, изјашњавање је, пре свега за власт у Српској, опит о популистичкој моћи, и испитивање тла за још смелије продоре у ову материју. То је и одговор на неке упадљиво провокативне резолуције и годишњице, које долазе из Сарајева, уз опасну тезу да је платформа РС постављена „на геноциду”. Много је и нејасноћа о слову и духу Дејтонског споразума, који изгледа свако може да тумачи како му се прохте. Па су тако могуће оптужбе у свим правцима да је на делу отворено „распакивање” тог папира. Истовремено, референдумска тензија бацила је у други план живот обичних људи, који су за кратко могли да се напајају непродуктивним пркосом, али он не доноси нимало веселију збиљу. Било је у балканским државицама много референдума, али они су у колективном памћењу остали кратко, што је у нескладу с њиховим историјским пројекцијама.

За бошњачку власт посебно је болно сазнање о функционалној немоћи државе БиХ. У Дејтону, она је направљена као ексцентрични федеративно-конфедеративни политички провизоријум, који функционише под притиском и по договору. Али ни једно ни друго, ни посебно ни заједно, не обезбеђује склад, него доводи до даље етничке дивергенције, и све отровнијег језика међусобног општења.

У политичком систему с наведеним особинама, формиран је и (октроисани) уставни суд пригодан унитарним државама, чије су одлуке неспроводиве. То је јасно видљиво после референдума од 25. септембра, чиме је државни облик БиХ доведен до стања тегобне конфузне блокаде, где више ништа не зависи од добре воље, него од подношљиве количине зловоље.

Из Сарајева поручују да се „територија БиХ не може кидати без рата”, чиме се антиципира могућа идеја о пуним државним амбицијама Републике Српске. Претња ратом јесте озбиљна политичка порука, мада је упућена поводом утопијске стрепње. Србија брине о Српској, рекао је премијер, али подржава јединствену БиХ, дакле такву каква јесте. И такве моделе вероватно је имао у виду српски министар спољних послова кад је предложио тројни самит о свим међусобним траумама. А њих заиста има много.

Три дана уочи референдума, из Сарајева је стигла непосредна претња. Некакав ратни генерал је запретио Српској „да би она пала” за две седмице, уз изразито будаласте оперативне закључке и нескривени војнички дилентатизам. Од тако брбљивог планера босанског „блицкрига”, нико се није оградио, мада се чуло да је човек апсолутно безначајан. Безначајан? Таквих нема кад започне хаос. Само тада ниткови постану господари судбина.

У овом часу има само огромних количина мржње, која не може бити реализована као рат. То је апсурдно само на први поглед, али највећи модерни фанатици не би ратовали ни за кога, њима су сасвим довољне друштвене мреже.

Чак се ни Бакир Изетбеговић није уздржао, те је дао изјаву која је испод нивоа за њега уобичајеног политичког екстремизма. На пример, да ће Додик вероватно завршити као Садам или Гадафи. Уопште, на сцени су, на свим странама, или људи или њихови потомци који су овде били и деведесетих. Недостају само они који су потписали споразум у Дејтону, па да ствари врате на почетак. Међутим, ту су и даље њихови синови, портпароли, удворице и сеизи.

На њиховој политичкој филозофији заснован је начин живота и данас. Многи од њих не функционишу кад је стање редовно, за неуспехе у пословима од вајде за државу и друштво, замену траже у кавзи, у непријатељу споља и унутра. Без конфликта, такви не постоје.

Ако негде мрдне, Додику прети хапшење, ако не, можда изолација. Београд је давно у позицији старатеља, кога штићеник послуша кад му се прохте, све у настојању да у недостатку ничег бољег ствара историју. Не избегава да лицитира с емоцијама према Србији, тврдећи да матицу воли више од „Србијанаца”. Ма, је ли то могуће измерити? И ко су за њега Србијанци: дакле имају ли етничка својства или се напросто ради о бићима која за стално бораве у границама Србије и којима су увек потребни бахати учитељи родољубља?


Коментари29
655b3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lazna Demokratija
Zaista ne vidim u cemu je problem da Republika Srpska slavi svoj dan. Pa mnoge provincije u svetu to slave. Na primer Bavarska ima svoj dan, sve kanadske provincij i slicno. Razumem strahove gospodina Stojadinovica vezane za mir u regionu ali sve treba nazvati pravim imenom. Cinjenica je da je Zapad skrojio rat u bivsoj Jugoslaviji i da srpski narod danas zivi u cetiri drzave na Balkanu. Ne zaboravite da je to narod koji je svojom krvlju napravio tu Jugoslaviju preko koje su i Hrvati i Slovenci dobili svoju drzavu a sada to isto zele Muslimani, tj. Bosnjaci. Ne razumem zasto bi Dodik i Srbi u Republici Srpskoj pristli na unitarizam koji se namece Srbima u Bosni od kako je napravljena nova BiH. Zasto bi bilo koji referendum bio problem kad su svi drugi imali pravo na referendum? Gde su tu ljudska prava, demokratija, pravo na samoopredelenje i slicno? To izgleda vazi samo za privilegovane a danas Srbi to nisu.
Dijagnoza
Ne stoji iza Dodika Beograd vec Rusija. Dodik je morao da se opredeli a nasi politicari jos uvek ceznjivo gledaju u zapad a nadaju se da ce Rusi da nas brane. To se u medicini zove sizofrenija.
dipl. agronom
Štitila je Srbija i Milana Martića pokojnog,i Radovana,i Biljanu,i Hadžića,i onda ...???Već vidjeno,kao i iluzija da će Rusija porušiti sve figure geopolitike,radi nas prevrtljivih piona i dopingovanih skakača!!!
Dragan Pik-lon
Gospodin pukovnik ima sva evropska prava da se bavi politikom(analizom).Kao sto gospodicic Ucveljeni ima sva prava da uzjase zutu patku.Takva prava nesmemo oduzeti nasoj@Svetlani.Pravoj alhemicarki koja od prirodnih limunada uspeva da napravi tezak alhohol-parfem.Koji moj slovenski nos oseca cak ovde!!!!
svetlana
@Dragane, pa kako to da naš Ucviljeni uzajaše žutu patku, zar je to Dragane lepo u genetici, a i ovo, ne dopire moja nauka valjda tako daleko da tvoj nos moju alhemiju oseti na toliku daljinu.
Препоручујем 0
svetlana
@Dragane, koliku ti onda nosinu imaš bokte, prepuštam ti i dalje na volju sve za ponos i diku nosa Draganovog. Samo se ti vodi svojim nosom perspektiva zagarantovana..
Препоручујем 1
svetlana
Sada se više ne zna ni ko kome pripada ni ko se predomislio i kome pripojio, mnogo kritike i pravde se nudi danas kako u svetu Amrike tako i u svetu Srbije sa kompletnom ex Jugoslavijom. Šta ćemo mi svi od tolike pravde koja će zameniti nepravdu, kao i u Americi, imamo slučaj od više istih jevreja, neko sjedinjeno nakaradno nudi se u svetu pa se podeliše u dve grupe Hilari i Tramp. Kako li će se naš Milorad Dodik, dogovoriti sa Bakirom Izetbegoviće, jedan nudi Ustav BiH drugi nudi Dejton, a svi pod Dejtonom, kao i Hilari i Tramp, jadna dama koja se lako onesvešćuje zbog nepravde načinjene , Tramp natapiran stoji i broji koliko će zaraditi od svih nerpavdi i pravdi kroz greške dugogodišnje načinjene od njegove suparnice Don- Klintonovih do Don- Bušovih. Podeli nam se svet preko Trampa i Hilari, i sada izvolite na tacni svet nudi Don-kuhinje Klintonovih i Don-kuhinje Tramp, kao na pijaci, ko za čijeg konja više nudi, zubi nisu merodavno za kvalitet.
svetlana
@ Dorćilac , a ne mogu ja sa tobom komentarisati ti si završio visoke škole zvane političke nauke za Ameriku, ja se vodim strogo srpskom politikom i Balkanom, a Hilari i Tramp mi služe za poredjenje kako se treba ugledati na dve najveće partije u Americi kako lepo raskalašno funkcionišu.
Препоручујем 2
Milan Dorcolac
Interesantno je kako su u vasu pricu uleteli Hilari i Tramp. Inace, oni su kandidati dve najvece americke partije i jedan od njih dvoje ce biti predsednik. A to se radi svake 4 godine. Dakle, nista cudno i nista sto bi moglo da se oslika ovde na Balkanu!
Препоручујем 5

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља