уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:49

Зашто Предић није насликао „Сеобу Срба”

До четвртог новембра у Дому Јеврема Грујића посетиоци могу да погледају 24 дела нашег познатог сликара који се дружио са Пупином, али је одбио његов позив да дође у Америку
Аутор: Мирјана Сретеновићуторак, 04.10.2016. у 16:15
Урош Предић, Портрет краља Александра Првог Карађорђевића, 1923.

Нова сезона рада Дома Јеврема Грујића – Музеја историје, уметности и дипломатије, који се налази у Светогорској 17, биће отворена изложбом „Још један поглед на Уроша Предића” – избор дела из фонда Народног Музеја Панчево, аутора Димитрија Јованова, кустоса и историчара уметности. Поставку ће отворити министар културе и информисања Владан Вукосављевић у уторак у 18 часова, а посетиоци могу да је погледају до четвртог новембра, и то четвртком и петком од 15 до 20 часова са вођеном туром у 17 часова, а суботом и недељом од 11 до 16 часова са вођењем у подне.

Овом приликом биће изложено 24 дела нашег великог сликара – 22 долазе из Панчевачког музеја, док су два дела део збирке Дома Грујића. Међу њима су портрети брачног пара Љубице и Ђоке Хаџи-Павловић (оба из 1930. године), парадни портрет краља Александра Карађорђевића, рађен за Пучку банку, који још једном показује изузетну вичност и снагу Уроша Предића у портретном сликарству, као и слику „Свети Пантелејмон исцељује слепе” из 1918, коју је урадио за унуку Јеврема Грујића, Јелену Милојевић.

Урош Предић рођен је 1857. у месту Орловату у близини Зрењанина. Отац му је био свештеник, те је своје детињство углавном проводио у сеоској цркви. Сликарску академију уписује 1876. године у Бечу као стипендиста Матице српске, а сликарство је учио, као и Паја Јовановић, код чувеног професора Грипенкерла. Његова дела, како је истицано, одликовали су занатска перфекција, јасноћа композиције, али и суздржаност и строго придржавање академским канонима.

Интересантно је да је поруџбину за сликање чувене композиције „Сеоба Срба”, под Арсенијем Трећим Чарнојевићем 1690, намењене Миленијумској изложби у Будимпешти 1896, патријарх Георгије Бранковић прво упутио Урошу Предићу, али је због временски дугог периода од две године, колико је Предић затражио, сликање ипак поверено Паји Јовановићу који се обавезао да дело наслика за осам месеци.

Предић је био веома дружељубива личност. Говорио је неколико језика, знао је готово целу „Божанствену комедију” напамет... Пријатељ му је био Михајло Пупин који је на Изложби у Паризу 1889. купио две Предићеве слике – „Босански бегунци” и „Дете на мајчином гробу” и поклонио их нашем Народном музеју. По одласку у Америку, Пупин је позвао сликара да дође код њега, верујући да ће Америка свесрдно знати да цени његов таленат и да ће тамо имати боље могућности за свој рад, али сликар је то одбио, о чему је рекао: „Нисам га послушао, као човек без великих амбиција, везан љубављу за свој род и задовољан оним што се овде може постигнути добром вољом и савесним радом”.

О Предићевој скромности говори и чињеница да је сматрао да сликар не треба да говори о свом делу. „Ниједна реч уметника неће приморати посматрача да види баш оно што је уметник хтео да прикаже”, говорио је овај уметник који је основао друштво српских сликара „Лада” 1904. године. Један је од оснивача Удружења ликовних уметности (1919) и њен први председник, а редовни члан Српске краљевске академије постао је 1920. године.

У Предићевом сликарском опусу који броји више од 1.600 слика, највише су заступљени портрети, иконографија, жанр и историјске композиције, ређе предео и само један акт. Међу најпознатијим су „Весела браћа”, „Сироче на мајчином гробу”, „Херцеговачки бегунци”, „На студенцу” и свима знана „Косовка девојка”. Такође, осликао је иконостас бечејске православне цркве, иконостас у капели бечејског велепоседника Богдана Дунђерског, иконостас цркве у Орловату и многе друге.

Умро је 1953. у Београду, у 96. години, као најстарији српски сликар. И у дубокој старости био је пун радне енергије и ведрине. Неколико месеци пре смрти пео се на столицу да ређа неке слике у свом атељеу, пао је и том приликом поломио ногу. Од тога се никада није потпуно опоравио и убрзо је умро. Према сопственој жељи сахрањен је у родном Орловату.

Духовна деца

У својој аутобиографији Предић је записао и ово: „Године 1931. провео сам цело лето на раду у Ст. Бечеју као гост мога пријатеља Богдана Дунђерског. Црквена општина у жељи да очисти потавнеле слике у својој цркви обрати се мени питањем којег специјалисту за тај посао да јој препоручим. Одговорих да ћу тај деликатан посао обавити ја лично и то бесплатно! Док сам ја жив, ја своју духовну децу, своје слике не предајем на милост и немилост знању или незнању других.”

 


Коментари1
e4dd1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божидар Митровић, доктор правних наука
Mинистар културе и информисања Владан Вукосављевић прво треба да наложи попис у свим музејима Србије и да формира експертни тим који треба да провери да ли су сви оригинали древних артефаката непроцењиве вредности на свом месту, јер Вукосављевић то није урадио ни у музејима Београда када је то био обавезан да уради већ је штитио музејску мафију. А тек онда да пропагира династију Карађорђевића јер овако као члан Крунског савета погрешним редоследом и прикривањем хаоса у музејима Београда у којима су партијски руководиоци поклањали оригиналне експонате наноси штету и династији Карађорђевића чији су чланови стварали неке од тих музеја.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља