уторак, 01.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 05.10.2016. у 22:00 Ивана Албуновић

Зашто је пао извоз шљива у Русију

Прошле године извезено је 11.854 тоне овог воћа за око девет милиона евра, док је 2016. пласирано свега 7.863 тоне у вредности од 5,9 милиона евра
Руси почели да гаје наше шљиве (Фото Танјуг)

Извоз свежих шљива у Русију ове године је пао за трећину у односу на прошлу годину. И поред рекордних приноса и ниске откупне цене ово воће ишло је лошије него протеклих сезона и постоји више различитих образложења зашто се то десило.    

Из Србије је прошле године у Руску Федерацију извезено 11.854 тоне свежих шљива за око девет милиона евра, док подаци за 2016. годину показују да је (до краја августа, до када је и трајала сезона) вредност извоза био 5,9 милиона евра и да је на то тржиште пласирано 7.863 тоне овог воћа. Још лошији су резултати извоза сувих шљива чији је извоз вредносно, бар до сада, пао чак четири пута у односу на прошлу годину – са два милиона евра на око 590.000 евра, показују подаци Републичког завода за статистику.  

Шта је разлог оваквог преокрета у интересовању купаца из Русије за једну од највећих узданица српске пољопривреде? Произвођачи објашњавају да немају конкретних информација због чега то воће ове сезоне нема бољу проходност до руских потрошача. Српске шљиве, према незваничним информацијама, најпре је блокирала рана шљива из Шпаније, а касније и из Молдавије чији су произвођачи, због близине руског тржишта, могли да понуде и поднесу овогодишњу нижу цену коју су нудили купци из Русије. Чак постоје спекулације и да су имали доста домаће шљиве јер им је стигао добар род од садница које су Руси пре десетак година масовно куповали из Србије. Када је реч о сувој шљиви, наводно нас је потукла конкуренција из Ирана чији су произвођачи, почетком године, добили проходност за извоз на руско тржиште.   

У Привредној комори Србије, међутим, истичу да је разлог смањеног извоза шљиве пад цена овог воћа у односу на прошлу годину.

– Количински, пад је много мањи у односу на финансијску добит. Међу првих десет извозника овог воћа само два бележе пад извоза, што указује да су мање компаније одустале од посла због снижавања цена услед корекције курса рубље – каже Дејан Делић из Привредне коморе Србије. Поједини откупљивачи воћа из Шумадије потврђују да накупци за руске пијаце и маркете ове године нису били издашни са ценама али истичу да ни тражња није била велика – за килограм шљива добијало се од 25 до 27 динара, а прошле године и до 40 на крају сезоне. Због тога је многим воћарима било исплативије да цео род продају домаћој индустрији за прераду јер када извозе за друга тржишта имају и додатне трошкове за амбалажу и раднике за селектовање воћа. 

Аграрни аналитичар Војислав Станковић, међутим истиче да све од наведеног може бити узрок пада извоза али да сумња да је наша лоша организованост вероватнији разлог ове неповољне ситуације за произвођаче.  

– Потребни су нам дистрибутивни и откупни центри где би се плодови прали, полирали, паковали и касније продавали организовано из неколико региона. А не на овај начин, преко разних накупаца из Русије који улазе у воћњаке, бирају плодове и понашају се као на пијаци. Тако не послује ниједна озбиљна држава – каже Станковић истичући да је крајње време да се овај посао уозбиљи и осавремени јер су нам шансе у воћарству највеће. Пројекција је да би Србија уз бољу организованост од извоза воћа могла да заради две милијарде долара. 

– Практично, осим појединих медитеранских држава, и то само за неке врста воћа, у централној Европи немамо правог конкурента. Пољска то није због климе, наше воће је знатно квалитетније. Изгледа да смо сами себи, због непословности, највећи конкурент – истиче Станковић.

 

 

Коментари17
b4890
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran71
Zaista sta treba da radimo ,da susimo sljive na promaji,uzgajamo podolce i mangulice i da to plasiramo u izvoz pa to se neradi ni u Africi.
Nenad Umicevic
Rusia ovde , Rusia tamo . Imamo sansu da povecamo izvoz posle sankcija !!?? Automobili , Namirnice ; Agrar E.c.t . doziveli smo da od toga nema nista . Zar niko ne primecuje da nas Rusi vuku za nos . Kakve smo mi koristi imali od Rusije . dali smo bud zasto NIS , od plina nema nista , njima nije tesko palo . Da nepricam o drugim stvarima . Ni da smo 100% za Rusiju ne bi imali koristi !!! Sta smo mi od njih dobili do sada ??? Pa oni imaju vecu trgovinsku razmenu sa Hrvatskom !!
banka
Volim Rusiju, kao i cela Srbija, a bogami i sve veci i veci deo Evrope...
da,da
od velikog uzleta do dubokog pada, bez ikakve strategije i smisla. Tek ce da pada
Zoran
Pa kao i obicno, neorganizovana i muckarska Srbija.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља