понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:27
ПОГЛЕДИ

Сусрети

Аутор: Игор Симићпетак, 07.10.2016. у 08:02
Новица Коцић

У Бристолу је пре десетак дана одржан фестивал „Енкаунтерс” (Сусрети), најважнији фестивал кратког и анимираног филма у Великој Британији. У конкуренцији је приказан и мој филм, али јачи утисак од филмова оставили су управо сусрети с људима.

Гевин је у касним четрдесетим, из ливерпулске радничке породице, висок, проћелав, у широким фармеркама, старој дуксерици, говори врло елоквентно и искрено. Наш разговор је почео тиме што је Гевин поменуо Иву Андрића, читао је чак и Андрићев докторски рад. Листа његових интересовања наставља се на Данила Киша, Васка Попу, Крлежу, све до бразилске и португалске књижевности. Уз пиво ми је испричао своју животну причу: после дипломирања три године је био без посла, период када је највише читао светску књижевност, а после покушаја да постане писац запослио се у Лондону као истраживачки новинар. Онда је уследио скандал прислушкивања јавних личности од стране медија Руперта Мердока, па је напустио новине, вратио се у родни Ливерпул и запослио као баштован. У својим четрдесетим. Уштеђевину од новинарства уложио је у три кратка филма са радничким темама, снимио их је за три године, с циљем да приче из новинарства претвори у филмове. Захваљујући успеху тих кратких филмова добија шансу да сними први дугометражни, јер се сада агенти и британски филмски фондови сами јављају њему. Његов циљ је да настави да носи бакљу Кена Лоуча, који му је нека врста ментора, и да кроз филм говори о реалним проблемима радника, да на великом платну истерује правду.

У Лондону, неколико дана касније, срео сам банкаре, брокере, адвокате. Ти сусрети имали су дијаметрално другачије приче, на пример о шефу у фирми за трговину нафтом који има кућу на Ибици, а на послу је понекад нашмркан кокаином, па нервозно шкргуће вилицом док води састанке. Схватите да су финансије прилична каубојштина, да се стално вара, да се тим послом наравно не баве из љубави, чак га и сматрају неморалним, али вођени адреналином сталног доказивања, грабе бонусе. Но, вратимо се сусретима с уметницима који раде из убеђења.

У лондонском Тејт модерну имао сам сусрет с виспреним, додуше мртвим, уметником сатиричних колажа и антифашистичких илустрација Џоном Хартфилдом. Активан за време успона нацистичке партије у Немачкој, Хартфилд је беспоштедно критиковао Хитлера у новинским фото-монтажама, приказујући канцелара Трећег рајха како прима милионе од капиталиста док попује идеологију, као и лешеве које је произвео. И ту постоји веза са екс-Ју простором преко утицаја на култни словеначки бенд „Лајбах”. Хартфилд припада традицији у којој је и немачки сликар Георг Грос, али и велики претходници, попут француског карикатуристе Онореа Домијеа и великог Шпанца Франсиска Гоје – храбри великани који нису само сликали пејзаже, буржоазију, краљеве и голе Венере, већ и голу истину. И то у штампи, да народ види.

Вратих се у Београд и сазнам да је в. д. уредник „Политике” прекинуо сарадњу с Душаном Петричићем. Пре можда два месеца имао сам случајан сусрет с Петричићем који је за мене узор – насмејан, иза наизглед озбиљних бркова и великих наочара, дао ми је том приликом паметан савет. Знате, ја сам почео да се озбиљније бавим новинама са око двадесет година, управо као стални карикатуриста за званичне новине колеџа Универзитета Колумбија у Њујорку. Отприлике у то време, пре неких седам година, Петричић је почео да ради карикатуре за „Политику”. Одрастао сам уз Петричићеве цртеже, на пример Ршумову „Још нам само але фале”. Карикатура и сатира код нас имају дугу традицију, а ми смо савременици Коракса, Сомборца, док је Петричић и с успешном каријером у Канади и САД у новинама и књигама (погледајте нпр. књигу „Човек са виолином”), уз богати рад за децу и аутентичан ликовни рукопис, оставио траг у историји илустрације.

Кабинет премијера дрско је одговорио да Петричићеве карикатуре подижу рејтинг власти. За нас, читаоце, после шест дана, цртеж на насловној је наш мали сусрет с критиком и досетљивошћу уз јутарњу кафу. „Још нам само але фале” послужила је да демистификује деци страх од аждаја. Петричићеве карикатуре слично раде с политичарима – спуштају их са њихових искомплексираних висина у муљ дволичности, незнања и неспособности, а тиме охрабрују и нас. Зато Петричић припада и традицији уметника из историје сатире које сам поменуо. Овај текст о неподобним карикатурама излази после јубилеја 5. октобра, што само подвлачи да је Петричић институција са више континуитета, кредибилитета и професионалног поштења од институције оличене у премијеру и онима у медијима који му се кроз цензуру додворавају да би спасили своје медиокритетске каријере на штету читалаца и новина.

Редитељ


Коментари2
21fc0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vukica
Žao mi je što Politika ostaje bez Petričića, iako su m,i lično, njegove karikature najčešće bile nepotrebno surove. Brine me to što se novine, koje čitam više decenija, posle odlaska Lj. Smajlović polako, ali sigurno, oslobadjaju izuzetno dobrih saradnika, čiji je jedini greh što na Srbiju gledaju malo drukčije od većine. Valjda je NORMALNO da se razlikujemo, i trebalo bi da bude NORMALNO da zbog toga ne budemo proganjani! Ako smo ljudi...
Milenica
Sa velikim zadovoljstvom sam pročitala sve napisano, do poslednje tačke i izuzetno se dobro osećam. Prijatnost je prisutna posle svakog pročitanog teksta ovog autora ali, danas, ovo je nešto izuzetno. Zahvaljujem se autoru na doprinosu da shvatimo svet oko sebe a da ne pokleknemo pred stvarnošću i da nam to bude zapravo vetar u ledja.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља