недеља, 29.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 06.10.2016. у 12:51

ММФ: Глобални дуг порастао на вртоглавих 225 одсто БДП-а

Фото Википедија

ВАШИНГТОН – Међународни монетарни фонд (ММФ) је изразио забринутост због проблема нарастања „балона глобалног дуга”, који је достигао 225 одсто светског бруто домаћег производа (БДП), што би могло да доведе до нове финансијске кризе.

Бруто дуг у нефинансијском сектору номинално је више него удвостручен од почетка овог века, попевши се на 152 хиљаде милијарди долара прошле године, и наставља да расте, навео је ММФ у свом најновијем полугодишњем издању Фискалног монитора, преноси агенција „Блумберг”.

Овај износ укључује дугове влада, нефинансијских компанија и домаћинстава.

„Са уделом од 225 одсто светског БДП-а, глобални дуг је... тренутно на рекордном нивоу свих времена. Две трећине, односно око 100 хиљада милијарди долара, чине обавезе приватног сектора, који може донети огромне ризике када достиже претеране нивое”, упозорава Фонд.

У 2002. години, глобални дуг је износио 200 одсто светског БДП-а.

„Сама величина дуга може иницирати почетак процеса раздуживања приватног сектора без преседана, што би могло да осујети крхки економски опоравак”, напомиње међународни кредитор са седиштем у Вашингтону.

Према ММФ-у, иако велики део зајмова потиче из периода пре кризе 2008. године, ниске каматне стопе су резултирале наглим скоком корпоративног задуживања на тржиштима у развоју.

Нивои дуга приватног сектора сада су високи како у развијеним привредама, тако и у неколико великих тржишта у развоју, као што су Кина и Бразил, које су системски важне за глобалну финансијску стабилност.

„У просеку, коефицијент приватног дуга у развијеним економијама достигао је кулминацију 2012. године, а од тада је направљен заокрет са највећим смањењем регистрованим у тим земљама које су у кризу ушле са високим нивоима дуга. У неким случајевима, међутим, приватни дуг је наставио да се гомила знатно бржим темпом, посебно у Аустралији, Канади и Сингапуру”, навео је ММФ.

Нема јединственог става о томе који ниво дуга према БДП-а треба сматрати претњом по глобалну финансијску стабилност, напомиње Фонд и закључује да висок дуг, на крају крајева, утиче на слабији раст чак и без кризе.

„Претерано велики приватни дуг је један од главних кочничара глобалног опоравка и ризик по финансијску стабилност. Финансијске рецесије су дуже и дубље од нормалних рецесија”, рекао је директор ММФ-а за фискалне послове, Витор Гаспар, на конференцији за новинаре.  

ММФ: Глобални дуг порастао на вртоглавих 225 одсто БДП-а

ВАШИНГТОН – Међународни монетарни фонд (ММФ) је изразио забринутост због проблема нарастања „балона глобалног дуга”, који је достигао 225 одсто светског бруто домаћег производа (БДП), што би могло да доведе до нове финансијске кризе.

Бруто дуг у нефинансијском сектору номинално је више него удвостручен од почетка овог века, попевши се на 152 хиљаде милијарди долара прошле године, и наставља да расте, навео је ММФ у свом најновијем полугодишњем издању Фискалног монитора, преноси агенција „Блумберг”.

Овај износ укључује дугове влада, нефинансијских компанија и домаћинстава.

„Са уделом од 225 одсто светског БДП-а, глобални дуг је... тренутно на рекордном нивоу свих времена. Две трећине, односно око 100 хиљада милијарди долара, чине обавезе приватног сектора, који може донети огромне ризике када достиже претеране нивое”, упозорава Фонд.

У 2002. години, глобални дуг је износио 200 одсто светског БДП-а.

„Сама величина дуга може иницирати почетак процеса раздуживања приватног сектора без преседана, што би могло да осујети крхки економски опоравак”, напомиње међународни кредитор са седиштем у Вашингтону.

Према ММФ-у, иако велики део зајмова потиче из периода пре кризе 2008. године, ниске каматне стопе су резултирале наглим скоком корпоративног задуживања на тржиштима у развоју.

Нивои дуга приватног сектора сада су високи како у развијеним привредама, тако и у неколико великих тржишта у развоју, као што су Кина и Бразил, које су системски важне за глобалну финансијску стабилност.

„У просеку, коефицијент приватног дуга у развијеним економијама достигао је кулминацију 2012. године, а од тада је направљен заокрет са највећим смањењем регистрованим у тим земљама које су у кризу ушле са високим нивоима дуга. У неким случајевима, међутим, приватни дуг је наставио да се гомила знатно бржим темпом, посебно у Аустралији, Канади и Сингапуру”, навео је ММФ.

Нема јединственог става о томе који ниво дуга према БДП-а треба сматрати претњом по глобалну финансијску стабилност, напомиње Фонд и закључује да висок дуг, на крају крајева, утиче на слабији раст чак и без кризе.

„Претерано велики приватни дуг је један од главних кочничара глобалног опоравка и ризик по финансијску стабилност. Финансијске рецесије су дуже и дубље од нормалних рецесија”, рекао је директор ММФ-а за фискалне послове, Витор Гаспар, на конференцији за новинаре.  (Taнјуг)

Коментари7
a5740
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sloba
Da nije MMF a ne bi bilo ni duga a verovatno bi svima bilo mnogo bolje
Kap.Bele Lade II
Nagradno pitanje za 1-MLRD :"Ko za bezvredni stampani papir otkupljuje zlato"?
zemlja
kakve gadne budalastine moderne civilizacije.
Prekobarac
Taj balon medjunarodnog duga je tvorevina MMF-a. Pre svetske krize 2008. svetski, globalni GDP se sastoijo od samo 15% financiskog sektora dok je resto pripadalo privredi. Danas zahvaljujuci MMF-u i americkim banksterima koji stampaju novac virtualno iz vazduha financiski sektor predstavlja 40% svetskog GDP-ia a produktivnos je opala na 60%. Financisko presipavanje iz supljeg u prazno i niske kamate pumpaju taj balon dugova koji ima da nas skupo kosta!
Nemanja Nedeljkovic
Pa ako sve zemlje duguju, ko kome onda tu dufuje, ili sve zajedno dugujemo Rothschild-ovima, što je verovatno i istinito. Neko diluje drogu, neko prodaje naftu, a neko štampa pare bez pokrića i prodaje ih, tako da jima očigledno svi duguju, i neće ovo razrešiti obična kriza, nego ona druga koja odjekuje i u ušima a ne samo u medijskom prostoru.......

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља