недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Нобел за одбачени колумбијски мир

Аутор: Зорана Шуваковићпетак, 07.10.2016. у 11:15
Колумбијски председник Хуан Мануел Сантос (Фото Ројтерс)

 

Још један председник са америчког континента добио је Нобелову награду за мир, а да нису испуњени услови који би гарантовали прекид полувековног грађанског рата.

Норвешки Нобелов комитет објавио је одлуку да је Колумбијски председник Хуан Мануел Сантос добитник овогодишње Нобелове награде за мир због споразума са герилом Оружаних револуционарних снага Колумбије (Фарк), а само пет дана пре него што је Сантос овенчан маслиновим гранчицама, Колумбијци су на референдуму одбацили овај мировни план.

Могуће је да је Нобелов комитет одредио овогодишњег лауреата пре него што је у недељу по олујном пљуску на изјашњавање изашло свега 38 одсто Колумбијаца са правом гласа и пре него што је неки глас више од педесет одсто изашлих одбацило такву врсту „мира”.

По свему судећи, тесна већина од 13 милиона Колумбијаца изашлих на изборе одбацила је склапање споразума са Фарком, зато што се њиме практично амнестирају кривци за рат дуг 52 године у коме је шест милиона људи расељено, око 270 хиљада погинуло, а о осакаћеним, отетим, и унесрећеним животима се више и не говори.

Чињеница да је колумбијски председник награђен Нобеловом наградом упркос томе што се на референдуму испоставило да је мировни план неостварив изазвала је велико изненађење чак и у норвешкој престоници, где је одлука и донета.

Одатле су и почеле спекулације појединих медија да је одлука о добитницима донета пре референдума за који се очекивало да ће проћи без икаквих непријатних изненађења.

Када су видели резултате референдума, чланови Нобеловог комитета су брже-боље са листе добитника скинули представника Фарка, вођу гериле Родрига Лондона, чији је ратнички надимак Тимоченко.

То су само шпекулације које се не могу доказати, али је и на примеру Колумбије очито да референдуми више нису израз народне воље или непосредне демократије, већ све више личе на руски рулет, како пише уводничар мадридског „Ел паиса”.

И самог председника Колумбије награда је „запрепастила”, како је рекао, али је истовремено изразио захвалност и наду да ће признање помоћи у даљим напорима за мир у овој латиноамеричкој земљи, која је све до погибије Пабла Ескобара (1993) била поприште крвавих обрачуна нарко-картела.

Без обзира на то што је увек контроверзна, награда подиже рејтинг држави, поготово ако је њоме овенчан председник, па је и колумбијски амбасадор у Норвешкој Алваро Сандовал Бернал рекао за тамошње медије да је медаља порука наде за његову земљу.

Приметно је, међутим, да је Нобелов комитет одступио од досадашње праксе и није наградио другу страну, односно Тимоченка, иако су за такве споразуме обично награђивани преговарачи са обе стране стола.

Хуан Мануел Сантос и Фарк су годинама били љути непријатељи, а у време бившег председника Алвара Урибеа, Сантос је као министар одбране руководио борбеним дејствима против гериле која се крила у непроходним колумбијским џунглама, одакле је у своје редове регрутовала многе незадовољнике из маргинализованих слојева.

У том периоду, захваљујући војним офанзивама, редови Фарка су знатно ослабљени, али су увек изнова опет ојачавани.

Пре него што је постао политичар Хуан Мануел Сантос био је главни уредник „Ел тијемпа”, водећег колумбијског дневног листа, који је до недавно био у власништву породице Сантос. Сантос је дипломирао на угледној Лондонској школи економије, што му је помогло у вођењу министарства финансија деведесетих година, када је земља пролазила кроз једну од најтежих економских криза.

Преговори између Владе и Фарка углавном су се одигравали у Хавани, и трајали су пуне четири године, а многе светске личности су помогле да две зараћене стране седну и почну да разговарају. Међу њима је и чувени колумбијски књижевник Габријел Гарсија Маркес.

Када је умро, представници Фарка одали су му пошту и заклели су му се да ће остати верни свом уверењу да је могуће изградити мирну Колумбију у којој ће свако имати своје место. Убеђени смо да још није касно за нашу утопију, поручили су фарковци аутору „Сто година самоће”.

И председника Сантоса ожалостила је смрт Гарсије Маркеса. Његов брат био је велики пријатељ са колумбијским нобеловцем јер су као новинари радили заједно у часопису „Алтернатива”. Тада је рекао да је Гарсија Маркес човек захваљујући коме се име Колумбија прочуло до најудаљенијих земаља света.

Тада су преговори у Хавани, уз посредничке услуге Норвешке, били у пуном јеку. Смрт колумбијског нобеловца допринела је да се приближе супротстављене стране. Хоће ли нова Нобелова медаља, која је овог пута додељена колумбијском председнику, допринети да престане грађански рат у Колумбији, онако како то очекује Нобелов комитет у Ослу.


Коментари6
2fd0a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milos Moskovljevic
Cudi me da je nisu dodelili predsedniku Ukrajine. Kakav promasaj.
milosrdni andjeo
NE ZNAJU KOME BI DALI Nobelovu nagradu za mir,u ovom poludelom svetu!FARK je dugogodisnji problem,nesto pokusavaju da usaglase pregovorima ,ali je to jos daleko od resenja!Pravi Kolumbijski genije je bio veliki pisac Markes,njemu niko ne moze da ospori Nobelovu nagradu za literaturu!A treba dodedeliti Nobelove nagrade za mir,samo kada za to postoji realna osnova!A ne po svaku cenu!
Zoya T
A Nobel se vec umorio od prevrtanja u grobu.
Zoran
Ovo je cirkus.
DizA Sidnej
Sad će Merkelova da poludi. Toliko je uložila svoje energije u svoju humanitarno-moralnu misiju naseljavanja Evrope izbeglicama iz muslimanskih zemalja, a tako joj se vraća. Izgleda da su u Oslu konačno shvatili da su u prošlosti nekoliko puta promašili cilj dajući Nobelovu nagrada za mir pogrešnim osobama. Poslednji put unapred za nešto što su očekivali da se dogodi, a ne samo da se nije se dogodilo nego je ispalo obrnuto. Ovoga puta su i oni sami osetili na svojoj koži humanitarnost Angele Merkel koja je Evropu doslovno zatrpala izbeglicama i ekonomskim emigrantima. Gledajući rezultat njene politike, ona bi bila poslednja ličnost za ovu nagradu. Izgleda da komitet za dodelu Nobelove nagrade za mir polako dolazi sebi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља