недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:51
ФИЛМСКА КРИТИКА

Мушка ствар и цигарете

Филм „Јесен самураја“, режија Данило Бећковић, сценарио Димитрије Војнов, улоге Петар Стругар, Христина Поповић, Никола Којо, Сергеј Трифуновић, Катарина Жутић, Андрија Милошевић, Аца Лукас... Трајање 90 минута, производња Србија, 2016.
Аутор: Дубравка Лакићпетак, 07.10.2016. у 22:05
Из филма „Јесен самураја“ (Фото: Филмски центар Србије)

Знате шта, не иде то баш тако. Ако ви, у кључној романтичној сцени изјаве љубави у спортској дворани пуној деце, поентирате филм животном филозофијом по којој се мушкарци деле на оне који пуше и оне којима се пуши – она мушка ствар која у народу има своје име – и ту исту „ствар”, у виду изјаве, ничим неизазвано стрпате у уста главном јунаку, онда стварно не могу а да се не запитам следеће: Коме ли сте ви побогу наменили овај филм?

Деци и омладини? Женама, мајкама, очевима, бабама, дедама? Вашим вршњацима, дакле момцима који грабе према четрдесетој? Па и они се грозе таквог простаклука током чина изјаве љубави. И у животу и у филму.

Нарочито у филму који је замишљен да буде романтично-љубавна-спортско-акциона комедија, приступачна свима и вољена од свих. У „Јесени самураја”, редитеља Данила Бећковића, сценаристе Димитрија Војнова и продуцента Марка Паљића. Нераскидивог тројца што је јашући на таласу славе свог претходног заједничког дела, биоскопског хита „Мали Будо”, створио сада и ову полусимпатичну „џеримекгвајеровско-чакнорисовско-каратекидовску” филмску творевину. Са превише псовки и цигарета.

И цигарете су ту да с једне стране прикрију све слабости танко написаног сценарија, немаштовите, неромантичне, приземне и простачке дијалоге, а са друге и да се изрекламирају кроз, иначе, очајно осмишљен „продакт плејсмент” (рекламно позиционирање производа оних који су спонзорисали филм, осим познате марке цигарета ту је и познати сладолед итд.).

Не памтим када сам видела филм у којем главни јунак толико драматуршки неоправдано не вади цигарету из уста, као што је то случај са Владимиром (Петар Стругар) у „Јесени самураја”. А Владимир је уз то талентовани спортиста, врхунски каратиста. Шампион који је у аматерском спорту постигао све што се постићи може. Ради и са децом. Чак и то што је он посрнуо на свом животно-спортском путу, не може оправдати толику злоупотребу дувана на филмском платну.

Тај главни филмски јунак, тај Владимир, на дуже се окренуо изазовима ноћног живота, из чега покушава да га извуче отац Милоје (Никола Којо) и сам каратиста. Тако што ће га запослити као тренера у сопственој школи каратеа за основце, захваљујући чему ће и упознати Снежану (Христину Поповић), распуштеницу са малим сином Вукашином, за које ће се везати и пожелети породицу. А имати породицу подразумева да имаш и обезбеђену кору хлеба, а како Владимир ништа не зна да ради осим каратеа, упустиће се у „рад на црно”, у борбе које под окриљем ноћи организују „контроверзни бизнисмени” и корумпирани полицијски инспектори, где ће се наћи места и за фолк звезду Ацу Лукаса...

Сама идеја филма је била, дакле, сасвим добра и потентна. Запело је негде успут, током њене разраде и писања сценарија, а то је некако промакло и редитељу и продуценту. Како и зашто, ко ће га знати. Можда због превелике занесености претходним успехом, можда због поклоњења вишем ауторитету, можда из незнања...

 Са занатске стране гледано, режија Данила Бећковића ми се чини и вештијом и бољом него у његовом дебитантском „Малом Буду”, који је неспорно као целина бољи филм од „Јесени самураја”. Далеко духовитији и комичнији. И смисленији...

Сцене борби у „Самурају” су врло добро режиране, занимљиво кореографски осмишљене, изведене и снимљене. Ту огроман допринос има и директорка фотографије Бојана Андрић, па и монтажер Александар Поповић...

Харизма и велики глумачки таленат, уз неспорно филмски привлачан физички изглед Петра Стругара, у огромној мери спасава овај нови Бећковићев филм, у којем су неспорни доприноси и Катарине Жутић и Христине Поповић.

И други глумци су учинили све што су могли у односу на оно што им је било написано. Укључујем ту и Сергеја Трифуновића и Николу Коју и маленог Петра Новићевића који игра сина Вукашина... Но, ни они својом појавом и својим делом не успевају да засене простоту ове филмске творевине. Нити да одагнају нагомилани дувански дим, не би ли тако бар на тренутак дошли до искреног и здравог смеха у гледалишту. Или какве смислене, здраворазумске и корисне поуке. Бар за ону најмлађу биоскопску популацију која би могла, да нису ствари какве јесу, да заволи српског „Карате Кида“...


Коментари17
ac25a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stevan Zivkov Andricin
Dimitrije Vojnov je rekao za Blic: 'Ja ne mislim da kod nas postoji nedostatak novca. Bio sam ove godine u nekoliko komisija Ministarstva kulture i FCS i moram da priznam da je najveći problem zapravo kriza ideja. Kada pogledamo koje se ideje nude, u kojem obimu i koliko se za te ideje traži, vi u stvari shvatite da je kriza u idejama i da za onoliko ideja koliko ih ima dobrih, za to ima dovoljno novca. Ukoliko bismo se fokusirali na to da se finansira samo ono što vredi i što ima smisla, ispostavilo bi se da novca ima dovoljno.' Eto kako se radi u FCS, lepo vam je sve otkrio. Dakle, za neke ce uvek biti para da dobiju za film, nema veze kriza ideje, dzabe vam i misljenje javnosti i kvalitetne kritike. Inace, prestao sam da konkurisem tamo, imam sjajan scenario za komediju bez psovanja, ali sam siguran da te komisije ne citaju aplikacije koje nisu preko veze. Ali zato sada pravim dokumentarac sa desetak svetskih koprodukcija. Od Srbije sam dobio 0 dinara.
Dragoljub
U 100 od 100 slučajeva radije ću odvesti svoje dete u prirodu umesto u bioskop sa ovakvim repertoarom. Ekipe poput ove bolje da se drže svojuh ugostiteljskih firmi, reklama, spotova, kritike i teorije filma...
Vinetu
"Jesen samuraja" je prema "Malom Budi" kao kada bi poredili Radoša Bajića i Emira Kusturicu...
goran
Imam samo dva pitanja: - Da li se u Srbiji pusi? - Da li se u Srbiji psuje?
scwaller
A zamislite kako je bilo nama statistima na snimanju kad jedan od glumaca nije gasio cigarete a umislio je da je velika zvezda... Hvala za odlicnu kritiku.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља