четвртак, 04.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 08.10.2016. у 22:00 Драган Вукотић

О новинарима и политичарима

Одлучујуће кораке у фото-финишу изнурујуће трке за председника Америке могао би да одреди Џулијан Асанж.

Тако бар прети оснивач Викиликса који је ове недеље из заточеништва у еквадорској амбасади у Лондону поручио да његова организација тек спрема објављивање запаљивог материјала који ће преокренути ток битке за Белу кућу.

А чини му се да је ток такав да је већина америчких медија подлегла „невероватној политизацији“ приликом извештавања о кампањи Хилари Клинитон и Доналда Трампа, наравно у корист бивше прве даме и државне секретарке.

И заиста, тешко да постоји професионални новинар који прати захукталу камапању, а да не осећа макар малу нелагоду због подршке коју водећи медији нескривено пружају Клинтоновој док Трампа немилице пропуштају короз „топлог зеца“.

Након прве дебате требало је само посетити сајт „Њујорк тајмса“ на којем су угледни коментатори величали реторичке вештине демократске кандидаткиње и истицали некомептентност њеног републиканског такмаца.

Тек је колумниста Рос Даудет процедио нешто о томе да је Трамп био убедљивији у првом делу дебате, али да га је зато Клинотонова до њеног краја потпуно поклопила. Ако је судити по тренутној атмосфери, медији ће остати на истом фону и када ноћас будемо пратили другу по реду председничку дебату.

Права сензација је међутим претходила кампањи. Наиме, четири водећа штампана медија у САД – „Њујорк тајмс“, „Вашингтон пост“, „Лос Анђелес тајмс“ и „Политико“ – су уочи директног окршаја Хилари Клинтон и Доналда Трампа, милијардера назвали – лажовом.

Уредници су накнадно изјавили да је тајминг објављивања оваквих коментара чиста коинциденција као и да су апсусрдне оптужбе да је време намерно одабрано баш уочи прве председничке дебате. Свеједно, дух је изашао из боце а уредник „Њујорк тајмса“ је објашњавао да је за оно што Трамп изговара „неистина“ сувише блага реч.

Не мислим, ипак, да новинари треба да буду попут политичара и да прибегавају запаљивој реторици. Чињенице су углавном сасвим довољно оружје, а јавни простор је ионако превише загађен да би и медији давали свој допринос.

А ШТА ЈЕ БИЛО ПРЕ: То што су најутицајнији медији стали уз Хилари Клинтон, тешко да Доналда Трампа чини жртвом. Милијаредеров манир у опхођењу са новинарима често је бахат, на моментне дегутантан, и прави је представник оне школе мишљења по којој „ми се све може, ако сам богат“.

Ко још може да заборави његово језиво ругање репортеру са инвалидитетом или сексистичке коментаре којима је вређао новинарке?

Трамп је шоумен, човек који је пред рефлекторима у свом природном хабитату, и не либи се да своје вештине обилато користи.

Чак и његово ламетирање над лошим медијским третманом може се сматрати делом тактике где се представља као жртва естаблишмента чија је продужена рука либерална штампа.

Заиста је задивљујуће како један милијардер који је богатство згрнуо хватајући кривине под сводом капитализма сада успева да се представи као изопштеник из система који му је све дао.

У вероватно најзанимљивијој председничкој кампањи у модерној америчкој историји догађаји се смењују као на траци и нови утисци потискују старе.

На то рачуна и искусни медијски играч Трамп када понавља мантру о медијској пристрасности у корист Клинтонове, рачунајући ваљда на кратко памћење потенцијалних гласача.

Има неке ироније у Трамповом (фингираном?) бесу на медије јер су управо они заслужни за обезбеђивање платформе са које је потукао све противкандидате у трци за републиканску номинацију.

Да ли он то сада уједа руку која га је нахранила, како оцењују поједини коментатори, или је у њему само прорадио прагматични бизнисмен који из сваке ситуације настоји да извуче максималну корист?

Статистика показује да је на партијским изборима (прајмерис) већина медијских извештаја о Доналду Трампу била позитивна, док је 16 преосталих републиканских кандидата добијало тек мрвице пажење у етру и на страницама утицајне штампе.

У истраживању које је наручио „Вашингтон пост“ испоставило се да је Трамп добио много више медијске пажње него вероватно било који други предсенички кандидат у историји. Остаје међутим чињеница да та пажња углавном није мазила милијареров лик и дело.

Али, ко боље од њега зна да не постоји нешто што се зове лоша реклама?

ПОДРЖАТИ ИЛИ НЕ ПОДРЖАТИ: Простор који нова, телевизична лица у председничкој трци добијају у медијима има везе са глађу јавног мњења за свежим идејама и харизматичним аутсајдерима. Као сада са Трампом, и Мит Ронми је добио већу пажњу од Барака Обаме 2012, а Обама од Џона Мекејна 2008.

И нема у томе ничега лошег или необичног. Амерички и британски медији одлазе чак и корак даље и отворено подржавају једну политичку опцију или кандидата, по чему се разликују од, рецимо, континенталног дела Европе.

На такву праксу овде се гледа помало с подозрењем јер смо учени да нема држања страна и да су сви актери подједнако важни у политичкој трговини. Невоља је у томе што не треба бити претерано проницљив па увидети да ствари мало друкчије функционишу у пракси.

Подршка некој политичкој опцији често избија између редова, а неретко вришти са насловних страница медија који се заклињу у објективност. Па ко је онда ту искренији?

Коментари3
650c3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

s. savic
Cini mi se da je sve vec odluceno. Trampov brod tone, napustaju ga i njegovi Republikamci, a Klintonka iz medijsku podrski grabi ka pobedi. Toliko a americkoj demokratiji...
Srdjan VA
I na ovoj debati je bilo isto. Pristrasni mediji za Hilsri I nekulturni Tramp. Jedva cekam da se ovaj cirkus zavrsi
Milojko
Vukoticu, moze jedan istrazivacki tekst o tome ko stoji iza imenovanih casopisa i ostalih medija?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља