понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:06
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: МИЛО ЂУКАНОВИЋ, председник Владе Црне Горе

Балкан никада досад није био тако близу Европе

Не рачунајући време велике Југославије, односи Црне Горе и Србије нису били никад бољи, данашње генерације не треба да воде давно изгубљене битке, каже црногорски премијер
Аутор: Жарко Ракићсубота, 08.10.2016. у 22:00
Мило Ђукановић (Фото "Политика")

У Црној Гори се наредне недеље (16. октобра) одржавају парламентарни избори. То је био повод да „Политика” замоли за интервју председника Владе Црне Горе Мила Ђукановића.

Црна Гора је у мају обележила десет година независности. Како оцењујете протеклу деценију?

Мислим да нећу претерати ако кажем да је то једна од најуспешнијих деценија у црногорској историји. Потврда исправности стратешког курса наше државне политике за обнову независности. Освајања права на демократском референдуму 21. маја 2006. да као и други југословенски народи преузмемо одговорност за своју будућност. Време је беспоговорно потврдило валидност такве одлуке. И на унутрашњем, и на међународном плану.

Од најнеразвијеније југословенске републике, Црна Гора је данас једна од најатрактивнијих туристичких и инвестиционих дестинација у овом делу Европе. И најразвијенија економија на Западном Балкану. Просечан годишњи раст БДП-а током тих десет година, које се готово поклапају с дуготрајућом европском и глобалном економском и финансијском кризом, износио је 3,2 одсто. Наша земља је 2006. године била на нивоу од око 30 одсто европског просека развијености, а данас је тај проценат близу 42 одсто.

Пред скорим смо озваничењем чланства у НАТО. Већ је десет чланица Алијансе ратификовало Протокол о приступању. Стабилно напредујемо у преговарачком процесу с ЕУ. Од 33 поглавља о којима се преговара отворили смо 24 и два привремено затворили. То је само део резултата који би се могли ценити веома успешним и за много веће и многољудније државе.

Као успехе и сами наводите да сте на корак од пуноправног чланства у НАТО-у. Тренутно је у току ратификација протокола у парламентима држава чланица НАТО-а. Ово коинцидира с геополитичким потресима на Балкану, тензијама на релацији НАТО–Русија. Може ли та врста тензија да утиче на политичке прилике у Црној Гори и ако може – како?

Геополитички процеси, а посебно потреси, како кажете, увек су имали последице на све балканске земље. На Црну Гору у овом случају још директније, јер смо пред пуноправним чланством у НАТО-у, у времену заоштрених односа између Русије и Алијансе, и Русије и ЕУ. Москва се увек противила ширењу НАТО-а. У условима поремећених односа са Западом, уз чињеницу да први пут од пријема Шпаније у НАТО имамо ситуацију да је само једна земља позвана, Црна Гора је у посебном фокусу руске пажње. Треба узети у обзир и вековну блискост између наших земаља, што у затегнутим односима увек подгрева емоције. То је видно у времену наше предизборне кампање када готово сви наши политички опоненти играју на руску карту.

А Русији с друге стране одговара њихово антинатовско опредељење. Опозиција у Црној Гори руске тежње жели да укалкулише у своје планове или, још тачније, да своје политичке планове укалкулише у руске интересе. Реч је о политичким снагама које четврт века никада нијесу добиле на изборима. Они ове који се одржавају 16. октобра виде као своју последњу шансу. Дакле, све се сплело у кратком времену на малом црногорском простору. Ситуација није једноставна, али верујем да ће већинска Црна Гора знати да одбрани своје право да сама бира свој пут у будућност. То није против Русије, нити против било кога, већ је то пут за стабилнију, бољу и богатију Црну Гору.

Убеђен сам да у Москви добро знају ко су данас у Црној Гори вајни политички партнери одређених руских структура, која је то снага и идеологија. Не верујем да Русија, која је симбол антифашизма у свету, може подржавати и правити дугорочне калкулације с партијама четничке идеологије. Као што верујем да ће се брзо лидери тих партија у Црној Гори уверити да су били партнери за једнократну употребу.

Црна Гора је од свих балканских држава отишла најдаље у процесу придруживања ЕУ. Отворили сте скоро сва поглавља и на самом сте крају овог процеса. Да ли најновија догађања попут брегзита успоравају пут Црне Горе ка ЕУ?

Рекао сам већ да држимо добар темпо у преговарачком процесу, мада не јуримо рокове. За наше земље је важан сам реформски и преговарачки процес. Рачунамо да бисмо до краја мандата будуће владе могли завршити преговоре. Значи, до 2020. Надамо се да ћемо за време словачког председавања, до краја године, отворити три нова поглавља (11 – пољопривреда, 19 – социјална политика, и 22 – структурни фондови) и затворити једно (30 – спољни послови).

Када се анализира црногорска политичка сцена могло би се рећи да има много тога око чега се не слажемо. Али око европског пута, до скора, готово да је постојао консензус. Ни брегзит није негативно утицао на нашу јавност. Да ли ће он утицати на политику проширења, и како и колико, тек ћемо видети.

Инсистирате на значају стабилности у Црној Гори и региону. Чини се да је избегличка криза, која истина није закачила Црну Гору, али јесте остале делове Балкана, унела нове тензије у регион. Може ли се десити да Балкан поново постане буре барута?

Никад нико кроз историју није могао гарантовати да Балкан не може постати буре барута. То је регион у којем стабилност никада није била загарантована. Као што је опет тачно да он никад као данас није био близу Европи. Балкан је данас на прекретници. Тако мало треба да се балканско клатно покрене према Бриселу. Уосталом, повезује нас заједнички европски циљ. Али исто тако не треба много да се опет изгубимо у балканским беспућима и да се повампире авети прошлости. Верујем ипак да смо ближи овом првом.

Надам се да ћемо почети да заборављамо балканску реторику које није фалило у последње време. И да ћемо међусобно што чешће комуницирати европским језиком.

У црногорској и српској јавности је познато да данас Србија и Црна Гора имају изузетно добре међусобне политичке и економске односе, после година тензија и неразумевања. Недавно сте изјавили да Црна Гора није желела да повреди Србију признањем независности Косова. Ова изјава је изазвала бројне коментаре.

Не знам да ли су икада односи између Црне Горе и Србије били бољи него данас. Не рачунам време велике Југославије, јер је то био сасвим другачији контекст. Али као независне државе, не верујем. Може изгледати претенциозно, али је сасвим тачно да смо премијер Вучић и ја озбиљно томе посвећени и да наша сарадња обесхрабрује радикализам и много доприноси стабилности региона. Резултати су видљиви, огледају се, пре свега, кроз економску сарадњу, која увек одређује квалитет односа и међу најближима.

Иако мала економија, Црна Гора је један од најзначајнијих спољнотрговинских партнера Србије. Да поменем сарадњу у енергетици, туризму, путној и железничкој инфраструктури, телекомуникацијама… У ствари, нема ниједне области где не постоје чврсте везе између наших земаља. Посебно ми је драго што су се током минуле деценије обистиниле наше тврдње да независност наших држава неће отежати живот нашим грађанима. А толико су нас тиме плашили противници црногорске независности.

Што се тиче другог дела вашег питања, ја сам то управо и рекао да би се чуло и да би било примећено у Србији. Ја сам то рекао као пријатељ Србије. А пријатељи саопштавају некад и оно што можда није пријатно да се чује. Али је истинито. Ја желим да учиним све што могу да наш регион буде стабилан. А он неће бити стабилан ако не оздраве и односи између Београда и Приштине. Зато сам тако отворено то и рекао.

Верујем да нас Београд и Приштина доживљавају и прихватају као пријатеље, јер ми то заиста и јесмо. Зато мислим да нам и припада да ми кажемо оно што је њима, и једнима и другима, тешко да кажу. Дакле, поновићу – разумем емоцију српске јавности када је у питању однос према Косову. Али не треба данашње генерације да воде давно изгубљене битке. Треба се концентрисати на оно што је могуће, осмислити и остварити визију будућности за свој народ и своју државу.

Последња година била је веома бурна у политичком животу Црне Горе. Протести опозиције, обрачуни на улицама Подгорице, инциденти у Скупштини обележили су овај период. Да ли би предстојећи парламентарни избори могли да допринесу смиривању политичке ситуације?

То је свакако наш циљ. Томе сам бескрајно посвећен. То је, ако хоћете, и историјска потреба савремене Црне Горе. Уосталом, зато сам и позвао опозицију у Владу изборног поверења. Много смо изгубили политичким трвењима.

У једном сегменту као друштво смо отишли назад јер је озбиљно нарушена култура политичког дијалога. Црна Гора је изгубила и економски јер је наш дојучерашњи коалициони партнер заједно с опозицијом осујетио реализацију низа крупних пројеката, због чега смо изгубили не само велики капитал него и време. Желим да верујем да ће избори то променити, да ће грађани својим избором вратити баланс у политику. И да ће реално мерити приликом гласања резултате и власти и опозиције.

Ваши конкуренти, опоненти као и неки дипломатски кругови, сматрају да је ваш политички хендикеп чињеница да сте ви и ваша партија мање-више 25 година на власти у Црној Гори? Како ви гледате на ово питање и какви су вам планови у будућности?

Кад се има у виду кроз шта смо све прошли током тих 25 година, заиста мислим да данашње генерације у Црној Гори могу бити поносне на своја остварења. Сва наша историја је била борба за слободу. А ми смо, упркос и унутрашњим и спољним противљењима, у време кад се нико осим нас томе није надао, државу обновили с оловком у руци, мирним, демократским путем. Пре тога спасли смо Црну Гору од НАТО бомбардовања.

У време крвавог распада Југославије сачували смо мир и учврстили мултиетнички склад и успоставили економску одрживост земље. То су историјска постигнућа која нико не може да оспори. Што се тиче дужине владања, није Црна Гора усамљен пример у међународној политичкој пракси. Мислим да у томе није проблем, посебно што је време вршења власти завређивано на веома честим изборима, које су пратили и високо вредновали представници релевантних међународних организација. Проблем је пре свега у одсуству кредибилне алтернативе, кредибилне опозиције.

Што се тиче планова за будућност, желим да добијемо ове изборе. А онда о томе имамо кад.

Црна Гора је била најнеразвијенија југословенска република, данас сте убедљиво најразвијенија економија. Кренули сте изградњу ауто-пута ка Србији. У данашње време огромна инвестиција и за много развијеније државе. Можете ли да нам откријете тајну за овакав успех?

Да, по многим економским параметрима, Црна Гора је данас водећа економија на Балкану. Она има највећи БДП пер капита међу шест западнобалканских држава. У прошлој години то је било 5.800 евра. Црна Гора има и највећу просечну плату као и пензију. Позитивна кретања у економији се рефлектују и кроз поједине показатеље стандарда живота попут индекса развоја по мери човека. Према најновијем извештају УНДП-а Црна Гора се налази међу првих 50 земаља у свету по том основу.

Говорили смо о односима Црне Горе и Србије. Мислим да ће тек изградња ауто-пута, као и реконструкција железничке пруге Бар–Београд, довести наше односе на прави ниво. На ниво савремених потреба наше две блиске државе, пред којима је лепа европска будућност. У Црној Гори се данас реализује неколико и за европске прилике крупних инфраструктурних пројеката не само у путној привреди, већ и у туризму и енергетици. Већ су у Црној Гори светски брендови „Аман”, „Регент”, „Хилтон”, „Шератон”, „Риц Карлтон”… Поставља се подморски кабл с Италијом, што ће повезати Црну Гору и све наше земље с европским енергетским тржиштем.

Ако постоји тајна нашег успеха онда се она крије у креирању што повољнијих услова за бизнис и за привлачење инвестиција. Природа нам је дала лепу земљу и значајне ресурсе које смо почели да користимо, не чекајући да нам неко други нешто удели, или да нам све падне с неба. Почели смо да верујемо у себе и у своје могућности.


Коментари43
9f72a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dejan sakovic
Uh,da bi da se Evropa malo udalji od Balkana,da se malo odmorimo od ratovanja....
035
Наслов даје уредник :"Балкан никада досад није био тако близу Европе" , а само у ХХ веку Европа је била два пута по четири године баш-баш на Балкану !
Анка
Балкан је увијек и био у Европи! Каква би то Европа била без Балкана? Или Мило има неку другу земљописну карту, коју му је НАТО дао?
@Mirjana B
Краљевско срп. минист. народ. привреде 17. окт. 1889.г. Београд. Предс. минист. савета Гсд. мин. иностр. дела Сави Грујићу ђенералу.. Господине, познато вам је, да око 22. омс. долази у Србију преко 1000(па пута 4) црногорских породица ради исхране и насељења, нагнани глађу због неколико неродних година.Ове породице су махом крајње сиромашне, без игде ичега и зато се морају бар годину дана, док се не стално не настане и не почну радити земљу и гајити стоку, издржавати државном помоћу и доброчинством појединаца из целе наше земље..... Мин. нар. привреде Ст. Р. Поповић Како све ово познато изгледа......и нисам сигуран да се неће поновити јер како Његош каже, кад је у питању Запад (читај НАТО) : "Потрзах се ја на ваше уже, умало се уже не претржe"! Осим тога оно што ви називате просеком плата изгледа овако: У Подгорици су плате, просек 800 евра, а у Пљевљима и Никшићу, 300 па је просек у Ц. Гори 500 евра. Осим Боке, где су изручене тоне О/ уранијума, Ц. Гора није озбиљније бомбардована.
Ana
Pa priznao je Kosovo i Metohiju i uspostavlja diplomatske odnose sa tom lažnom državom, a Politika ga intervjuiše i stavlja na naslovnu stranu kao lika za primer. Čemu i kome? Hoće li Milo da povuče priznanje Kosova i Metohije?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља