петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:15
НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ

Љубав до последњих батина

Аутор: Катарина Ђорђевићсубота, 08.10.2016. у 22:00
(Илустрација Срђан Печеничић)

Афоризам који ових дана кружи друштвеним мрежама „Нико не гарантује удатој жени да ће умрети природном смрћу” можда на најстрашнији начин сведочи о реалности у којој су само током ове године 22 жене убили њихови партнери. Од почетка ове године 161 жена и 112 деце је спас у последњи час пронашло у сигурним женским кућама, а психолошку и правну помоћ Саветовалишта против насиља у породици тражило је 2797 жена.

Број закона, конвенција и прописа које штите жену од насиља у породици расте из године у годину. Истовремено расте и број жена које завршавају у читуљи – прошле године је у „топлом породичном гнезду” убијено 25 жена, 2014. године страдало је 27 жена, у 2013. години убијено је чак 44 жена, током 2012. године 32 жене, током 2011. године – 29 њих, док је у 2010. години смртно страдало 20 жена. Статистички посматрано, сваких десет дана једна жена страда од руке брачног партнера. И још страшнији од те статистике јесте податак да од 10 оптужених за насиље у породици осморо њих добије само условну казну.

Нико не убија из љубави, већ из патологије, упозорава Весна Станојевић, координаторка сигурних женских кућа, и истиче да на основу вишегодишњег искуства у раду са жртвама насиља може да каже да убиству претходе епизоде дугогодишњег насиља.

„Проблем је у томе што велики број жена љубомору, прогањање и батине партнера тумачи као знак љубави, а не патологије. А та патологија често нема везе са социо-економским статусом – жене бију и доктори наука и неквалификовани радници. Чак би се могло рећи да је насиље скривеније и невидљивије у вишим друштвеним слојевима. На списку станарки Сигурне женске куће налазе се и професорке Београдског универзитета, али и домаћице које немају ниједан дан радног стажа”, упозорава Весна Станојевић и додаје да је за 16 година, колико постоји Сигурна женска кућа, кроз њу прошло 1.650 жена и 1.500 деце.

Коментаришући чињеницу да је преднацртом Закона о заштити од насиља у породици предвиђена могућност хитног исељења насилника из породичног дома, без обзира на то да ли је он власник стана или куће, Весна Станојевић истиче да Породични закон, који је на снази од 2005. године, већ садржи ову одредбу. За једанаест година колико је овај закон на снази донет је занемарљив број пресуда којима се насилник исељава из стана у коме живи.

„Судије су најслабија карике у ланцу заштите жена од насиља у породици – осим што судски процеси неоправдано дуго трају, судије или изричу благе казне или ослобађају насилнике од оптужби, са  аргументацијом да је он једини хранилац породице и зато не може да иде у затвор. Често имам утисак да судије никада нису виделе пребијену и уплашену жену, која је избачена из стана и са дететом у наручју лута гладом.”

Њен утисак потврђује и анализа Аутономног женског центра која говори да кривични поступци за насилнике у просеку трају две године, а чак 70 одсто свих казни за насиље у породици су – условне. Осим што се насилници и даље кажњавају непримерено ниским казнама, жене и деца жртве насиља су ти који напуштају породични дом.

Психолози и криминолози који изучавају узроке фемицида упозоравају да се готово ниједно партнерско убиство не дешава преко ноћи и да њему претходе епизоде дугогодишњег насиља – не само физичког, већ и психолошког малтретирања. Насиље обично кулминира када жртва одлучи да напусти насилника, односно када га пријави полицији, исели се из стана или покрене судски поступак. Тада насилник схвата да је изгубио моћ и контролу над својом жртвом и решава да је сурово казни. Иако не постоји могућност да се предвиди која ће особа починити фемицид, неки детаљи из биографије насилника ипак би требало да буду аларм, а то су поседовање оружја и кривичног досијеа.

А на питање да ли постоји скица за портрет насилника, психолог из Аутономног женског центра Тања Игњатовић одговара одречно и додаје:

„Иако велики број насилника има психопатске црте личности, оно што је заједничко већини јесте уверење да имају право да доносе одлуке о судбинама свих чланова породице и контролишу њихове животе. Тако је, пример ради, убица из Кањиже, незадовољан избором снаје, искрено веровао да има право да натера сина да се ожени другом женом и убио је све који се нису слагали с његовом идејом да син има право на сопствени избор”, објашњава наша саговорница.

Једино што је страшније од црве статистике јесте – однос околине према жртвама насиља и став да је жена сигурно нешто згрешила па је заслужила батине.

„Чињеница да живимо у друштву у коме нема социјалне осуде за насилника свакако доводи до високог процента фемицида. Јер, прва реакција околине на вест о убиству жене најчешће јесте питање ’а шта је она урадила’. За насилника се стално траже оправдања и олакшавајуће околности а жртва се увек оптужује да је крива за то што јој се догодило. Када је докторку медицине Стелу Гундељ убио момак који је имао криминални досије јавност се душебрижнички питала шта је она тражила с њим док је након бруталног пребијања фитнес инструкторке Ане Марије Жујовић јавно мњење живо занимало да ли је она заиста преварила свог дечка Владимира Станојевића”, истиче Тања Игњатовић.

„Насиље је ’трећи партнер’ у вези двоје људи практично од првог дана – забављања, а не брака. То је грудва која се годинама котрља и временом поприма интензитет и обим лавине, а насилник своју жртву суптилно и систематски изолује од свих особа којима се може пожалити и од којих може затражити савет или помоћ – пре свега од разведених пријатељица које су живи доказ тезе да је бољи добар развод него лош брак”, објашњава психолог Ана Радовановић.

Када обезбеди маневарски простор за агресивно деловање, на дневни ред долазе претње с агресивним садржајем. Затим следе понижавања, па физичко насиље, па повремени периоди милости и нежности, краткорочни „медени месеци” тако да је жена стално на психичкој клацкалици. Временом, она улази у тај зачарани круг вређања, понижавања, увреда и уцена и почиње да верује у оно што јој насилник говори – да је глупа, ружна и неспособна, а хиљаду пута поновљена лаж постаје истина. А на питање зашто се прелази преко првог шамара, она одговара: „Зато што се шамар не препознаје као насиље”.


Коментари42
9d909
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

statistika
"Судије су најслабија карике у ланцу заштите жена од насиља у породици..." - Pre 10-tak godina moje udruzenje gradjana je radilo istrazivanje rodne ravnopravnosti u pravosudju Srbije. Na uzorku od tri suda ustanovljen je gotovo identican rezultat: oko 80% nosilaca pravosudnih funkcija su zene. Obratili smo se tadasnjoj ministarki pravosudja Snezani Malovic sa pitanjem: "Da li je takav odnos i u drugim sudovima?" ali odgovor nikada nismo dobili. Sa velikom verovatnocom pretpostavljamo da je odgovor "da", kao i da je i danas aktuelan.
statistika
@Aнкa - Pa nema nikakve ali nije lose da javnost zna rodnu strukturu onih koji "...никада нису виделе пребијену и уплашену жену, која је избачена из стана и са дететом у наручју лута гладом.”
Препоручујем 1
Анка
Па какве везе има што су жене? Не мора да значи ако је женско на тој функције, да је аутоматски компетентно. Онај ко не обавља свој посао како треба, мора да добије отказ, без обзира на којој функцији се налази. Ако институције не функционишу у једној држави, онда НЕМА државе.
Препоручујем 3
035
Неукусни тзв. афоризам и податак :" прошле године је у „топлом породичном гнезду” убијено 25 жена" - кад је од 100.000 умрлих у Србији 3.000 умрло насилном смрћу . Види се тенденциозност , боље : малициозност аутора . "Од почетка ове године 161 жена и 112 деце је спас у последњи час пронашло у сигурним женским кућама " , ово је сигуран погодак , насупрот податку о 7.000 деце и пар десетина хиљада одраслих на улици , о кукама за гладне и кућама од картона ... Није ми потребно да се обезбеђујем стереотипима о "...свакој појединачној жртви..." јер ми је тема селективност , боље : лицемерје јавности .
035
@Ivan Lekic:На упит "насиље у породици" Гугл нуди 501.000 одредница , а на "сиромаштво у породици"- 77.800 , немогуће је " da se ukloni ili invalidira znacaj diskusije o ovoj vaznoj temi" .
Препоручујем 3
Ivan Lekic
Tema ovog teksta je porodicno nasilje, ne generalni pregled socio-ekonomske situacije u Srbiji. Vas komentar nema puno smisla izuzev kao pokusaj da se ukloni ili invalidira znacaj diskusije o ovoj vaznoj temi .
Препоручујем 6
Mina
Da li se neko pita koji/sta je UZROK svega?? A uzroke problema kao i rešenja imate u knjizi BIT(KA) LJUBAVI, profesorke Milice Novković, autora i PORODIČNOG BUKVARA. Uvek se prvo otklanja uzrok...
statistika
@MS - Dobro pretpostavljate. Hvala na ispravci.
Sanja
Porazavajuci komentari, koji, pretpostavljam, odrazavaju stav javnog mnjenja prema porodicnom nasilju. "Za svadju je potrebno dvoje" ?!! Zaista tuzno, da se krivica trazi u zrtvama, a ne u nasilnicima. Secam se komsije moje bake, koji se mrtav pijan dodje u pola noci kuci, probudu zenu i prebije je, a onda je u sred zime, po snegu izbaci sa decom napolje, onako bose i u pidzamama... a ona radnica u lokalnoj fabrici, sa malom platom, rodom iz udaljenog sela, nema gde ni da se skloni (nisu postojale sigurne kuce), potpuno od njega zavisi. Ostajala je jadnica u tom braku, jer od svoje plate ne bi mogla decu da prehrani. Mada i dalje mislim da bi im svima bilo bolje i da su gladovali nego sto su sa takvim skotom ziveli.
Blagoje Krstic
To shto ste vi naveki jedan primer ne znaci da su predhodni komentari pogreshni. Kako sto je neko prokomentirao nije sve crno belo
Препоручујем 2

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља