субота, 24.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 10.10.2016. у 11:56 Бране Карталовић
ИНТЕРВЈУ: МИЛОСЛАВ САМАРЏИЋ, новинар и писац

Филм о ресама на теписима може, о Дражи не може

Српска емиграција откупила више од 12 сати документарне филмске грађе Националног архива САД у Вашингтону и предала је уреднику некадашњег часописа „Погледи” Милославу Самарџићу који се нада да ће његов документарац „Краљевина Југославија у Другом светском рату“, после пољске државне телевизије, откупити и РТС
Мирослав Самарџић (Фото Б. Карталовић)

Милослав Самарџић, уредник некадашњег часописа „Погледи” и аутор обимног дела „Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета” у пет томова, управо снима телевизијску серију „Краљевина Југославија у Другом светском рату”, чији је сценариста и редитељ.

Троделни документарац од по шест епизода копродуцентско је дело предузећа „Погледи” и Удружења бораца Југословенске краљевске војске у Великој Британији, а рецензенти серије су бивши начелник Војног архива у Београду, пуковник у пензији мр Драган Крсмановић, и историчар, специјалиста за Други светски рат Милутин Велисављевић.

Серија садржи мноштво детаља непознатих широј јавности о којима говоре актери сукоба, амерички пилоти, њихови потомци, наши и страни историчари.

Серија се бави узроцима Другог светског рата, драматичне су сцене у којима је приказано како италијанска војска спасава Србе и Јевреје у НДХ, говорите о несуђеном искрцавању савезничких трупа на јадранску обалу, као и о заједничким акцијама Црвене армије и четничких јединица против Немаца, али и о нечему што је овде дуго била забрањене тема – о сарадњи усташа и партизана.  

То је била једина права, стратешка сарадња два покрета који су се заједно борили против Краљевине Југославије. Сви остали контакти у Другом светском рату – четници, партизани, Немци – били су плод тактизирања. Блискост усташа и комуниста има и своју предратну историју.

Цитираћу само једну реченицу из „Пролетера“, службеног гласила КПЈ, година 1932, бр. 28: „Комунистичка партија Југославије поздравља усташки покрет личких и далматинских сељака и потпуно се ставља на њихову страну.“

После атентата на краља Александра у Марсељу, они издају заједничка саопштења и декларације које понекад потписује и ВМРО. У немачким документима стоји да се, у неким ситуацијама, усташе и партизани, раме уз раме, боре против четника, не и четници и усташе против партизана.

Хоћете да кажете да се партизани нису сукобљавали са усташама током рата?

Јесу, али то је споредан ток приче.

Они који се не слажу са вама кажу да обрћете историју наглавачке. 

То тако изгледа ако се историографија социјалистичке Југославије посматра као права. А није, јер су јој темељи у Титовом реферату на Петом конгресу КПЈ. Историчари су имали задатак само да разрађују Титове тезе. Истовремено, историографију Другог светског рата писали су и наши емигранти, са Слободаном Јовановићем на челу. Ја сам следбеник те историографије.

Припремате и филм о Драгољубу Михаиловићу?

Тај филм је на дугачком штапу. Сценарио није прошао на конкурсу Филмског центра Србије. Одбијен је и Борис Малагурски, а прихваћен је филм инспирисан Чеом Геваром и један о лепоти реса на теписима. Дакле, филм о ресама може, о Дражи не може. 

Знате ли где је закопано тело начелника штаба Југословенске војске?

На падини Лисичијег потока, али унутар Белог двора, у делу који је под контролом Министарства унутрашњих послова. Прича о Ади Циганлији је била трик Де-беа да би се заварао траг. Обишао сам терен, али мислим да дозволу за снимање никад нећу добити.

Тамо није могла да уђе ни државна комисија за утврђивање чињеница о убиству генерала Драгољуба Михаиловића. Но, снимићу филм, са дозволом или без ње. Претпоследња сцена треба да говори о томе где је наводно бачен Дража, а последња где је стварно закопан.

Осим у Србији, серију „Краљевина Југославија у Другом светском рату” снимали сте у Британији, Канади, САД, Словенији и Републици Српској?

На серији сам почео да радим тек када је Бранко Петровић, емигрант млађе генерације, заједно са рођацима и пријатељима сакупио новац и откупио више од 12 сати документарне филмске грађе Националног архива САД у Вашингтону.

У том материјалу има до сада неприказаних снимака, као што су посета краља Петра Другог Белој кући и примопредаја авиона које је амерички председник Рузвелт поклонио четницима 1943. Шест епизода серије откупила је БН Телевизија из Републике Српске, а 12 епизода ТВ Пољска. Постоји и договор са ТВ 'Светигора' у Црној Гори.

Да ли сте серију нудили РТС-у?

Рекли су ми да се јавим на конкурс 20. новембра.

Коментари55
072b3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mile
"...o zajedničkim akcijama Crvene armije i četničkih jedinica protiv Nemaca..." leba ti, jel ti imaš imalo pristojnosti? Što to ne reče Putinu za Dan pobede? Znaju Rusi vrlo dobro tko je bio s njima, a tko protiv. Da to kažeš nekom ruskom oficiru dobio bi šamarčinu preko ušiju pa ti ne palo više na pamet lupetati takve gluposti.
Vladislav Marjanovic
Strateska saradnja KPJ sa ustasama nije proistekla iz sovinistickih razloga, vec na inicijativu boljsevickog vrha u Moskvi. Sovjeti su u postojanju Jugoslavije videli visestruku opasnost. Jugoslavija je bila saveznica Antante, sacinjavala je deo tzv. "sanitarnog kordona" cime je sprecavana sovjetska ekspanzija ka Zapadu, jugoslovenska vojska bila je brojcano jaka, Jugoslavija je dala azil Vrangelovim belogardejcima koji su ostali vojnicki organizovani na njenoj teritoriji i kralj Aleksandar je, kao srodnik pobijene ruske carske porodice, mogao da bude doveden na ruski presto. Zbog toga je Moskva imala interesa da razbije Jugoslaviju i srusi njen rezim odn. ukloni Kralja. U nemogucnosti da to ucini direktno, mobilisala je svoje ljude na terenu - komuniste. Njima je dala nalog da povedu borbu protiv "velikosrpskog centralizma" i da pritom saradjuju sa svim antisrpskim pokretima, ukljucujuci ustase. KPJ je izvrsila zadatak i otvorila vrata revoluciji odn. sovjetskoj ekspanziji.
Леон Давидович
Те тврдње јесу тачне. Краљ Александар је био један од најжешћих противника Совјетског Савеза и агитовао је против њих. Југославија је тек пред рат признала Совјетски Савез. За свађу је по правили увек потребно двоје, па тако на једној страни имамо власти Југославије , а на другој Коминтерну. Е сад колико је ко утицао на одлуке Четвртог конгреса у Дрездену тешко је знати. Тај конгрес је тражио стварање националних држава па су онда неке фракције чак и позвале на устанак против власти Југославије. То је било погубно и КПЈ је скоро нестала. !935. КПЈ мења политику то јест проглашава да право народа на самоопредељење није обавезно и отцепљење и да народи треба да нађу заједнички интерес у оквирима Југославије. Они ће се од тада залагати за општенародни фронт. Такву политику су водили и у рату и они су и обновили Југославију. После су у СКЈ дошли сепаратисти и припремили рушење Југославије, а за њима су ишли наследници поражених снага из Другог светског рата и видели смо све на делу.
Mikica
Titovi demoni su imali priliku da pokažu ko su i šta su od 90 do 99. Gurali su Srbe da krvare i ginu za YU a oni su komandovali tako da su slovenačko lovačko društvo i hrvatski teritorijalci razguzili tiove generale i čuvenu JNA. A evo baš ovih dana se održavaju mise JB Titu u katoličkim crkvama. Lojza sigurno neće biti proglašen za sveca ali Tita sigurno hoće. Njihove laži, obmane i zločini su danas ogoljeni i pored zapečaćenih arhiva! A onda tek u arhivama?
Леон Давидович
Ех да сам могао помислити да ћу још некада бранити Тита. Нисам према њему гајио никада симпатија, наравно не гајим их ни данас , био сам критичар његовог друштва, али када се износе неистине онда браним Тита Деведесетих година то нису били Титови генерали јер он је одавно био мртав. Зна се како су се борили Титови команданти у Другом светском рату , а како су се борили команданти деведесетих. Навешћу пример добро утврђен, наоружан и брањен град Бихаћ Титов командант Коста Нађ са својим борцима заузео је на јуриш за 42 сата борбе 4. новембра 1942. Ови деведесетих нису га заузели од 1992. до 1995. иако је више пута био пред капитулацијом али са њима су командовали Караџиж, Милошевић или не знам ко ? Па сад упоредите ко је био какав командант.
Леон Давидович
"Могу рећи да сам био изненађен али и понносан што сте ви достојни синови ваших јуначких прдака, остали на својој роној груди и борили се тако упорно за слободу свог нашаћеног народа. Мрски непријатељ је хтио да истријеби све Србе у Босни, а почео је од Крајишника.Ви сте се дигли на устанак скори голоруки, освајали сте у борби оружје које и сада имате. и на тај начин ви сте спасили српски народ у Босанској Крајини од покоља и звијерстава непријатеља. А шта би било да нисте узели пушке у руке? Тијела ваших сестара, мајки и другарица ваше дјеце пунила би јаме и босанске гудуре ", из једног ратног говара Тита српским борцима Бос. Крајине. Питам се није ли управо због те борбе Срба Крајине дошла освета 1995. Србима Крајине како од спољног фактора тако и од домаћих следбеника идеологије Самарџића и сличних идеолога?
Леон Давидович
Самарѕић и њему слични могу тако да пишу јер знају да њихови ћитаоци неће проверавати да ли је то тако или није већ ће радије то прихваити да је тако. Ако посматрамо КПЈ онда видимо да од почетка њеног оснивања нема јединства већ су ту стално неке фракцијске борбе, леви десни и не знам какви. Ћетврти конгрес ( Дезден ) био им је катастрофа, отсекао им је главу. Не само да су фракције позвале на разбијање Југославије и стварање националних држава већ су позвали и на устанак ( чудо да тај позив на устанак ови ревизионисти историје и не помињу). Тај позив на устанак изазвао је освету власти па је више комуниста убијено више испребијано и послато на робију. КПЈ је десеткована. Остатак руководства побегао је у Бећ а у земљи и није било неких активности сем неких мањих фракција. Од 1930. до 1934. КПЈ практично и не постоји . Тек 1934. мало је оживела захваљујући Паровићу. Од 1935. активнија је и залаже се за општенародни фронт. Тек у Другом светском рату партија ће доћи до изражаја.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља