субота, 18.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:32

На кладионицама за Нобела води Мураками

Адонис, Филип Рот, Нгуги ва Тионго и Џојс Керол Оутс поново у конкуренцији за престижно признање. – На шта нобеловци троше добијени новац
Аутор: Марина Вулићевићпонедељак, 10.10.2016. у 10:15
Харуки Мураками (Фото Википедија), Џојс Керол Оутс (Фото Лари Мур) и Филип Рот (Фото Ненси Кремптом)

Име добитника Нобелове награде за књижевност биће обзнањено 13. октобра, како најављује британски Гардијан, ипак нешто касније него што је било очекивано.

У међувремену је Шведска академија демантовала новинарска нагађања да је датум проглашења добитника одложен за седам дана због неслагања чланова Академије.

И ове године у конкуренцији су исти писци који су и претходних година били у жижи нагађања о могућем лауреату, а то су пре свих: Јапанац Харуки Мураками, сиријски песник Адонис, Филип Рот, амерички писац (упркос томе што одустаје од писања), кенијски писац Нгуги ва Тионго, Џојс Керол Оутс, америчка књижевница, затим албански романописац Исмаил Кадаре и Шпанац Хавијер Маријас.

Иначе, амерички писци нису добили Нобелову награду од 1993. године када је овим признањем била овенчана Тони Морисон.

Ако је судити по кладионичарима, нешто мање шансе имају ирски романописац Џон Банвил, добитник Букерове награде, Португалац Антонио Лобо Антунеш, Норвежанин Јон Фосе, корејски песник Ко Ун, мађарски романописац Ласло Краснахоркаи, док је Боб Дилан далеко иза свих.

Пошто Шведска академија никада није наговестила ко би био међу најизвеснијим добитницима Нобелове награде, већина предвиђања ослања се на процене водеће светске фирме за клађење Ледброукс.

Претходних година, како пише Гардијан, седам од десет пута у последњој деценији, могући добитник Нобелове награде био је међу три прва по процени кладионичара, дакле са најмањим квотама пред завршетак клађења.

– Они који се кладе узимају у обзир много чинилаца, размишљају и о томе коме би Академија била склонија, неки су просто добри у погађању, а неки чак верују у то да простом подршком свом аутору увећавају његове шансе да добије Нобелову награду. То објашњава и „покрет Боба Дилана” сваке године, каже Алекс Донахју испред Ледброукса.

Уопште, како расту шансе да неки писац добије Нобелову награду, како се од почетног аутсајдера приближава позицији фаворита, квоте су мање, чиме кладионичари штите свој профит.

Када је отворено клађење 2008. године за француског писца Ле Клезиоа почетна квота била је 14/1, а клађење је затворено са квотом 2/1.

Наредне године, почетна квота за Херту Милер била је 50/1, а крајња 3/1, док су 2011. године квоте за Томаса Транстремера варирале од 4/1 до 12/1, па се зауставиле на 4/1.

Прошле године, када је Нобелову награду добила Светлана Алексијевич, квота за њу је у почетку била 5/1 и смањена је пред крај клађења на 3/1.

Квоте за писце који су највећи фаворити, седам дана пре закључења клађења гласе овако: Харуки Мураками 4/1, Адонис 6/1, Филип Рот 7/1, Нгуги ва Тионго 10/1, и Џојс Керол Оутс 14/1.

Гардијан се бавио и питањем на шта добитници Нобелове награде троше добијени новац, због тога што је од животне потраге за знањем, усавршавањем и признањем и тај материјални део важан чинилац овог престижног признања.

Добитник Нобелове награде за медицину 1993. године Американац Филип Шарп изјавио је да је новац „фини” део тог процеса, иако је Нобелова награда ствар части.

Сер Пол Нурс, добитник Нобела за медицину 2001. године, „частио” је себе кавасаки мотоциклом, а Франко Модиљани, који је 1985. године добио ово признање из области економије, део новца искористио је за реновирање своје јахте.

Албер Ками, који је 1957. награђен Нобеловом наградом за књижевност, купио је кућу на југу Француске, а Јуџин О`Нил (Нобелова награда за књижевност 1936. године) искористио је новац од престижног признања да изгради кућу у азијском стилу у Калифорнији, у којој је стварао на миру.

Марија Кири, двострука добитница Нобелове награде, новац је употребила за наставак истраживања.

Лауреати Нобелове награде за мир неретко новац користе за нове хумане подухвате. Гинтер Блобел (Нобелова награда за медицину 1999. године), који је као дете био сведок бомбардовања Дрездена, читав новчани износ од награде дао је овом граду за изградњу нове синагоге и за обнову његове катедрале.  

Аустријска књижевница Елфриде Јелинек, добитница Нобелове награде за књижевност 2004. године, изјавила је да јој је ово признање донело независност.


Коментари4
78bd2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

jasmina nešković
I ja sam se jednom kladila, doduše sama sa sobom, da će 98.g. Nobela dobiti Portugalac Žoze Saramago, čiji sam roman "Godina smrti Rikarda Reiša" prevela 97, a objavio B92. Saramago je nesumnjivo jedan od vrhunskih pisaca, ali to za nagradu nikad nije bilo presudno, a moje navijanje je bilo vrlo sebično, jer sam znala da će posle nagrade uslediti novo izdanje, a s njim i novi honorar za prevodioca. Tako se i desilo, i tako sam i ja "profitirala"od Nobelove fondacije. Nažalost, taj honorar, vrlo pirstojan, nisam potrošila na razonodu, nego na puko preživljavanje, jer je uskoro usledilo bombardovanje,a moj sin baš tada beba od nekoliko meseci. Pa neka onda neko kaže da se od književnosti, pa čak i od prevođenja, ne može živeti. Hvala Saramagu što mi je, mada to nikad nije saznao, olakšao najteže trenutke u životu. Otada se ponekad kladim u sebi, za neke od pisaca koje sam prevodila, ali "badava".
све најбоље
Госпођо Нешковић, врло искрен, леп и дирљив коментар. Од срца се надамда ће Ваш фаворит победити ове године!
Препоручујем 3
moja prognoza
nagrada ove godine ide u SAD : Rot ili Oats (a cudi me da na listi nema DeLila). Ako je do poltike, kao prosle godine, sanse ima sirijski pesnik.
alisa mihajlović
Zanimljiv i koristan tekst, a što se klađenja tiče, barem na osnovu dosadašnjih pokazatalje, najmanje šanse imaju oni tzv. "večiti kandidati", a za njima i oni koji slove za favorite. Verovatno će svetsku javnost, kao i mnogo puta do sada, iznenaditi odluka Nobelovog komiteta, te je klađenje potpuno zaludna rabota. Inače, dodalabihm, jer možda mnogi čitaoci ne znaju, da je Ivo Andrić, polovinu dinarskog iznosa Nobelove nagrade, poklonio a962, Savetu za kulturu, tada tadašnje NR Bosne i Hercegovine, sa željom da se ta sredstva upotrebe za unapređenje narodnih biblioteka na teritoriji BiH. Uprkos svetskoj slavi, Andrić je nastavio da živi u svom trosobnom stanu na današnjem Andrićevom vencu, i do kraja života nije menjao svoje radne i shavkodnevne navike.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља