среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41
НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ

Три сигурне куће

У судским поступцима се процесуира тек сваки трећи, четврти од укупно пријављених случајева полицији
Аутор: Младен Кременовићпонедељак, 10.10.2016. у 08:25
Живот у сигурној кући (Фото Р. Крстинић)

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Кроз три сигурне куће које постоје у Републици Српској, у Бањалуци, Модричи и Бијељини, годишње прође око 150 жена и деце који затраже помоћ, од преко хиљаду оних који се сваке године суоче с неким видом породичног насиља.

Статистика вероватно не одступа од регионалне, а када је реч о Српској близу 90 одсто учинилаца насиља у породици су мушког пола, а жртве најчешће жене. И једни и други обично имају између 31 и 50 година старости. Углавном је реч о физичком, психичком и комбинованом насиљу, а ређе економском и сексуалном. Махом је то партнерско насиље, као и међугенерацијско – између родитеља и деце.

Подаци судова показују да се у судским поступцима процесуира једна четвртина до једне трећине укупно пријављених случајева полицији.

Током 2015. у МУП-у РС евидентирано је 1.178 случајева насиља у породици (330 кривичних дела и 848 прекршаја), 13,6 одсто мање него годину пре.

Изречено је шест хитних мера заштите (једно удаљење починиоца из стана и пет забрана приближавања и контактирања са жртвом) као и 90 заштитних мера (71 забрана узнемиравања или ухођења жртве, девет забрана приближавања жртви и десет удаљења из стана или куће). У периоду јануар–август 2016. евидентирано је 776 случајева насиља у породици, 2,6 одсто мање него у истом периоду прошле године.

Неписано је правило да на једно пријављено насиље долазе још три непријављена, а по подацима Владе РС из 2014. године МУП РС је имао 1.236 пријава, а тужилаштву је достављено 525 извештаја. Полиција је евидентирала 1.467 жртава насиља у породици и лишила слободе 113 насилника, 109 мушкараца и четири жене.

Надлежни скрећу пажњу да статистички подаци не одступају знатно по годинама, а међу насилницима је 2014. био већи број мушкараца – 88 одсто, насупрот 12 одсто жена. У највећем броју, насиље у породици је евидентирано у брачној заједници, где је мушкарац у 505 случајева учинилац насиља, а жена у њих стотину. Од укупно 1.467 жртава насиља у породици, њих 1.002 је женског пола, а 465 мушког, од чега 128 деце.

У Џендер центру Владе РС појаснили су нам је 2000. у Кривични закон РС уведено кривично дело насиље у породици. Иако је у РС спроведен Акциони план за борбу против насиља у породици, а спроводи се друга по реду Стратегија борбе против насиља у породици, пошто је претходно на снагу ступио и Закон о заштити од насиља у породици, стање на терену није задовољавајуће.

Ради се на новом Кривичном закону који треба да уважи стандарде из Истанбулске конвенције усвојене 2011. на нивоу Савета Европе. „Институције на терену нису довољно увезане, на локалном нивоу нема довољно средстава да се изађе у сусрет потребама жртава.

Неке локалне заједнице не издвајају средства за смештај жртава у сигурне куће. Центри за социјални рад који издају решења то не раде јер немају новца”, наводе у Џендер центру Владе РС.

Осим тога и казнена политика је таква да су казне најчешће условне и новчане, а затворска казна је тек недавно прописана у Закону о заштити насиља у породици, али се врло ретко изриче.

Овај закон насиље третира двојако – као кривично дело и као прекршај, док се већина случајева процесуира као прекршај.

„Судске казне тиме немају заштитну функцију. Жртве и после изрицања казни насилницима имају проблем с насилником, мере забране приближавања се ретко изричу, као и мере које би жртве физички заштитиле. Напротив, насилници настоје да уцењују жртве, посебно кад је реч о виђању деце”, наводе у Џендер центру.

На подручју Бањалуке сваког дана око пет жена потражи помоћ путем СОС телефона.

Жене, најчешће с децом, се у сигурној кући смештају на шест месеци. Већина њих се после тога радије бира самосталан живот, што, кажу надлежни, јесте проблем јер неретко жене немају запослење.

„У последња два месеца имали смо смештене супруге запослених у полицији. Имамо добре законе, који се не примењују”, каже Лана Јајчевић, правни саветник Удружења „Удружене жене” у оквиру ког делује бањалучка сигурна кућа, која може да прими 25 особа.

Током године попуњено је 80 одсто тих капацитета. Просечна жена смештена у сигурну кућу има завршену средњу школу, а незапослено их је око 80 одсто. Тамо се не смештају све жене којима је потребна помоћ, већ оне које одабере Центар за социјални рад.

„Постоји законска могућност да жена дође без решења Центра, али онда држава не плаћа услугу и ми немамо средстава да збрињавамо те жене”, наводе у овом удружењу. На подручју Источног Сарајева и Требиња не постоји могућност збрињавања жртава насиља. У другом делу БиХ (Федерацији БиХ) постоји шест сигурних кућа.


Коментари0
14e54
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља