четвртак, 14.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:27

​Судови ублажавају казне за примање мита

Само троје од 33 правноснажно осуђених за корупцију добило је казну изнад минимума прописаног законом
Аутор: Александра Петровићуторак, 11.10.2016. у 11:20

Чињеницу да је окривљени остао без посла због кривичног поступка за примање мита, судови су у чак пет случајева ценили као олакшавајућу околност при одмеравању казне. Овај запрепашћујући податак изнео је мр Сретко Јанковић, судија Апелационог суда у Београду, на недавно одржаном саветовању кривичара на Златибору.

Судија је анализирао укупно 27 правоснажних пресуда за примање и давање мита, које је Апелациони суд у Београду донео од 2011. до 2015. године. Толико је укупно било коначних пресуда за мито на територији коју покрива овај апелациони суд, a то су виши судови у Београду, Ваљеву, Панчеву и Смедереву.

Осуђена су 33 окривљена (29 мушкараца и четири жене), од којих само двоје због давања мита и то су били власник приватног предузећа, и страни држављанин који је мито дао царинику. Један од њих је осуђен условно, а други је ослобођен казне.

У осталим случајевима реч је о службеним лицима која су примила мито, а међу њима је највише полицијских службеника и лекара.

Већина је осуђена на казну затвора, али је највећи број тих казни ублажен испод законом прописаног минимума од две године затвора. Од 25 осуђених на казне затвора, само је троје осуђено на казне изнад две године, а осталима је казна ублажена испод минимума. Законски максимум за примање мита је 12 година, а најтежа правоснажно изречена казна је три и по године затвора, дакле опет много ближа минимуму него максимуму. Најчешће су изрицане казне од годину дана, а следе казне од шест месеци затвора. У неколико ових случајева суд је одлучио да осуђеник издржава казну у свом стану. Изречено је и више условних осуда.

– У скоро свим случајевима, захтевани или примљени поклон је био новац, углавном девизни, а само у једном случају корист се састојала у плаћању аранжмана за летовање, укључујући и авионске карте. Износи примљеног новца крећу се од 300 динара до 19.000 евра. Може се закључити да је реч претежно о „ситној корупцији”, али то не може бити разлог да учиниоци „заслуже” такву благост судова код изрицања казни – каже мр Сретко Јанковић.

Из анализираних пресуда се чак и не види да ли је висина прибављене користи утицала на висину изречене казне. То се не види ни у предмету где је учинилац примио 19.000 евра и више од 70.000 динара, јер се у пресуди не наводи да ли је износ мита утицао на висину изречене казне, али је очигледно да није, каже судија, јер је окривљеном ублажена казна.

– Само у једном предмету суд је погрешно као олакшавајућу околност ценио „мале износе прибављене имовинске користи”. Ни првостепени ни другостепени судови не улажу довољно напора да образложе одлуку о казни, већ то раде рутински и површно. Образложења су шаблонска, стереотипна и уопштена – каже Сретко Јанковић.

Питали смо судију које су то олакшавајуће околности због којих су његове колеге ублажавале казну испод законом прописаног минимума.

– Углавном су цењене уобичајене олакшавајуће околности које се односе на личност окривљеног, као што су породичне прилике, да је окривљени ожењен, да је отац и слично, затим ранија неосуђиваност и старосна доб окривљеног, као што су младост или старост. Неке околности судови су погрешно ценили као олакшавајуће, на пример „коректно држање окривљеног у поступку, јер се уредно одазивао позивима суда”, а знамо да је то обавеза окривљеног. Чињеница да је неко изгубио посао никако не може бити олакшавајућа околност код примања мита, јер је управо злоупотребио своју јавну службу ради постизања незаконите личне користи – каже наш саговорник.

Иако се по изреченим казнама не би могло рећи да су судови тражили и отежавајуће околности, ипак се у појединим пресудама може наћи и ранија осуђиваност као отежавајућа околност. У једној пресуди је наведено да је окривљени био полицијски службеник чија је основна функција сузбијање криминала, а у једној одлуци је речено да је окривљени као доктор грубо повредио професионална и етичка начела лекарског позива.

– Првостепени суд је у једном случају погрешно као отежавајућу околност ценио то што је окривљени кривично дело извршио са умишљајем, што не може бити олакшавајућа околност, јер се примање мита може извршити само са умишљајем, а не и из нехата – каже судија.

Такође је поражавајући и податак да кривични поступци за примање мита веома дуго трају. У чак 16 предмета поступак је трајао дуже од пет година, док је само у једном предмету окончан у року од једне године. У чак три случаја прошло је 11 година од извршења кривичног дела до правоснажно изречене казне, један случај је трајао 16, а један 17 година. Судија Јанковић пита да ли казна изречена после 11, 16 или 17 година може остварити своју сврху.

– Анализа правоснажних пресуда је показала да је казнена политика судова за примање мита била изузетно блага, јер је у 80 одсто случајева окривљенима изречена ублажена казна – каже судија Сретко Јанковић.

Казнена политика је и неуједначена, јер је исти суд у сличним случајевима изрекао веома различите казне. На пример, један лекар је осуђен на 10 месеци кућног затвора, а други, у истом суду, на три године затвора. Тражили су новац за операцију, с тим што је теже осуђени захтевао мањи износ (350 евра), а блаже осуђени је два пута тражио нешто веће износе (400 и 700 евра). Додуше, Апелациони суд је, по жалби одбране, првом смањио казну на две и по године, а другом, по жалби тужиоца, повећао казну на годину дана затвора.

Неопходно је да се установи званична статистика о изреченим казнама, јер правосудна статистика не садржи потребне податке на основу којих би судије имале увид у ситуацију. Изрицање различитих касни за сличне случајеве, наглашава Јанковић, нарушава принцип једнакости грађана пред законом. Притом је Србија на 71. месту међу 168 земаља, према индексу перцепције корупције.


Коментари12
17b33
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Шошана
Казне за примање мита су одавно анулиране, тако да њихово смањење је бесмислено. Претходно речено је очигледно с обзиром да нико не истражује, а камо ли процесира доказане корупцијске радње, лажиране годишње финансијксе извештаје, директорске проценте добијене од фантомских фирми из великих уговора, анексирање уговора по истеку истих... Ово је само кап у мору криминалних активности великог броја државних фирми, од којих су неке у статусу научних установа од националног значаја попут неких електротехничких института у којима се доживотни директори већ годинама смеју у лице свим, до сада, написаним законима ове земље.
feliks56
Да, коментатор sozgas, је 100% у праву. На жалост, најцрњи дилетантизам је присутан и у другим сферама јавног живота-ту убрајам приличан број народних посланика, неке министре, државне секретаре и добар број осталих државних службеника.
sozgas
Sudovi su nam u toj meri nezavisni da ne zavise ni od zakona. Na koga se onda uopste i odnosi propisana minimalna kazna? Mozda na mene, ako uhvatim lopova u stanu, pa da procitam koliko minimalno da ga kaznim? No nije problem sto imamo diletante za sudije, problem je sto oni za takvo postupanje ne odgovaraju ni disciplinski. A okopavali bi takvi paradajz u Padinjaku zbog dela ugrozavanja pravnog poretka da se ja pitam.
Poznavalac prilika
Sta reci kad je vecina sudja zavrsavalo prava u Kragujevcu. Primera radi i to bas u tom cuvenom Kragujevcu slucaj ulagaca iz inostranstva i kristalno jasnoj prevari istog razvlacili su 13 godina stiteci gradskog biznismena sa masnom i tasnom. Sve dok se nije umesao evropski sud ali su i onda krajnje ogavnom presudom potkrali ostecenu stranu za zateznu kamatu za sve godine razvlacenja da bi prevarant zadrzao vise stanova i lokala u NJIHOVOM gradu. Korupcija na kub i kvadrat. A sudije? Umesto iza brave unapredjivane u visi sud. To je Srbija!
Stefan Lazarevic
Bilo je na televiziji da je 80% svih kaznenih presuda u Srbiji doneto idpod ZAKONSKOG MINIMUMA. Šta tek reći o apsolutnoj zastarelosti, isključivo krivicom sudija. Dok jedno stotinak sudija ne završi na robiji, nema sreće kod nas! Od kako su presvučeni radikali na vlasti ni jedan veliki kriminalac nije osuđen a neki su čak i oslobođeni optužbi!?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља