Недеља, 25.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Подвале трговаца с вијетнамским сомом

Невладина организација „Океана” утврдила да је свака пета риба у свету лажно декларисана. – Пангасијус „имитатор” чак 18 рибљих врста
Филети пангасијуса често се продају као филети сома (Фото: Пиксабеј)
Нема ни мирис ни укус: пангасијус (Фото: Пиксабеј)

Највећа америчка еколошка невладина организација „Океана” утврдила је како је 19 одсто рибе на светском тржишту лажно означено, тј. да је риба кривотворена. То значи да нам ослића продају као бакалар, а вијетнамског сома уместо шкарпине.

Прекопали су стотине новинских чланака, агенцијских вести, владиних докумената, извјештаја невладиних организација, које се баве морем, и открили да је петина од 27.500 узорака из продавница, ресторана и с пијаца широм света лажно означена. Процењено је да је 2014. године под погрешним називом широм света продата риба у вредности од 148 милијарди долара, што указује да иза ове преваре несумњиво стоји организована група превараната и да грађани мало које државе могу бити сигурни у то шта једу.

У 2014. години под погрешним називом широм света продата риба у вредности од 148 милијарди долара, што указује да иза ове преваре несумњиво стоји организована група превараната и да грађани мало које државе могу бити сигурни у то шта једу

Овакве малверзације функционишу по принципу да јефтина риба „имитира” два или три пута скупљу. Осим што је после извештаја, који је објавила „Океана”, постало јасно да контроле малопродаје нигде на свету нису идеалне, продавцима на руку иде и то што огромној већини купаца латински називи риба потпуна непознаница. Али и то што се промет рибе великим делом обавља на пијацама, ван легалних токова.
Међу најчешће кривотвореним рибама на америчком тржишту јесу шкарпина и лосос, и то тако што се под тим именима најчешће подваљује вијетнамски сом. Та риба се производи у Вијетнаму, јефтина је и њена нутритивна вредност веома је ниска. О укус не вреди ни расправљати. „Океана” је открила да се вијетнамски сом (код нас „пангасијус”) користи у имитирању чак 18 других врста риба. С друге стране, 66 различитих јефтиних рибљих врста продаване су као шкарпина.

Зоран Марковић, професор рибарства на Пољопривредном факултету у Београду, истиче да су овакве манипулације углавном могуће код филетиране рибе. И код нас је чест случај да на паковању рибе доминантним словима пише „филети сома”, а много ситнијим „панга”.

Тровања лажном лигњом
У извештају организације „Океанија” наводи се да су у Италији пронашли случајеве да се као лигња продаје риба напухача, која може да буде веома отровна.У пет земаља забележени су озбиљни случајеви тровања пошто су људи јели „есколара”, који им је продаван или сервиран уместо бакалара, бранцина и беле туне.

– Панга јесте нека врста сома, али се састав те рибе значајно разликује од домаћег сома, али и многих рибљих врста. Пре свега, садржи свега 10 одсто протеина. А чар конзумирања рибе управо је у лако сварљивим протеинима, просечно их у рибљем месу има између 15 и 20 одсто – објашњава наш саговорник. Ова риба не садржи ни повољан однос масних киселина, а има и доста угљених хидрата.

– У тој мери да вам дође исто да ли једете пангасијус или хлеб. Предност панге је и у томе што практично нема ни мирис ни укус. Лако ју је дорадити у кухињи и претворити у било шта. Ова риба је јефтина, али купујући је не добијате ни приближно квалитет рибљег меса – каже Марковић. Он ипак напомиње да ју је у ресторанима једино могуће заменити за сома, али не и за друге врсте риба које, ипак, имају своју специфичност.

Да се овакве врсте превара догађају и на тржишту Србије, сматра и Милан Балтић, професор Ветеринарског факултета у пензији, и то пре свега јер је тешко наћи домаће називе за различите врсте риба.

– Ми нисмо морска земља тако да могу да нам нуде рибе под различитим називима и онда јој овде дајемо имена. Најочигледнији пример је за руску рибу коју они зову „минтај”. То је ослић. Али тамо где га лове зову га „аљаски бакалар”, што нема везе за оним правим бакаларом који се обично суши. Он се лови у Атлантику и квалитетнији је. Ето само на овом примеру купца можете варати на више различитих начина – објашњава Балтић, истичући да грађани треба да обрате пажњу на латински назив рибе на декларацији, што смањује шансу да ће бити обманути.

Коментари17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.