уторак, 21.02.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:24

Подвале трговаца с вијетнамским сомом

Невладина организација „Океана” утврдила да је свака пета риба у свету лажно декларисана. – Пангасијус „имитатор” чак 18 рибљих врста
Аутор: Ј. Антељ, И. Албуновић уторак, 11.10.2016. у 14:05
Филети пангасијуса често се продају као филети сома (Фото: Пиксабеј)
Нема ни мирис ни укус: пангасијус (Фото: Пиксабеј)

Највећа америчка еколошка невладина организација „Океана” утврдила је како је 19 одсто рибе на светском тржишту лажно означено, тј. да је риба кривотворена. То значи да нам ослића продају као бакалар, а вијетнамског сома уместо шкарпине.

Прекопали су стотине новинских чланака, агенцијских вести, владиних докумената, извјештаја невладиних организација, које се баве морем, и открили да је петина од 27.500 узорака из продавница, ресторана и с пијаца широм света лажно означена. Процењено је да је 2014. године под погрешним називом широм света продата риба у вредности од 148 милијарди долара, што указује да иза ове преваре несумњиво стоји организована група превараната и да грађани мало које државе могу бити сигурни у то шта једу.

У 2014. години под погрешним називом широм света продата риба у вредности од 148 милијарди долара, што указује да иза ове преваре несумњиво стоји организована група превараната и да грађани мало које државе могу бити сигурни у то шта једу

Овакве малверзације функционишу по принципу да јефтина риба „имитира” два или три пута скупљу. Осим што је после извештаја, који је објавила „Океана”, постало јасно да контроле малопродаје нигде на свету нису идеалне, продавцима на руку иде и то што огромној већини купаца латински називи риба потпуна непознаница. Али и то што се промет рибе великим делом обавља на пијацама, ван легалних токова.
Међу најчешће кривотвореним рибама на америчком тржишту јесу шкарпина и лосос, и то тако што се под тим именима најчешће подваљује вијетнамски сом. Та риба се производи у Вијетнаму, јефтина је и њена нутритивна вредност веома је ниска. О укус не вреди ни расправљати. „Океана” је открила да се вијетнамски сом (код нас „пангасијус”) користи у имитирању чак 18 других врста риба. С друге стране, 66 различитих јефтиних рибљих врста продаване су као шкарпина.

Зоран Марковић, професор рибарства на Пољопривредном факултету у Београду, истиче да су овакве манипулације углавном могуће код филетиране рибе. И код нас је чест случај да на паковању рибе доминантним словима пише „филети сома”, а много ситнијим „панга”.

Тровања лажном лигњом
У извештају организације „Океанија” наводи се да су у Италији пронашли случајеве да се као лигња продаје риба напухача, која може да буде веома отровна.У пет земаља забележени су озбиљни случајеви тровања пошто су људи јели „есколара”, који им је продаван или сервиран уместо бакалара, бранцина и беле туне.

– Панга јесте нека врста сома, али се састав те рибе значајно разликује од домаћег сома, али и многих рибљих врста. Пре свега, садржи свега 10 одсто протеина. А чар конзумирања рибе управо је у лако сварљивим протеинима, просечно их у рибљем месу има између 15 и 20 одсто – објашњава наш саговорник. Ова риба не садржи ни повољан однос масних киселина, а има и доста угљених хидрата.

– У тој мери да вам дође исто да ли једете пангасијус или хлеб. Предност панге је и у томе што практично нема ни мирис ни укус. Лако ју је дорадити у кухињи и претворити у било шта. Ова риба је јефтина, али купујући је не добијате ни приближно квалитет рибљег меса – каже Марковић. Он ипак напомиње да ју је у ресторанима једино могуће заменити за сома, али не и за друге врсте риба које, ипак, имају своју специфичност.

Да се овакве врсте превара догађају и на тржишту Србије, сматра и Милан Балтић, професор Ветеринарског факултета у пензији, и то пре свега јер је тешко наћи домаће називе за различите врсте риба.

– Ми нисмо морска земља тако да могу да нам нуде рибе под различитим називима и онда јој овде дајемо имена. Најочигледнији пример је за руску рибу коју они зову „минтај”. То је ослић. Али тамо где га лове зову га „аљаски бакалар”, што нема везе за оним правим бакаларом који се обично суши. Он се лови у Атлантику и квалитетнији је. Ето само на овом примеру купца можете варати на више различитих начина – објашњава Балтић, истичући да грађани треба да обрате пажњу на латински назив рибе на декларацији, што смањује шансу да ће бити обманути.


Коментари17
00a26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Organska riba
Srbija mora da igradi što više jezera i ribnjaka za "proizvodnju" što više ribe , jer je to hrana koja je zdrava i koja može biti organska, i da ostvari veliku cenu na tržištu EU i Rusije.
Beogradjanin Schwabenländle
@ Стефан Стојановић, можда познајете слатководну рибу, то ја опет као бивши приморац не познајем, али морску рибу слабо познајете и измишљате . А прави је бисер Ваша тврдња да риба има ребра, добро сам се насмејао. Риба, без обзира слатко водна или морска риба има само једну кост у средини и то је све. Код ослића је та кост у средини делом од хрскавице.
Stefan Stojanovic
Предлажем да купите скушу, пастрмку, шарана, бабушку - нешто од тога, па да проверите да ли риба има ребра. Сом, рецимо, нема. Нема ни ослић - и ја то нигде нисам ни написао. Само сам написао да месо не сме да се одваја од ребара (ако их риба има) - нигде се не помиње ослић у вези с ребрима. А ослић има и кичму, праву коштану кичму, а не хрскавицу. Хрскавицу уместо коштане кичме имају хрскавичаве рибе - ајкуле, јесетре, у које ослић не спада. Поготову ми је занимљива та ваша тврдња да све рибе, било да су "слатко водне" [sic!] или морске имају само једну кост у средини, и то је све. Да ли сте некад јели шаранску рибу или штуку, рецимо?
Препоручујем 6
Пера Писар
Основни проблем са пангасијусом је не квалитет меса него одакле долази. Долази из делте Меконга. То је толико загађено као последица америчке примене најгорих хемијских отрова да је чудо како било шта опстаје. Тако да није ништа лоше у томе да се конзумира пангасијуј, само ако је произведен на другом месту, а то је немогуће. Боље да се ови питају чиме је све трована та земља. А превараната има свуда и у свему, па тако ћете пити и "густи сок" или "мармеладу" или "мед" који није видео биљку, воћку или пчелу. Само шећер. Е то је тек превара. Млеко вез млека које траје 100 година (кобајаги филтирано, цеђено). Или фета-сир од палминог уља, краву није видео ни на телевизији. А то је све џубре по нашим највећим супермаркетима.
Деда Паун
Шта ће нам вијетнамски сомови кад има српски и за извоз !?
Laza
I ne mora da se pecaju
Препоручујем 0
Beogradjanin Schwabenländle
Вијетнамског сома, слатководну рибу неком подметути као шкарпину ( Scorpaena Scrofa , латинско име ) морску рибу је практично немогуће. Шкарпина је Средоземна риба, има је још у северном Атлантику и око Канарских острва, и веома је укусна риба са бодљама које могу бити и за човека смртноносне. Шкарпину, дужине око 30 цм, може да нарасте и до пола метра, треба знати како се приперма, проблем је у дебелој кожи коју треба предходно скинути. Одлична је и за кување, роштиљ и за бродет. Иначе Вијетнам шаље на светско тржиште око милион тона пангацијуса, већином из такозване аква културе.
feliks56
@Beogradjanin Schwabenlande. Ви сте у праву када је реч о свеже уловљеној риби, још непрерађеној. Ту стварно само потпуни дилетант може погршити и у вијетнамском сому гледати шкарпину. Али је потпуно друга ствар када је у питању филетирана, (индустријски прерађена) риба. Е, ту су могуће свакакве преваре о којим и говори "Политикин" текст. А преваре наших пекара (част изузецима) са тзв. црним хлебом? Несавесни пекари, општепозната ствар, хлебу од белог брашна додају адитиве који му дају црну боју.
Препоручујем 16

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља