петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Уручена Андрићева награда

Признање припало Вулету Журићу за књигу „Тајна црвеног замка”, у издању „Лагуне”
понедељак, 10.10.2016. у 18:00
Вуле Журић и Миро Вуксановић (Фото Д. Жарковић)

У Задужбини Иво Андрић уручена је Андрићева награда Вулету Журићу за збирку прича „Тајна црвеног замка”, коју је објавила „Лагуна”. Награду је уручио академик Миро Вуксановић, председник Управног одбора Задужбине Иво Андрић. Жири је радио у саставу: Александар Јовановић (председник), Милета Аћимовић Ивков и Петар В. Арбутина.

Када је стигао на књижевни врх, у дан кад је примао Нобелову награду, пред међународном јавношћу, својом беседом Иво Андрић, подсетио је Вуксановић, славио је причу и причање, славио је приповетку као начин литерарног казивања. Тада је окренуо пажњу на усмену приповедачку традицију, која је свуда, у прошлости свих народа, била и заговор у самоћи и оживљавање матерње речи. Посредно је казао да је у српској књижевности којој припада, у њеном прозном делу, све до двадесетог века приповетка била у средишту, а потом, постепено, али доследно, бивала запостављена.

Мало је ко као Иво Андрић неговао приповедачки облик. Нико као Андрић у српској књижевности није написао онолико антологијских приповедака. Још нису по савременим мерилима издвојене, још не знамо њихов збир, јер су остале и на местима где их већина тумача и читалаца не очекује.

О награђеној књизи беседио је Александар Јовановић. „Тајна црвеног замка” придружила се златном приповедачком низу српске књижевности обасјаном Андрићевим именом. То је заслужила колико вредношћу појединих остварења, толико и карактеристичним, већ препознатљивим поступком који их прожима и обједињује. Састављена од петнаест прича, писаних различитим поводима (укључив и колективне тематске збирке свог издавача), можда и са различитим амбицијама које се – тематски и по поступку, како би се то мало старински казало – присно држе и друже међу заједничким корицама.

На страницама књиге, истиче Јовановић, појављују се и нестају, у већим или мањим улогама, многе значајне личности наше историје и културе прошлог века: Јосип Броз Тито, Родољуб Чолаковић, Слободан Пенезић Крцун, Владимир Назор, Милан Огризовић, Иво Андрић, Бора Станковић, Милош Црњански, Вељко Петровић, Станислав Винавер, Петар Кочић, Шабан Бајрамовић, у могућим или помереним сусретима и ситуацијама.

У свом слову, Вуле Журић је подсетио на један догађај из 1993. године, када је као тумач, са војском УНПРОФОР-а био у Жепи. Покушао је да опише мост на Жепи. Грађевина је, у време када је доле на Дрини, подизана хидроцентрала, камен по камен пресељена узводније. И тако пресељен, расељен или избегао, мост на Жепи био је онај исти из Андрићеве приче, где „предео није могао да се приљуби уз мост, ни мост уз предео”.

У музичком делу програма учествовале су Нина и Јована Савић.

З. Р.


Коментари2
74a2b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

profesor književnosti
Uz sve čestitke g.Žuriću na jednoj od najuglednijih nagrada, ne mogu a da se na zapitam na kom je to jeziku akademik Vuksanović čitao Andrićevu besedu " O priči i pričanju", u kojoj nigde ni "posredno" ni neposredno nije kazao da " u srpskoj književnosti, kojoj pripada, pripovetka u XX veku postepeno biva zapostavljena." A ako isti M.V. kaže javno da " ne znamo ni dan danas zbir Andrićevih propovedaka," neka se obrati svojim saradnicima iz Zadužbine, koji napamet znaju svaki papir sa Andrićevim zapisima, pa makar to bio i račun od hemijskog čišćenja. Sve se čuva, sve je popisano, i u SANU, i u Zadužbini, a u "Sveskama" se neprestano objavljuju novi prilozi, prepiska, prevodi, i ostalo. Ali od silnih obaveza, novi upravnik nije stigao da se upozna ni sa elementarnom delatnošću ustanove na čijem se čelu, ničim izazvano, našao. A ako već nema šta da kaže, bolje da ćuti, da ne kvari ugled Andričeve nagrade, i radost najnovijem dobitniku.
Марко из Требиња
Управо тако. Семољ академик није свестан својих речи. А још хоће да буде капо за критичко издање Андрићевих дела. Ужас!
Препоручујем 1

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља