уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:34

Иконописи – стуб сећања српског народа

Око стотину икона, од којих су неке стварали најбољи мајстори свог времена, представљено је на изложби „Српски иконопис на подручју обновљене Пећке патријаршије 1557–1690” која је отворена у Музеју СПЦ
Аутор: Јелена Чалијапонедељак, 10.10.2016. у 18:48
Изложбу су отворили патријарх српски Иринеј и министар културе Владан Вукосављевић (Фото Танјуг)

Старе и до четири века, већина икона које су део најновије изложбе Музеја Српске православне цркве, више од тридесет година биле су недоступне јавности. Изложба „Српски иконопис на подручју обновљене Пећке патријаршије  1557–1690“ с разлогом је најављена је на сајту СПЦ као несвакидашња. Чини је више од 100 икона, од којих су неке насликали најбољи иконописци свог времена.

Изложбу је свечано отворио министар културе и информисања Владан Вукосављевић у присуству патријарха Иринеја, чланова Светог архијерејског синода и бројних званица и посетилаца. Духовно благо које је на њој изложено иначе се чува у ризници Музеја СПЦ, али и у манастирским ризницама. Највише изложених икона је из Дечана и Пећке патријаршије, али има их и из манастира Ломница, Крка, Добрун...

Како је наглашено на отварању изложбе, већина изложених икона настала на простору Косова и Метохије, који се данас, истакао је патријарх српски Иринеј, отима од српског народа и српске историје.

– Ова изложба је наш покушај да подигнемо свој глас, да учинимо све да сачувамо оно што је наше. Никога не угрожавамо, само истичемо да оно што је наше треба да тако и остане – рекао је патријарх Иринеј.  


Иконе зографа Лонгина, који се сматра најбољим иконописцем друге половине 16. века (Фото Ј. Чалија)

Епске народне песме и иконопис са темама из националне историје представљају стуб сећања српског народа, рекао је отварајући изложбу министар културе и информисања Владан Вукосављевић.

– Задатак тог иконописа био је да поручи поробљеном народу да није турско робље, да је имао јаку и моћну државу и да ће је, ако сачува свест о томе, поново имати. Ова изложба је опомена и мотив да се наше културно наслеђе, нарочито на Косову и Метохији, са још већом бригом чува – рекао је Вукосављевић.

Крајем године, како је најавио Владимир Радовановић, управник Музеја СПЦ, у издању музеја, биће објављена монографија о свим сачуваним иконама, има их око 450, из периода 1557–1690. Наредни корак биће рестаурација и конзервација тог културног блага.

Како је пре отварања изложбе подсетио и патријарх српски Иринеј, обнова Пећке патријаршије 1557, у чему су велику улогу одиграли рођаци Соколовићи, патријарх Макарије и Мехмед-паша, означила је нови духовни замах. Било је то време градитељских и занатских подухвата и оживљавања црквеног живота. На иконама које су настајале у том периоду највише је представа Богородице и Христа. Оно што чини њихову специфичност јесу прикази светих Срба. На иконама су сачувани портрети владара из лозе Немањића, на првом месту Светог Саве, али и светаца из деспотске породице Бранковића.

Неки мајстори остали су заувек анонимни, јер нису потписивали дела која су стварали. Међу оним другима, чија имена су остала записана на иконама, јесте и зограф Лонгин, којег сматрају најбољим иконописцем друге половине 16. века. У Музеју СПЦ може се видети двадесетак икона овог зографа и писца, монаха Пећке патријаршије. Осим за овај манастир, радио је иконе и за Дечане, Пиву, Ломницу, Грачаницу... Изузетан зналац не само технике иконописа већ и средњовековне византијске поетике, зограф Лонгин умро је у дубокој старости као јеромонах манастира Сопоћани.

На изложби која је отворена до средине децембра, посетиоци ће моћи да се упознају са делима и других мајстора иконописа. Попут Георгија Митрофановића, хиландарског монаха, зографа Јована, који се сматра најбољим српским сликаром 17. века, или зографа Радула из друге половине 17. века, који је радио иконе за манастире Подврх, Морачу, Пећку патријаршију, Житомислић... Радул је редовно потписивао своје иконе, а зна се и да је био ожењен: Цркви Светог Николе у Никољцу код Бијелог Поља даровао је икону овог светитеља молећи благослов за своју супругу Ћеру.


Коментари5
0afad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран Николић (Ваљево)
Надсветовна, чудесна лепота, мистеријска рукотворина Духом и Благодати тајновођена у вечност и Истину... Непроцењиво благо Српске Православне Духовности...
Puno ime
I taj Patrijarh ce biti stub sjecanja srpskog naroda...
novinarsko pitanje
Gde je izlozba, kada je radno vreme, manite se srbovanja. A freske su ostavili na milost i nemilost Turcima Arsenije Carnojevic i njegova bratija koja je pobegla cak preko Dunava i ostavila raju da se pati sama. Ista prica kao i u II svetskom ratu, vrhuska bezi, a narod krvari.
Митар Мирић
Свака част СПЦ-и, труди се да одржи континуитет вредности нашег народа.
Stošić Predrag
Slava Srbiji!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља