среда, 02.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 11.10.2016. у 21:04 Ј. Попадић

Финансирање – рак-рана малих и средњих предузећа

Држава припрема регистар свих привредних намета и ради на смањењу намета за привреду, најавио је Горан Кнежевић, министар привреде
Производни погон „Магне” из Оџака (Фото А. Васиљевић)

Упоредо са припремом новог закона о таксама и накнадама, који ће растеретити предузетнике, држава ради на регистру свих привредних намета и умањењима ових трошкова пословања, најавио је јуче министар привреде Горан Кнежевић на конференцији о малим и средњим предузећима коју је организовала Швајцарско-српска трговинска комора.

Будући да је приватизација при крају, како каже министар, држава се окреће малим и средњим предузећима која представљају најздравију снагу нашег друштва и имају потенцијал да буду окосница економског раста.

Кнежевић је поновио да је влада у „Години предузетништва” издвојила око 16 милијарди динара за подршку малим и средњим предузећима током 2016., а још више новца обезбедиће идуће године, о чему је већ преговарано са Министарством финансија. Циљ државних мера је да мала и средња предузећа учествују са више од 30 одсто у БДП-у, као што је случај у Швајцарској.

За нова радна места 90 милиона евра
Владин Савет за економски развој јуче је донео одлуку о додели подстицаја од 90 милиона евра за неколико предузећа која ће отворити нових 6.600 радних места у Београду, Сомбору, Нишу, Крушевцу, Прокупљу, Сечњу и Пећинцима, саопштило је јуче Министарство привреде. На овој седници учествовали су министар привреде Горан Кнежевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж, као и представници Развојне агенције Србије.

Стратегијом за подршку овим привредним субјектима предвиђено је да се у наредне четири године отвори више од 100.000 нових радних места, да се побољша приступ финансирању, смање намети, унапреди квалитет радне снаге, подржи извоз и предузетништво.

– У Србији постоји око 350.000 малих и средњих предузећа која запошљавају око 850.000 људи. Због њихове важности држава је први пут определила велики новац будући да је управо финансирање рак-рана наших малих и средњих предузећа. Покушаћемо да им помогнемо да безболније, са што мање процедура дођу до финансијских средстава – најавио је јуче министар.

Наша земља ради све како би побољшала инвестициону климу, а прошле године је увојен Закон о улагањима, основан је Савет за економски развој и Развојна агенција Србије. Осим тога, министарства привреде, финансија и државне управе припремају закон у којем ће бити евидентирана сва непореска и нефискална давања која би требало да буду смањена на разумну меру.

– Србија данас има буџетски суфицит од 35 милијарди динара, достигли смо стопу привредног раста за првих шест месеци ове године од 2,9 одсто, а жеља нам је да тај раст буде и изнад три процента у наредне четири године. Имамо раст индустријске производње од преко пет одсто, расте извоз, а незапосленост је смањена на 16 одсто. Атрактивна смо дестинација за инвеститоре јер имамо вредне и образоване људе, као и најмање оперативне трошкове у региону – нагласио је јуче министар на састанку са Швајцарцима.

Управо је Швајцарска, са уложених 500 милиона евра, била међу 10 највећих инвеститора у Србији у последњих 10 година.

Амбасадор Швајцарске у Србији Филип Ге истакао је да у овој земљи мала и средња предузећа чине 99 одсто компанија и да управо она представљају основу за економски раст и развој.

Он је навео да су највећи изазови са којима се суочавају швајцарска предузећа која послују у Србији: приступ изворима финансирања, владавина права, флексибилност радног законодавства и ефикасност јавне администрације.

Ускоро тендер за ПЗП Београд

Министарство привреде потврдило је јуче да је у плану продаја имовине Предузећа за путеве Београд које је одузето Милу Ђурашковићу, власнику „Нибенс групе” након што је оптужен за малверзације и утају пореза, заједно са Марком и Мирославом Мишковићем.

„Продаја ће бити оглашена у складу са одредбама Закона о стечају у два високотиражна листа која се дистрибуирају на територији Републике Србије. О томе ће бити обавештена и сва лица која су послала писма заинтересованости за куповину”, кажу у Министарству привреде. Међутим, представници овог министарства нису одговорили на наше питање да ли су за ову куповину заинтересовани аустријски „Страбаг” и београдски „Еуропарк”, како су протеклог викенда објавиле поједини београдски медији. У суботу се појавила информација да су ова два предузећа већ послала понуду Министарству привреде за куповину ПЗП Београд које је у реструктурирању већ пет година.

 Иначе, „Страбаг” је власник три путарске компаније у Србији и то „Путеви Чачак” и предузећа за путеве Зајечар и Панчево. „Еуропарк” је власник „Крушевац пута”, а некада је имао и акције фирме„Бачка пут”, која је такође била у рукама Мила Ђурешковића.

Коментари3
490e0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stevan V.
Ovaj naslov mora da zabrine,jer ako prduzece ne moze da se samofinacira,onda treba da prestane s radom.Moje je dugogodisnje iskustvo,da nikad nisam isao u banku i posudjivao sredstva sa tekucu proizvodnju osim,kada se radilo o realizaciji razvojnih projekata.Uostalom,banke su tu odlucujuce.
Radovan
Bolje da ne radite na tome. Po novinskim vestima, država bar deset godina radi na tome, a situacija je sve gora. Kad je reč o rastu BDP, jedna novinska vest je glasila da smo u "zlatnoj sredini". Kakva je sredina u pitanju ne znam, jer su od nas lošiji samo Mađari i Hrvati (gle čuda, i jedni i drugi imaju još veći PDV nego mi). Verovatno je u pitanju sredina kada se posmatra (nekih) pet država. Da se posmatraju samo Mađarska, Hrvatska i Srbija, vest bi verovatno mogla da glasi "najveći rast u regionu". Situaciju ipak najbolje odslikava činjenica da nijedna banka ne daje startap kredite- u prevodu, procene banaka su da, bilo kakvim poslom da se preduzeće počne da bavi, u Srbiji ne može da ostvari zaradu koja bi omogućavala vraćanje kredita.
Predstavnik Elite
Banke imaju obavezu da stite kapital svojih depozitora i zbog toga davanje startap kredita je neodgovorno i protivno pravilima poslovanja banke, odnosno bankinim duznostima prema njenim ulagacima jer startap nema nikakvu kolateralu da ponudi. Tu ulogu bi trebalo da popuni drzavna banka, ali nazalost znamo kako i kome ti "razvojni" zajmovi idu. Prema tome, poreske i ostale olaksice za mala preduzeca predstavljaju korak u pravom pravcu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља