среда, 15.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 11.10.2016. у 15:06 Д. Давидов-Кесар

Физичка активност у борби против гојазности код деце

Статистика показује да је око 16 одсто деце узраста од 15 до 17 година гојазно, због чега превенцију треба подићи на виши ниво, сматрају стручњаци
Погрешна исхрана – и деца и одрасли често конзумирају брзу храну која је непријатељ тежине (Фото Д. Јевремовић)

Борба против гојазности код деце и важност бављења физичким активностима неке су од кључних тема на којима раде стручњаци Светске здравствене организације (СЗО) у целом свету. У неким земљама донете су и посебне мере како би се смањио број деце са прекомерном килажом и да почну да се баве спортом како би од малих ногу стекла здраве животне навике.

Недостатак физичке активности је велики проблем, не само у Србији, него у свим земљама света, сматра Томас Сковгард, из СЗО-а, који је ових дана са тимом светских стручњака посетио Катедру за медицину спорта Медицинског факултета. У разговору за наш лист он је објаснио да статистика показује да је око 16 одсто деце узраста од 15 до 17 година гојазно, због чега превенцију треба знатно унапредити.

Уочен је и проблем који иде са развојем технологије, деца се чешће окрећу мобилним телефонима и лаптопима, а занемарују бављење спортом Погрешна исхрана – и деца и одрасли често конзумирају брзу храну која је непријатељ тежине

– У школама би требало да се нађе решење за проблем недостатка физичке активности код деце и омладине, али и начин да се активан живот промовише и укључи у свакодневну рутину. Пре две године у Данској су спроведене реформе у школском систему и оне подразумевају да свако дете у основној школи 45 минута мора да буде у покрету. Сврха тих реформи је да физичка активност у комбинацији са едукацијом доводе до промене навика – појашњава Сковгард.

Њихова истраживања показала су да су деца и млади који се баве неким спортом већином спортски активни и када одрасту. Сада се на универзитетима у свету спроводе студијски програми који обезбеђују знања и вештине у вези са осмишљавањем, дозирањем и применом програма физичке активности.

– Свако треба да буде едукован и да има свест о томе колико је физичка активност битна. Уочили смо и проблем који иде са развојем технологије. Деца се чешће окрећу мобилним телефонима и лаптопима, а занемарују бављење спортом. Уколико ипак користе модерне технологије, а активна су, онда је то сасвим у реду, и сведоци смо да је то могуће. Ништа не треба да буде забрањено, али је потребно успоставити баланс – појаснила је Карстен Фроберг.

Ови стручњаци истичу и погрешну исхрану – и деца и одрасли често конзумирају брзу храну, а понекад и медији сугеришу да би за добру линију и здрав живот требало постати веган. Решење за правилну исхрану је да се деци обезбеде доручак и ручак у образовној установи. На тај начин, како сматра Фроберг, деца би проверено јела здраву храну.

Комбинација здраве исхране и физичке активности је најбоље могуће решење и добитна комбинација.

Разлог доласка у Србију ових познатих стручњака је ангажовање на ТЕМПУС пројекту који се бави реформом високог образовања и усаглашавања студијских програма. Пројекат под популарним називом „спид” има циљ да појача и унапреди промоцију здравља и превенцију болести, као и да промовише физичке активности. Мисија пројекта је да се у високообразовне установе уведу програми који се односе на науку о спорту и здрављу.

У школама би требало да се нађе решење за недостатак физичке активности код деце и омладине, али и начин да се активан живот промовише и укључи у свакодневицу

Медицински факултет у Београду ће у октобру уписати првих 36 студената међу којима су дипломирани лекари, професори физичког васпитања, дефектолози и психолози, на мастер програм „Физичка активност, здравље и терапија вежбањем”. Они ће стећи теоријска и практична знања не само о утицају физичке активности на здравље, већ и о правилном дозирању, у смислу превенције оболевања, очувања здравља, али и терапије, превасходно хроничних незаразних болести.

– Имамо пројекат „Пронађи меру”, чија је суштина умереност. Радимо на пројекту едукације деце, да их усмеримо да се баве физичком активношћу – „Вежбање је лек”. Комплетан садржај налази се на це-деу, а добијају их наставници основних школа. Идеја је да деца имају физичку активност у којој им помажу наставници, који нису професори физичког васпитања. Ради се о томе да сваки дан по 15 минута деца стоје поред клупа и буду активна у својој учионици – додала је професор др Сања Мазић, шеф Катедре за медицинску спорта Медицинског факултета.

Коментари2
03bc9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

jedna učiteljica
Stručnjaci stalno za nemale pare otkrivaju rupe na saksijama.
Маја М.
Лоше навике су видљиве већ у јутарњим часовима када деца крену у школу и успут свраћају у маркет или у пекару да би купили ужину. Ту не помаже ни десет часова физичког...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља