недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:41

Живан Сарамандић – кнез међу басовима

Изложба посвећена феномену који је са 72 године певао као двадесетогодишњак, у петак у Музеју Народног позоришта
Аутор: Бранка Радовићчетвртак, 13.10.2016. у 09:05
Живан Сарамандић (Фото: Из личне архиве Милке Стојановић)

Феномен звани Живан Сарамандић огледа се у многим компонентама уметничке изузетности. Како време пролази тако бивамо све свеснији колико нам недостаје на сцени. А феномен тог гласа, појаве, начина певања, ширине репертоара све више задивљује, јер таквих појава и гласова више нема.

Некада успутне чињенице више говоре него читаве студије. Размишљајући о Живану у сусрет великој изложби у Музеју Народног позоришта у петак у 19 часова, фасцинира нас тренутак када је са пробе и са сцене отишао у вечност. Или, још више, како је са 72 године певао као да има двадесет и као да је на почетку каријере. Дуго трајање, каријера која је стално у успону, личност која је деловала својом робустношћу, својом галамџијском природом бунећи се увек против неправде, а својом љубављу целог свог живота и сваког дана обгрљивао своју Милку.

А када су се упознавали она је била велика звезда и једна од наших ретких примадона у Метрополитену у Њујорку, признатих у свету, а он робустни колега без длаке на језику који је певао популарне песме. Живан је већ шездесетих година одушевљавао најшире слојеве публике певајући „Еј ухњем“, „Волгу, Волгу“, шпанску „Гранаду“, песме Пета Буна. Сви су говорили о двадесетогодишњаку, апсолвенту економије који је одушевљавао публику. Тито који је обожавао оперу, највише је волео да му певају Милка и Живан.

Рад са истакнутом уметницом и педагогом Зденком Зиковом која га је усмеравала ка оперском певању, уродио је плодом и он је ушао у оперску кућу на Тргу републике да би у њој остварио све своје велике улоге.

Увек смо се питали зашто Живан није остварио међународну каријеру.

„У иностранству никад не бих могао да живим“, говорио је. „Одбио сам бланко уговор директора чувене Бечке опере, затим понуду Римске и Напуљске опере. Нисам хтео да певам ни код Немаца. Како да идем да певам код њих кад су ми убили оца ?“

Крај басовске каријере за све друге велике светске уметнике за Живана је био прави почетак: добио је једну од највећих басовских улога у целокупном оперском репертоару, страшног цара Бориса у опери Борис Годунов Мусоргског. Сурови цар и нежни и брижни отац ширили су скалу психолошког преживљавања тако да је Живан својом моћном појавом, сјајном глумом остао заувек у нашим сећањима. Певајући на руском, сви су били уверени да је Рус, чак кад је у овој улози гостовао у тадашњем Совјетском Савезу. А какав је то био изазов певати улогу Бориса Русима!

Био је наш Шаљапин, знао је све о овом великом уметнику и басу, био му је водиља. Концерт „У част Шаљапина” одржао је 2001. године. Изводио је његове најпознатије арије. Дивио му се, али и Русији као земљи и руском човеку, одржао је преко седам стотина концерата у Русији. Милка је увек била присутна, некада као солиста, некада као његова муза, инспирација, животна и уметничка сапутница.

Када би запевао освајао је бојом и снагом гласа, топлином и огромним опсегом, подједнако распеван у дубинама и висинама, од дубоког регистра настајао би тајац и дрхтај у публици. Није му се могло одолети.

Његове друге особине, пре свега духовитост, бритак језик и сценичност без премца долазили су до изражаја у његовим другим улогама у Росинијевом Севиљском берберину, Дон Базилио.

Поред бројних улога, такорећи свих у вердијанском репертоару (Набуко, Дон Карлос, Аида, Бал под маскама, Ернани, Макбет, Риголето, Травијата, Трубадур и др.) и руском репертоару (Евгеније Оњегин, Борис Годунов, Кнез Игор, Иван Сусањин) ми смо нарочито ценили његов удео у интерпретирању домаћих дела. Незаборавна Мокрањчева Литургија са његовим Јектенијама тренутак је оваплоћења традиције и духовности, али и Литургија Марка Тајчевића која је снимљена на ЛП плочи. На његов глас се рачунало када су се постављале најбоље домаће опере, Симонида Рајичића, Кнез од Зете Коњовића, Покондирена тиква Логара, док Тестаменат Рајка Максимовића као и велики број соло деоница у вокално-инструменталним делима нашег и страног репертоара, сведоче о трајној и успешној каријери концертног певача.

Маркантан, моћног гласа и стаса остаје заувек на трону, као наш „кнез међу басовима“ краљ и цар наше оперске сцене. Живан кога смо волели оживеће наша сећања на изложби у Музеју Народног позоришта уприличеној њему у част.


Коментари5
d13c7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nedim
Još bi dodao da su Milka Stojanović i Radmila Bakočević odpevale najviše predstava.Radmila negde oko4500 a Milka nešto manje oko3700.Ako u proseku ima u predstavi da peva po 1,5 sati ukupno nije teško izračunati koliko je to radnih sati.Honorari su različiti i zavise ali su po predstavi iznosili između 1500i 2500dolara.Ako prvate na otvorenoj sceni honorar se povećava za 50%.Podrazumeva se da pevate u orginalu što znači odlično vladate italijanskim,francuskim,nemačkim jezikom.
Tomasevna
Ovaj tekst o Saramandicu dostojan je velikog coveka I velikog umetnika Zivana Saramandica.Jeste,bio je car,bio je kralj scene.Ziveo je za umetnost.Ne zaboravlja se ova jedinstvena licnost.
Nedim
Uvek sam uživao slušajući Saramandića.Njegov Don Bazilijo je bio odličan,Atila,tu je ponekad pevao zajedno sa suprugom Milkom,ona je bila Odabela.Nabuko bi ih opet povezivao ,ona Abigail,on Zakarija,Aida takođe,Milka je dobila visoka priznanja kao Aida,Norma,Violeta Valery, Đokonda,Leonora iz Trub adura.Snažan je to bio sopran,Verdijanski.Ako poredim velike umetnice gdju Bakočević i Milku Stojanović,mislim da je Radmila tehnički spremnija i bolja,konačno ona je bila 1 godinu u Skali na specijalizaciji i uvek je potvrđivala svoj visoko renome.I sa 83 godine ona još uvek peva pojedine arije.Milka samo pesmice španskih autora.Ali bitno je da su obe žive i uživaju u svojim penzijama.
Operski pevac
Zivan je umro pre 4 godine.
Препоручујем 1
Milisav
Zaista vrhunski umetnicki par,ali da uzivaju od penzije nisam siguran.
Препоручујем 1

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља