недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:32
ПОГЛЕДИ

Сурови нови свет

Бизаран начин статистичког праћења запослености, као и живот на кредит, вешто скривају катастрофу која се догађа на тржишту рада
Аутор: Небојша Катићчетвртак, 13.10.2016. у 08:30

Технолошки прогрес који је крајем деветнаестог и током двадесетог века фантастично подигао квалитет живота западног света, сада се окреће против њега. У систему у коме је интерес профита важнији од човека и његовог живота, догађа се оно што се морало догодити – огроман број људи постаје вишак – апсолутни, неупосливи, непотребни вишак. Тржиште је, као врховни арбитар људских судбина, пресудило – рачунари, роботи и алгоритми односе победу. Тачније, побеђују власници тих технологија.

Доминантна економска теорија нас учи да оно што је добро за власнике капитала и за њихове профите, увек је добро и за поданике. У том пропагандистичком жаргону, плима економског развоја подиже све барке – и луксузне јахте и убоге чуњеве. Овом популарном фразом се покушава сакрити опасан процес који добија страховито убрзање.

Почетак економске драме у чије финале западни свет управо улази, започео је потпуном аутоматизацијом и роботизацијом индустрије. Људи су масовно губили посао у индустрији, али су га налазили у сектору услуга. Тај процес, како нас економисти уче, требало је да посведочи о виталности капитализма и врлинама тржишта које увек оптимално функционише, макар то било и на штету људи.

Уместо пристојно плаћених индустријских радника које није лако заменити, створена је армија слабо плаћених и лако замењивих радника. Они праве и продају брзу храну, послужују у ресторанима, возе таксије и доставна возила, пакују у великим дистрибутивним центрима, испомажу по богатим кућама и старачким домовима, шетају псе, раде у фитнес клубовима, салонима лепоте итд.

Продавнице и продавци полако нестају, а трговина се сели на интернет. Уместо људи, велики део тих послова већ обављају рачунари уз квалитетне алгоритме.

Уместо синдикално организованих радника који су могли да штите своје интересе, нова армија радника је атомизиранa и незаштићена. Уместо стално запослених, огроман број људи ради на одређено време, ради повремено и привремено, или не ради уопште. Идеал нове економије јесте „флексибилни“ радник без сталног запослења и без сигурне егзистенције.

На највећим сегментима услужног сектора конкуренција је убитачна и ту примања стагнирају већ деценијама. У развијеном свету социјалну помоћ данас добијају и они који су запослени.

Роба јесте постала јефтинија, и то ствара илузију вишег стандарда, али су зато есенцијалне потребе све скупље – од становања до здравствених услуга или образовања, на пример. Грађани себи могу приуштити паметни телефон, али не и услуге лекара или зубара. (У економији се ово зове Баумолов ефект и за сада је видљив у мањим, срећнијим деловима западног услужног сектора.)

Незаустављив ход роботизације сада угрожава и те, лоше плаћене послове. Луке, магацини, производне хале, постају простори у којима готово да нема људи. Возила без возача ће избацити армију таксиста, возача аутобуса или локомотива. И доставу робе ће убрзо вршити дронови или возила без возача. Људи који су све ове послове радили неће постати добро плаћени програмери. И многи интелектуални послови ће доживети исту судбину.

Донедавно, људи су конкурисали људима и свако је имао какву-такву шансу. Колико сутра, људи ће бити у конкуренцији с неуморним роботима, у борби без шанси. Људи просечних могућности, а то је већина становништва, падаће све ниже и бориће се на делу тржишта јефтиних, нерутинских физичких послова за које је прескупо правити алгоритме.

Вечити панглосијски оптимисти верују да ће се проблеми некако решити и да ће, као и увек, тржиште све довести у ред. Како ће се то тачно догодити и где ће се отворити нова радна места за армију људи која губи посао, оптимисти нису у стању да покажу. Велика је вероватноћа да ће се тај простор најпре отворити у зони криминала и тероризма.

Бизаран начин статистичког праћења запослености, као и живот на кредит, вешто скривају катастрофу која се догађа на тржишту рада. Људске муке и трагедије које систем креира завршавају у црним хроникама, али их мало ко повезује са системом у коме се живи.

О будућности која више није пред вратима, већ је једном ногом унутра, данас убедљивије говоре холивудске научнофантастичне дистопије него академски уџбеници. Иако описани процес у Србији касни, сурова будућност ће веома брзо стићи и биће гора и од ове, не баш угодне садашњости.

Пословни консултант
www.nkatic.wordpress.com


Коментари59
2ef32
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

умишљен, не подноси критику
Изузетно актуелан текст, из простог разлога што су појмови ”индустријализација”, ”механизација”, ”урбанизација”, и ”одумирање села”, замењени са ”услугама”, ”роботизацијом”, ”атомизацијом” и ”гашењем радних места”. Заменом тих израза у супротном смеру, добили бисмо штиво датирано око деветнаестог века. И то нико да отворено примети, господине Катићу, на тај ниво сте спустили расправу. Упркос - према вама, а у ствари захваљујући – технолошки фантастичном двадесетом веку – запосленост данас је неупоредиво већа него 1929, и у константном је порасту, који корелира са развојем технологије.
slavisa
III.Ovako uvodimo apsolutni red u novcanim tokovima.Omogucujemo permanentni protok monetarne mase.Njen obrt tezi ka 360 puta u godini.Nema deficita u budzet,jer je on uvek u planiranom obimu,a tromesecno i veci od plana.Siva ekonomija je pod kontrolom.Fiskalni teret podnose svi ravnomerno u zavisnosti od angazovanja novca za funkciju razmene.Zarade postaju vece za deo doprinosa i poreza,a roba i usluge za PDV.Ukida se prisila,a uvodi samokontrola.Porodica,kao bitan ek.subjekat i njena egyistencija je pod budnim okom drzave.Egzistencija je planirana u budzet i zavisi od stepena razvoja drustva.Covek je sada subjekat,a robot samo sredstvo koje olaksava zivot coveku i ubrzava prosperitet drustva.
slavisa
II.Ek.subjekti teze da sav visak novca ustede u poslovim bankama.Ove,ista plasiraju drugim ek.subjektima.Visak pod odredjenim uslovima ustupaju NB,kako bi izbegle primenu poreza na saldo.Vlada u saradnji sa NB i Agencijama za rezerve,kupuje ovim sredstvim sav trzisni visak robe na slobodnom trzistu,a zatim prodaje i utice na ponudu i traznju.Uzgred,vodi racuna da na zahtev banaka vrati primljeni plasman.
slavisa
Kako se obraniti od Katicevog robota?Ukratko,kroz tri nastavka koji slede . I.Novac emituje drzava.Narod koristi novac u razmeni.Novac se oporezuje primenom jedinstvenog ekvivalenta na salda svih racuna u 00 sati i prenosi korisnicima budjeta po utvrdjenom kljucu.Ko prima novac mora da izda dokumenat da je nesto prodao.Ko daje novac mora da uzme dokumenat cime pravda odliv novca sa svo racuna.Nema vise mita i koreupcije.jer za to ne postoji dokumenat.Uzgred,on je novcani i na zahtev ek,subjekta stampa ga NB.
lepa zabava za neke, dosada za ostale
Kao i uvek, sve se svodi na prostu istinu da je svaki pojedinac odgovoran za svoju buducnost i da ne treba da ocekuje ni od koga, a najmanje od drzave, da mu pomogne ako se nikad nije potrudio da pomogne sebi. I ne sme da ceka da posao dodje kod njega nego mora da ide tamo gde je posao. Ko vas surovim uopstenim clancima vi njega glupim i izandjalim frazama. Lepo se zabavljajte. Sto se mene tice, idem da citam prognozu vremena za juce. Interesantnije je.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља