петак, 14.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 14.10.2016. у 12:00 Јелица Антељ
ИНТЕРВЈУ: ЗОРАН ПЕТРОВИЋ, председник Извршног одбора Рајфајзен банке

Промена курса не може бити разлог за раскид уговора

У случају да суд раскине уговор за стамбени кредит у швајцарцима на захтев корисника кредита, банка по закону има право на накнаду штете
(Фото Рајфајзен банка)

Раскид уговора о кредиту није решење проблема задужених у швајцарским францима. Уколико суд на захтев корисника кредита и нађе да су испуњени услови за раскид уговора због промењених околности, остаје обавеза корисника кредита да врати износ који је примио од банке, у динарској противвредности, исказаног у швајцарским францима. Банка је у обавези да кориснику кредита врати оно што је од њега примила. У случају раскида уговора банка не губи аутоматски хипотеку коју може да активира и наплати дуговање. А то колико ко коме треба да врати, биће предмет посебног судског поступка, имајући у виду да у поступку по тужби за раскид  суд само одлучује о раскиду уговора, али не и о последицама, каже за „Политику” Зоран Петровић, председник Извршног одбора Рајфајзен банке, једине банке која је пристала да говори на ову тему. „Политика” је иначе јуче од шест банака тражила коментар поводом изјаве Драгише Слијепчевића, судије Уставног суда, да раскид уговора о кредиту због промењених околности и нарушене равнотеже давања и примања може бити решење за око 20.000 корисника ових кредита.

Да ли је овај предлог изводљив?

Да би уопште нека околност могла да буде разлог за раскид уговора, поред осталог, мора да буде таква да корисник кредита није могао знати да она може наступити, што треба и да докаже. Промена курса по нашем мишљењу сигурно није таква околност, пошто су и банка и корисници кредита свесни да курсеви варирају и да курс увек може да се промени како на штету банке, тако и на штету корисника кредита. Треба додати и да банка, у случају да суд раскине уговор на захтев корисника кредита, по закону има право на накнаду штете. Дакле, јасно је да ово не само да није решење проблема кредита индексираних у швајцарским францима, већ отвара нове проблеме и трошкове за кориснике кредита. Једину корист имаће само правни заступници.

Ако до раскида уговора ипак дође, како ће банке поступати?

За сада нисмо имали такве захтеве, ни судске поступке по том основу. Ако пак дође до судског поступка, банка ће истицати да промена курса није околност због које се може тражити раскид уговора због промењених околности, као и захтевати накнаду штете ако до раскида дође.

А екстрапрофит који сте остварили по основу ових кредита?

Можемо бити критични према банкама по разним питањима, али је неистина да су оствариле екстрапрофит по овом основу. Банке су на тржишту посредници између оних који имају новац и оних којима је новац потребан. Пошто тај посао подразумева и одређене ризике, морају, поред осталог, да имају и адекватан капитал. У конкретном случају, они који имају швајцарски франак за банке су на страни извора финансирања у швајцарцима и код њих су банке задужене како по основу кредита, тако и примљених депозита. Дакле, банке имају обавезе према својим кредиторима, штедишама и депонентима у тој валути, и то су извори из којих су банке кредитирале грађане са ЦХФ индексираном клаузулом.

На пример?

Наша банка тренутно има кредите индексиране у швајцарском франку у вредности од 70 милиона, али и 67 милиона обавеза према штедишама у истој валути. Део је финансиран и депозитом стране банке. На тему финансирања банака у швајцарским францима, саопштење је издала и НБС у јануару прошле године. Све и да су банке хтеле да екстра профитирају, то није било могуће јер НБС, попут свих централних банака на свету, оштро ограничава изложеност банака ризику од промене курса у односу на капитал. Каматне стопе на кредите индексиране у швајцарцима биле су ниже у односу на оне у еврима. Дакле, нема места причи о екстрапрофиту банака.

Валутна клаузула је дозвољена, али не као средство увећања главнице, што се због промењених околности догодило у случају ових кредита?

Овде и јесте реч о очувању датог. Нема ту никаквог увећања главнице – кредит који је дат у динарској противвредности од рецимо 100 швајцарских франака треба и вратити у том износу, у динарској противвредности на дан отплате. Курс овде служи за очување датог и обрачунатог. Да ли би грађани и кредитори који су банкама поверили штедњу и кредите у швајцарским францима пристали да им исте вратимо по неком историјском курсу динара у односу на швајцарац? Шта да кажемо сви ми који смо се задуживали у евро клаузули, по вишим каматним стопама када је рецимо у августу 2008. евро вредео 75 динара, а сада вреди 123 динара? Где је ту граница за „промењену околност”?

Тврдите да би овакво решење довело у питање стабилност финансијског система. Зашто?

Ако бисмо рекли да је дошло до промењених околности, имајући у виду да је две трећине кредита у финансијском систему индексирано у страној валути, и да услед тешког наслеђа готово само штедимо у страној валути, сигурно бисмо довели у питање стабилност финансијског система.

Зашто банке ћуте?

Банке нису естрада и мислим да се само примерено понашају у складу са ситуацијом у којој се налазе грађани и привреда земље у транзицији. Удружење банака се оглашавало поводом питања кредита индексираних у швајцарским францима и раније.

Коментари42
5fd2b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan
Zelenasite ovaj narod,gde li vam je kraj.Pa kamate su vam tri puta veće nego bilo gde u zemljama odakle su došle banke.Sto ovakvi krediti ne mogu da prođu nigde osim na istoku,a i svugde gde su bili su zabranjeni ili konvertovani u eur.Nije dosta sto ste ljudima jos jedan stan uzeli na kamti već treba 3 ili 4.Naravno da ćete sve oteto.Fala bogu pa postoji pravda na sudu.I u to ste pokusali da se mesate Dugalićevom izjavom.I ovo je sad zastrasivanje naroda od tužbi.Naravno da ćete da skinete hipoteku.Samo dalje urusavate iovako nizak ugled bankama.Pa ko će da vam uđe u banku kad svi vide na kakve prevare i mutne radnje ste spremni.
Bozidar Petrovic
Al ste se nalupali u komentarima , za sve pare. Svi vi koji pljujete banke ste uzeli kredite u CHF i tako ste se sa svojom pohlepom i ukopali. Ko je tada bio guverner NBS, premijer i predsednik. Oni su ovo dozvolili. A vi toliko naivni pohrlili u te iste banke koje sad pljujete da podignete uglavnom stambene kredite da bi kupili stanove koje bi kasnije izdavali za EUR-e i tako izdavanjem otplatili kredit. A mi koji smo uzeli kredit u EUR-ima ispado smo glupi jer ste nam se ulice smejali kako vam je kamata niza od nase i kako vam je kredit povoljniji od naseg. E tu se videlo koliko ste glupi. Pa da znate da je pola direktora Komercijalne banke uzelo kredite u CHF. Eto takve strucnjake je tadasnja vlast dovodila u nase banke. Sad kukate kao sinje kukavice. Zao mi je gospodo , potpisali ste. sad se mi vama malo smejemo.
Боривоје Банковић
Ово је обмана, јер су банке обрачунавале кредит у францима као меру заштите од губитка, а грађанима давале динарска средства по најнижем курсу НБС на дан уплате. Странка која је узела кредит од нпр. 50.000 франака по неком курсу, никада није добила франке, већ динаре у неком проценту тог износа, умањеном за све могуће и немогуће трошкове. Банке и морал откада постоје нису на истој страни, али оволики диспаритет на штету клијента никако се не може назвати добром пословном праксом, без обзира да ли је по закону или није. Банка већ сасвим довољно зарађује на камати, да нема потребе да злоупотребљава валутну клаузулу. Банке се већ сада суочавају са све више ненаплативих кредита и морем некретнина, возила, машина и друге робе за коју више не постоји тржиште. То нису само станови и аутомобили, већ и радионице, камиони, трактори и слично. Па нека израчунају да ли им се више исплати да финансијски убијају клијенте и продају робу коју нико неће или да смање похлепу и живе само од камата.
Nefer
Nije ni čudno zašto neko ko prima 20 hiljada evra mesečno kao predsednik odbora jedne banke tako priča! Kako je Mađarska ,Hrvatska,Crna Gora i BiH zaštitila građane a Srbija ne, nije moguće da je gospodin Peteović najveći stručnjak u toj oblasti.Takođe zabrinjava i neoglašavanje toliko stručnjaka u Srbiji po tom pitanju. Hvala sudiju Slijepčeviću na ohrabrivanju korisnika kredita i uputstvu na šta treba staviti akcenat kod tužbi!
Propalica
Opet vrteska!Osnovno pitanje u celom ovom galimatijasu je forma ugovora tj valutna klauzula.Zamislite da neki drzavljanin Nemacke podigne stambeni kredit u dolarima a da valutna klauzula bude u evrima,da li bi npr njihov notar overio takav ugovor.Postovanog bankara koga uvazavam i koji je predstavnik srpske banke ako je moguce da nam pokaze makar ijedan ugovor te iste banke u Austriji gde postoji valutna klauzula.Opet ponavljam da su ugovori pravno nistavni jer su protiv zakoniti i protiv ustavni.Ne bi da otvaram temu o bankrotu pokrajne Koruska i Heta fonda o cemu je vas list iscrpno pisao.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља