уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:42

Дарио Фо је враћао достојанство пониженима

Познати италијански драмски писац, нобеловац, остаће упамћен и због става да Италија „сноси велику одговорност за стање на Космету”, да се огрешила о Србију будући да је била један од првих актера бомбардовања
Аутор: Милица Димитријевићчетвртак, 13.10.2016. у 10:47
Фото Ројтерс

Дарио Фо (1926–2916), познати италијански драмски писац, редитељ и глумац, добитник Нобелове награде за књижевност 1997, преминуо је у 91. години.

Левичар по убеђењу, оснивач (са супругом Франком Раме) позоришне и путујуће трупе чије су представе биле ангажоване, често извођене у фабрикама и другим јавним просторима, иза себе је оставио опус од седамдесет драма.

Многе су преведене на тридесетак језика, од којих су најпознатије „Нећемо платити! Нећемо платити!” и „Случајна смрт једног анархисте”, која је у Београду премијерно виђена 1981, у Београдском драмском позоришту, главну улогу тумачио је тада Ђуза Стојиљковић.

Недавно је овај комад постављен и на даскама Југословенског драмског позоришта у Београду.

Овај „театролошки карикатуриста са осећајем за друштвену ангажованост, који је био честа мета цензуре владе своје земље”, како га описују познате енциклопедије, и чији је лик и дело, према подацима до којих је дошла римска „Република” био мета посебне обраде италијанских тајних служби (важио је за вођу „Црвених бригада” иако је био противник тероризма) тек после своје тридесете године почео је да се озбиљније бави писањем драма да би се, потом, у Италији прославио као комедиограф и сатиричар.

Оштро је критиковао корупцију, политичка убиства, организовани криминал, Католичку цркву, био је и хапшен.

Као један од најупечатљивијих представника такозваног политичког позоришта у родној земљи говорио је: „Нема позоришта које није, уједно, и политичко, као што нема уметности која би била изван политике.

Напротив, баш кад се хоће сакрити политички смисао позоришта, прави се најсладуњавије политичко позориште”.

„Најсубверзивнији писац Италије”, како га карактерише Би-Би-Си, сукобио се пре десетак година и са Силвијем Берлусконијем када га је сликовито приказао у представи „Двоглава аномалија”, у којом са супругом глуми премијера и његову жену, исмевајући га за због самовоље, медијског монопола и цензуре.

Управо због свега поменутог, Нобелов комитет доделио му је признање зато што је „у најбољој традицији средњовековних комедијаша шибао власт и враћао достојанство пониженима.

Мешајући смех и озбиљност, он обзнањује злоупотребе и неправде у друштву, али и показује како се оне могу ставити у ширу историјску перспективу”, наведено је у саопштењу поводом доделе награде.

Он лично није ни очекивао да постане Нобелов лауреат, када је о том обавештен рекао је пријатељу: „Брате, нисам ни сањао да ћу је добити, запрепашћен сам”.   

Пацифистичка убеђења исказивао је често, наша јавност упамтила га је због става да Италија „сноси велику одговорност за стање на Космету”, да се огрешила о Србију будући да је била „један од првих актера бомбардовања Југославије и да је пасивно посматрала злочине које над Србима чини ОВК”.

Када је откривено да је НАТО на Косову и Метохији употребљавао муницију са осиромашеним уранијумом Фо се огласио, заједно са бројним италијанским колегама, тражећи истрагу и увођење вета на коришћење такве врсте оружја.


Коментари2
80a7f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

jasmina nešković
Veoma me čudi da gdja Vida Ognjenović nije našla za shodno, kao ugledna spisateljica i reditelj, da kaže javno barem dve reči, ili prostoproširenu rečenicu povodom smrti Darija Foa, o čijem je delu verovotno po prirodi svog posla mnogo obaveštenija od nas, običnih čitalaca. Ali zato su sve novine pune njenih izjava o Dilanu, nimalo dostojnih jedne umetnice, "dame" i predsednice PENa. No, nekom čudnom igrom sudbine,baš na današnji dan, kad je objavljeno ime novog dobitnika Nobelove nagrade, otišao je jedan od onih, skromnih i retkih ljudi, koji je ostao imun na "svetsku slavu" i onu "taštinu nad taštinama", kojoj mogu da odole samo najčistije i najplemenitije duše.
alisa mihajlović
U senci današnje vesti o ovogodišnjem dobitniku Nobelove nagrade, ostala je vest o odlasku italijanskog nobelovca, koji je svojom časnom biografijom, bez obzira na nagradu, zaslužio da mu se posveti pažnja, makar i ovim skromnim komentarom. Koliko mi je poznato, jedino je Sartr odbio da primi Nobela, s obrazloženjem da je to "poljubac smrti", odnosno da njegovo delo još nije završeno. A Dario Fo je izrazio veliko iznenađenje kad je saznao da mu je pripalo tako veliko priznanje, smatrajući da ga ne zaslužuje. Gledala sam samo jednu njegovu predstavu u Beogradskom dramskom, još kao student, "Slučajnu smrt jednog anarhiste", i mada je se slabo sećam,osećam ličnu i profesionalnu potrebu da izrazim svoje žaljenje što je svet ostao bez još jednog velikog čoveka.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља