уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:08
ИНТЕРВЈУ: АЊА БРЕЈЕН, филмски режисер

Слободне жене Норвешке

У Норвешкој се врло често срећу млади очеви како гурају колица, мењају бебама пелене, хране их, уче да ходају. Чешће можете видети мушкарца са колицима него жену
Аутор: Зорана Шуваковићчетвртак, 13.10.2016. у 22:10
(Фото: З. Шуваковић)

Без Ање Брејен, прве Норвежанке која је завршила студије филмске режије, женски рукопис не би тако упечатљиво обележио нови талас норвешког филма. Када је шездесете године дошла да студира филмску режију на престижном Институту за напредне филмске студије у Паризу, у Скандинавији није постојала ниједна висока школа за филм. „Била сам као дете без мајке са сијасет фантастичних очева”, каже за Политику Ања Брејен (76). У Норвешкој је она данас класик новог таласа, сматра се да је заједно са Вибеке Локеберг и Лаили Микелсен, трагајући за новим формама феминистичког израза, унела интимистичку традицију у филм своје земље. 

Југословенској кинотеци управо се могу видети неки од њених најбољих дугометражних остварења почев од „Силовања” (1971), преко трилогије „Супруге” у којима три пријатељице у размаку од по десет година разговарају о дружењу, сексу, браку послу, разлици између мушког и женског света.

Код нас је мање познато оно што у Норвешкој сви знају. Торвалд Столтенберг (85), почасни грађанин Београда, бивши норвешки министар спољних послова, некадашњи специјални представник УН за бившу Југославију, од пре три године је у романтичној вези са Ањом Брејен. О тој љубави норвешка редитељка прича са сјајем у очима и без устезања:

„Мислила сам да више не могу да се заљубим, себи сам говорила да је и последњи воз отишао. А онда се десила та фантастична ствар. Срела сам Торвалда и сада сам у том возу”.

Свој стан је задржала како би у њему могла да ради, има и један стари ауто и малу викендицу у планинама близу Осла где одлази на скијање, а са Торвалдом живи. Како Столтенбергова политичка професија и пасија захтева, дижу се у шест, читају све дневне новине до седам, онда један сат гледају најновије вести из света и Норвешке, потом настављају да читају новине. Ања Брејен каже да је потпуно срећна и да не одустаје од рада на филму.

Ви сте троструко слободна жена. Као држављанка Норвешке имали сте срећу да живите у једној од најслободнијих демократских земаља, као жена живите у средини где је равноправност полова на завидној висини. И поред свега увек сте били слободни уметник, нисте се везивали ни за једну одређену компанију. Како вам је сада, да ли је то исувише слободе, можете ли да преживите од своје пензије?

Имала сам среће када сам одлазила у пензију, јер се код нас у основицу рачунала зарада двадесет најбољих година. Пензија ми није мала, али ни превелика. Немам децу и могу да преживим.

Како сте се осећали на филмској академији у Паризу, као једина жена?

Филмска режија је у то време била резервисана за мушкарце. На мојој катедри била сам једина жена. Било их је у монтажи, чак и на камери, али не на режији. Говорили су, девојке су добре, али онда дођу мужеви, деца, и немају више времена да раде.

Нисте ни гледали филмове женских редитељки?

Једини који памтим је био филм Лени Рифенштал.

А ко су ти ваши фантастични филмски очеви?

Луис Буњуел, Федерико Фелини, Бергман…Била је то одлична школа. Француска кинематографија је била сензационална. Сећам се да је у току радног дана била премијера филма Жана Лика Годара. И ја сам рекла да не можемо да идемо на часове, већ сви идемо у биоскоп да гледамо новог Годара.

У време кад сте почели да снимате филмове, у Норвешкој је дискусија о равноправности жена била у пуном јеку. То је утицало и на вас. И данас сте заинтересовани за феминизам?

Многе ствари за које смо се бориле данас су освојене, постале су део наше свакодневице. Тек од пре десетак година, у Норвешкој се врло често срећу млади очеви како гурају колица, мењају бебама пелене, хране их, уче их да ходају. Чешће можете видети мушкарца са колицима него жену. Та промена наступила је и захваљујући законодавству. Мушкарац мора да искористи један део порођајног одсуства, он не може та три или четири месеца да пренесе на жену. Мислим да је то добро и за равноправност полова и за децу која од првих дана стичу поверење у фигуру оца. На гурање колица, на повијање деце на бригу о њиховој исхрани уопште се више не гледа као на женски, мајчин посао.

Изгледа да су у Норвешкој решена питања родне равноправности и женских слобода, али ви тврдите да још има посла?

Нисмо чак још ни постигли основна права да жене и мушкарци на истом послу и са истом стручном спремом буду подједнако плаћени. Разлика у прилог мушкараца још је упадљива.

Ви сте један од класика феминистичког филма?

Тада када сам почињала није било женских режисерки. Касније, осамдесетих и деведесетих, имали смо највећи проценат женских режисера у историји нашег филма. Први циклус „Супруга” рађен је у јеку дискусије о женским правима, сви су о томе дискутовали. Касније, после десет година, када сам снимала „Супруге” број два, дискусија о женским правима је уминула. Зато је филм сниман у зимском периоду, кад је хладније.

Са ким сте ви полемисали у првим „Супругама” 1975.?

 Био је то одговор, женски одговор на филм Мужеви (1970), независног америчког редитеља Џона Касаветеса. Решила сам да направим „Супруге” како би се видело како три жене такође могу да буду уморне од своје свакодневице, домаћинских послова и мужева. 

А ваш филм о норвешком националном дану, 17. мају, чини ми се да је цензурисан?

Реч је о документарном филму, иронично сам представила параду, помало милитаризовану прославу са американизованом сценографијом. Нека дечица су се забављала тако што су завијали норвешке заставице у трубу и стављали их у уши. Тражили су ми да тај детаљ избацим из филма. То је било тада, пре него што су се појавили слични сатирични документарци.

Сви знамо да је Норвешка земља са врло напредним законима. Али данас многи норвешки уметници исмејавају државу и њен патерналистички став према становницима?

Понекад желимо да скренемо пажњу на претерани национализам. Има писаца који праве иронију од сувишног уплива државе у приватни живот .

Ваш партнер Торвалд Столтенберг није дошао с вама у Београд. Опоравља се од операције. Да ли вас зове телефоном?

Синоћ сам искључила свој телефон када је почињала пројекција филма у Кинотеци. После тога сам заборавила да га укључим. Тек јутрос ме је пронашао, и био је веома забринут. Заиста сам срећна са Торвалдом. И потпуно слободно могу то да кажем да ником у мојој земљи не пада на памет да нам на овој љубави замера.

 


Коментари11
5522a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milos
Sve se svodi na energiju, koliko ko i kakve energije ima i na sta je troši, ja licno pomazem svojoj zeni oko svega ali mi mnogo bolje ide zaradjivanje nego njoj shodno tome i podela energije ja vise vremena trosim na poslu a ona u kuci. E sad, svako hoce vise energije za sebe zbog toga i postoji stalna borba polova, ovo je vek individualizma a porodican zivot je nesto sto vecina ljudi oseca kao teg oko vrata ljudi jednostavno zele vise vremena za sebe za svoje karijere...
Tomislav K
Ovo je sve depresivno, što god rekli .....
Betty Boop
Citam komentare i ne mogu da verujem da su nasi muskarci jos uvek ovkao primitivni i da se sve svodi na njihov ego. Od primitivizma nema nista gore u jednom drustvu. To je osnova za nasilje svake vrste. Nadam se samo da su komentatori poprilicno stari ljudi a da je omladina ipak drugacija.
belen
Zašto se stalno poteže taj argument o primitivnim balkanskim muškarcima? Ja npr. uopšte nisam star, a mislim da nisam ni primitivan, smatram i da muškarac u kući i van nje treba u svemu da pomaže, nije me sramota da perem posuđe, usisavam stan, skuvam nešto, ili bilo šta drugo, ali ovde je u pitanju jedan mnogo dublji problem koji suštinski podriva evropske države, a Vi moguće to ne uspevate da razumete dubinski, već na stvari gledate površno i saglasno frazama koje ste upili iz medija i časopisa, a ceo taj establišment je u funkciji promocije tih pseudovrednosti. Valjalo bi malo da proširite vidike izvan klišeiziranih odgovora. Otrcano je govoriti da su naši muškarci Balkanci, a žene su odakle, valjda su Finkinje ili Islanđanke? Umeju i naše žene da budu veoma primitivne i to pažljivom oku ne može da promakne, ma kako se ko predstavljao i kakav imao “stajling”.
Препоручујем 17
Драгана Келић
Драго ми је због Ање али ја не бих могла без моје две ћерке и сина. Имам и пристојан посао али не бих ништа мењала за породицу
belen
Ovaj eksperiment koji prave Norvežani možda bi bio moguć u slučaju da tamo stalno živi njih 95%, ali to nije slučaj. Muhamed je, čini mi se, najčešće ime novorođene dece u Oslu. Čim sloboda bude potpuna ona umire u anarhiji. Norvežani su dobri ljudi i polaze od pretpostavke da su svi ljudi isti kao oni što je zabluda. Reče davno Niče za njihovog zemljaka H.Ibzena: „Ibzen, ta tipična matora devojka izmislio je emancipovanu ženu“. Žene su ostvarile mnoge slobode, ostvarila ih je i LBGT populacija, razne verske i etničke manjine i ko sve ne, ali da bi se to ostvarilo mnogo toga je moralo biti srušeno i urušeno, nešto opravdano, ali i mnogo toga nepromišljeno. U pismu (1814) „Bonaparta i Burboni“ Šatobrijan kudi Napoleona i kaže mu „siđi sa te gomile ruševina od kojih si sebi napravio tron...“ Upravo to imamo danas, oni koji su ostvarili sva prava i traže ih još više, ne shvataju da sede na ruševini i da to neće potrajati.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља