недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:17
ИНТЕРВЈУ: Рајко Грлић, филмски редитељ

Љубавна прича о мржњи

Хрватски Устав, а вероватно и српски, лирска је књига пуна нежности, толеранције и разумевања. Када би се буквално пресликао у живот, боравили бисмо у срећној земљи вечног сунца. За разлику од Устава, за живот се овде не може казати да је досадан
Аутор: Дубравка Лакићнедеља, 16.10.2016. у 09:20
Рајко Грлић (Фото: А. Васиљевић)

 

Може ли да постоји филм који би био љубавна прича о мржњи? Може. Овај парадокс је доказао Рајко Грлић који је, спојивши знање и искуство са хрватским писцем и сценаристом Антом Томићем, створио хуманистички, ангажовани, храбри и надасве актуелни филм „Устав Републике Хрватске”, недавно на фестивалу у Монтреалу награђен Гран-пријем.

У Грлићевом „Уставу” све се предрасуде разбијају на парампарчад, а ирационална мржња према свима и свему што није „чисто хрватско” претвара у могућу љубав. Не чаробним штапићем, у шта ћете се сутра уверити на свечаној премијери у Синеплексу „Ушће” у 20 часова, већ поступком бољег упознавања.

У овом филму који гледаоца удара и у главу и у стомак, а што је најважније, удара и право у срце, видећете и Небојшу Глоговца у маестрално одиграној улози трансвестита – декларисаног хомосексуалца, професора историје, десничара и усташког сина, који се силом прилика дружи са комшијом полицајцем Србином (Дејан Аћимовић) и његовом женом, медицинском сестром, чистокрвном Хрватицом (Ксенија Маринковић). Све их је заједно Грлић, после детаљног међусобног упознавања, бацио у загрљај међусобне љубави. Баш као што налаже члан 39. Устава Републике Хрватске.

Господине Грлићу, како гласи члан 39. Устава Републике Хрватске?

„Забрањено је и кажњиво свако позивање или подстицање на рат или употребу насиља, на националну, расну или верску мржњу или било који облик несношљивости.”

Колико се тај члан поштује у данашњој Хрватској?

Хрватски Устав, а вероватно и српски, лирска је књига пуна нежности, толеранције и разумевања. Када би се буквално пресликао у живот, боравили бисмо у срећној земљи вечног сунца. Земљи обиља и љубави, бесконачно угодној и тиме крајње досадној земљи. За разлику од Устава, за живот се овде не може казати да је досадан. Напротив. Могло би се чак рећи да је у повеликом асинхронитету с тим основним законом по којем би наша заједница требало да функционише. Зашто је то тако? Мислим да се између закона и живота угурао доста дебели слој људи које зовемо „политичари”. Њихов основни посао требало би да буде брига да се закон безболно претаче у живот. А како то није тако, мирно можемо рећи да су они основни узрок за то што та два света не комуницирају баш најбоље. Што би доктори рекли: они су извор болести која нас мучи, те нетолеранције, мржње, небриге.

Да ли је и то разлог што сте Ви и Анте Томић срочили ову филмску причу и снимили овакав филм?

То је један од разлога. Конкретнији је да смо и он и ја добро осетили мирис и нелагоду нетолеранције. Он је неколико пута физички нападнут, мене је тај мирис још деведесетих пропелирао у Америку. Имајући то сазнање и гледајући како се деведесете опет враћају, учинило нам се да је ред да о томе нешто кажемо. Да осећај нелагоде из желуца пренесемо у филмску причу.

Јесмо ли сви ми данас сведоци најстрашније политичке трансвестије?

Мислим да да. Политика је крајње прилагодљива. Исти људи данас тврде једно, сутра без икаквог стида друго. Уз све то, политика је већ дуго изгубила сваки „утопијски” елемент. Она је сирова и огољена борба за власт, а власт је мање више сведена на контролу новца. У великом броју случајева, барем овде код нас, тај новац и завршава у рукама политичара. „Чим видиш политичара да се куне у љубав према домовини ухвати се за џеп, јер тај ће те пре или касније покрасти”, рекао је Менкен, амерички новинар с почетка прошлог века.

Да ли сте могли предвидети или наслутити да ће нетрпељивост постати готово званична политика?

Не, нисмо. Када смо пре више од три године почели да пишемо сценарио ситуација је на површини била релативно нормална. Хрватска је изгледала као земља којој се полагано догађа цивилизацијски искок из тешких деведесетих. Испод тога се ваљало нешто мутно, а онда се на обзорју појавио радикално десни тип који није могао сувисло сложити три реченице, али је неизмерно волео своју домовину. Уз то је имао и јасан концепт ко је непријатељ те његове узвишене љубави. Кога тачно ваља дисциплиновати, укротити, удаљити. И тај тип је на крају дошао на власт. Да није, као уосталом и његови претходници, уловљен с прстима у пекмезу и то дубоко, вероватно би још увек био владар свих наших истина. Ми смо снимили филм пре но што је он дошао на власт. Да је дошао раније, можда га и не бисмо снимили. И када смо га завршили, јавни је простор око нас био препун његових клонова. Тако је наша фикција на великом екрану била врло слична фактуму на малом екрану.

Да ли су људи са ових наших простора осуђени на стално бројање крвних зрнаца?

Док год дозвољавамо да нас политика на то подстиче, док год их пуштамо да нас тиме хране и забављају, тако и даље може бити.

Ваш филм указује и на манипулацију мржњом, али и на то да још увек постоји „манијак који стално трује псе” по граду?

Радили смо овај филм, непоправљиви оптимисти какви већ јесмо, верујући да се мржња понекад, уз огроман напор, може заменити нормалним људским односима. Али, уз сав тај наш оптимизам носили смо бреме искуства које је говорило да политика живи од „тровања мржњом” и да ће се увек неко такав појавити и покушати да замути воду.

Фрустрације понете из куће, снажне предрасуде свих врста, како се то лечи? Љубавним филмом о мржњи? Учењем толеранције?

То се лечи полагано и надасве болно. Онако како су то радили у Јужној Африци где су од кварта до кварта суочавали крвника и жртву, терали их да данима разговарају, изговоре своје несреће, да се испричају, да кажу све што је остало наталожено.

Осим што је дирљив, овај филм је и веома храбар. Одакле се црпи оваква стваралачка храброст?

Спиноза је говорио да је слободан само онај човек којим не управља страх. Но, нисам осећао да ми је за овај филм била потребна нека нарочита храброст. То је једноставно нека елементарна грађанска дужност да, ако си у прилици, кажеш шта мислиш о времену и простору у коме живиш. Анте и ја смо то и писали чистих намера. Зато сам и покушао да ту причу крајње једноставно режирам, а на крају, са Андријом Зафрановићем у монтажи, да је једноставно затворим, заокружим. Баш сам некако лако радио овај филм. И са продукцијске и са режијске стране. Било је то једно од оних ретко угодних и надасве мирних снимања.

Када филм буду видели Ваши студенти на Филмској школи у Охају, шта би могли да Вас питају?

Не знам. Филм ћу им показати 1. новембра и правићемо гала премијеру од које сав приход иде за њихов играни филм који, као ментор, са њима радим. Када се премијера заврши, отићи ћу са њима, са тим мојим шареним друштвом: Турчином, Ирачанином, Колумбијцем и Американцем, у неку пивницу и попричати. Надам се да ће неки бити подједнако окрутни према мени као што сам ја то према њима.

Маестрални су у филму Небојша Глоговац, Ксенија Маринковић, Дејан Аћимовић, Божидар Смиљанић – опет сте непогрешиви у одабиру глумаца?

Од почетка смо знали да ће полицајца играти Дејан Аћимовић а медицинску сестру, његову супругу, Ксенија Маринковић. За њих смо и писали сценарио. Дејан читав живот игра грубијане и насилнике. Једном сам га имао на пробном снимању за филм „Чудо у Поскоковој Драги”, који нисмо успели да реализујемо, и покушао да са њим обрнем игру. Макнути ту вањску грубост и дати му прилику да буде нежан, миран, а да при томе не изгуби унутрашњу снагу. Тако смо сложили и ову његову улогу у „Уставу Републике Хрватске”. На Ксенију Маринковић не ваља трошити пуно речи. Она је Павле Вуисић хрватског филма. Она борави у кадру, живи, постоји. Она је велика радост сваког филма. За улогу професора сам се добро намучио. Више од годину дана сам радио аудиције док нисам нашао Небојшу Глоговца. Он је по свему био чиста супротност ономе што тај лик јесте. Био је контраподела и већ је на самом пробном снимању било јасно да је то он. Имао је и снагу и мекоћу потребну за тај лик. Био је велики ужитак радити са њим. Четврто лице из тог квартета је Божидар Смиљанић. Играо је у пуно филмова и у пуно позоришних комада. Уз све то он није тако стар као што изгледа на филму. Своју улогу игра под маском и са великим самоодрицањем. Тај минимализам није једноставан за играње. Укратко: играти се са филмом када у руци имаш таква четири аса.


Коментари9
dafb0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tomislav Buljan
Mrzim i ljubim reče onaj latinski pjesnik. ODI ET AMO! Prevedeno na balkanski jezik: Odi da te ne vidim @ amo daj sve što imaš!
Ivica Đurović
Rajko Grlić je veliki reditelj i obožavan je u Beogradu. Imao je hrabrosti da u filmu angažuje Nebojšu Glogovla koji je fantastičan glumac svetskog formata i to mu se vratilo na najlepši mogući način tako što je nagrađen u Montrealu.
Deda Djole
Tema aktuelna, reditelj sjajan, scenarist genijalan, glumci iskusni, ne vidim sta bi jos moglo da fali. Najzad jedan dobar NAS film. Jedva cekam da ga vidim !
@Kondor
Za slucaj da znate da citate latinicu, zamolio bih Vas druze kondor da nam objasnite kako je to Karaula antisrpski film? Taj film je odlican, a ovaj novi jos bolji i od srca Vam preporucujem da ga pogledate, ne bi li ogromna kolicina mrznje koju nosite u sebi isparila. eto, zbog vas mi je zao sto je u filmu uzeo policajca, a mogao je uzeti nekog iz vojske - cisto da Vam bude laksa identifikacija...
Препоручујем 0
кондор кондор
"Deda Djole", као знаш да је филм добар, а ниси га гледао. Толико суперлатива си набројао, а јеси ли гладао Грлићев антисрпски филм "Караула" у коме је љубав гола порнографија, а главна тема је мржња и предрасуде према Војсци своје државе. Док амерички режисери снимају пропагандне филмове попут "Топ гана" и " Официр и џентламен", неки српски режисери у филмовима понижавају војску и војничку професију. Па, јесу ли српски војници и официри напали Вијетнам, Кореју, Либију, Ирак... и побили милионе недужних? Да ли је ЈНА бацила атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки да би заслужила такав третман. Хитлерови официри су много лепши и педантнији у српским/југословенским филмовина него они око Хитлера, а то може да се види на документарним филмовима. Неки "српски" режисери данас величају туђе војске, а понижавају своју. Браво, за њих и за оне који их подржавају. Где неста српски дух са Кајмакчалана и Сутјеске?
Препоручујем 8
nadasve
...se na srpskom kaze-iznad svega.
gospodine dejane
potpuno ste u pravu;al sta mogu-volim da mrzim!
Препоручујем 4
dejan sakovic
@nadasve... .eto o toj mrznji je rec,kada vi od svega recenog u tekstu,izolujete i analizirate javno jedan termin.To je mrznja.
Препоручујем 15
Ivan
Stvarnost kakvu god da ona bila potrebna je filmskim režiserima. Kako bi bez nje oni napravili svoj film i pri tom dobro zaradili: priznanje da su dobri režiseri, film koji drugi rado gledaju tj. donosi dobru zaradu! Umjetnici ne mogu bez stvarnosti kakva god ona bila. U prizmi njihovih ideala ona je uvijek onakva kako je oni vide. No stvarnost je uvijek raznolika. Za prodaju svoje stvarnost filmski režiseri se uvijek nadaju osim priznanja i dobroj zaradi. Zašto? Pa da bi mogli napraviti novi film. Grliću je i ovaj puta to dobro uspjelo!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља