Капитен српске репрезентације и плејмејкер московског ЦСКА Милош Теодосић претходних година проглашаван је за најбољег играча Европе, у изборима и Светске кошаркашке федерације (Фиба) и Евролиге, тако да му није био потребан нови доказ да је без премца у хијерархији европских асова. А још мање је тражио званичну „потврду” да је ова година најуспешнија у његовој каријери, пошто је у протеклих шест месеци објединио своја два најзначајнија циља: Евролигин пехар и олимпијску медаљу (сребро). Ипак, као и свако од крви и меса, није равнодушан на признања и похвале, па га је обрадовала недавна вест да га је кошаркашки портал „Еурохупс” прогласио најбољим играчем у 2016.
Изгледа као да је испунио већину својих снова, иако је довољно млад да себи постави нове високе мете (у марту 2017. пуни 30 година). У интервјуу „Политици”, поред осталог, каже да је после Рио де Жанеира више него раније „размишљао о могућем одласку у НБА”, али да ће коначну реч дати по истеку уговора с најбољим руским клубом (лето 2017). Најављује и јуриш на златно одличје на Европском шампионату наредне године, које организују Финска, Израел, Румунија и Турска.
Пре три вечери започео је пету сезону у ЦСКА у најјачем клупском такмичењу на континенту, али прву у којој брани трофеј. Отварање је било више него успешно: Московљани су у Истанбулу победили Галатасарај са 109:84, а он је обележио утакмицу са 20 поена („тројке” 5 од 10) и 11 додавања (рекорд првог кола).
Шта за вас значи признање „Еурохупса”?
Значи много, као и свако признање. Хвала свима који су сматрали и сматрају да сам баш ја заслужио прво место у овом престижном избору. Спорт и јесу победе, порази, успеси, признања, медаље и трофеји. Кад се догоди тако нешто, наравно да ми је драго и да осећам задовољство.
Иако је остало још два и по месеца до краја године, можете већ сада да сумирате утиске у 2016: да ли сте могли да замислите лепшу годину за вас кад је реч о кошаркашким резултатима?
Има још времена до краја године, али такмичења више нема. Може да се сумира. Мислим да нећу открити топлу воду ако кажем да је ова сезона била за мене најуспешнија до сада. ЦСКА је освојио Евролигу, а Србија се најпре пласирала на Олимпијске игре, а онда с њих донела и сребрну медаљу. Уз то, почео је и ТЕО4, кошаркашки камп на Сребрном језеру. Кад се осврнем на све те успехе, заиста сам поносан и заиста је 2016. година била врло, врло успешна. Не бих смео да „матрицу” за будуће године и сезоне правим по њој, јер тешко да ће се поновити овако добра година.
Како реагујете на то кад чујете да стручњаци објашњавају ваше одличне партије изјавом да сте „сазрели као играч”. Да ли је то ствар сазревања или нечег другог?
Никада се у каријери нисам бавио таквим анализама самог себе. Мислим да је нелогично. Понашам се и играм као и до сада, слушам савете тренера и трудим се да напредујем. Као производ тога дођу моје партије, победе, трофеји и све остало. Да ли сам сазрео или не, нека причају други, ја уживам у кошарци, уживам у великом клубу какав је ЦСКА и радујем се сваком сусрету с друговима у репрезентацији.
У чему је била тајна успеха нашег тима у Бразилу?
Били смо екипа или тим, како хоћете. То је цела поента и нема много филозофије. Квалитет имамо, увек смо га имали, добар стручни рад такође, али најважније је да 12 играча дишу као један и да на паркету увек оставе максимум. Сви су гледали утакмице и видело се то на терену, видело се колико живимо за успех, колико поносно носимо дрес Србије и колико смо жељни победа. Све то заједно нам је донело успех.
Како као капитен саветујете млађе играче у тиму и да ли памтите како су вас саветовали искуснији док сте били новајлија у репрезентацији?
Подршка је најважнија. Важно је да млад играч види да је део групе, део система, да има право на грешку, да кроз пример види како треба да се понаша, како да поштује тренера. Ја сам као клинац увек имао подршку старијих, мислим да се тако и васпитавамо у српској кошарци. Млађи поштују старије, старији помажу млађима. Лепо је што је тако и то је један од основа успеха наше кошарке.
Амерички селектор Мајк Крижевски вас је више пута хвалио на прес-конференцијама, каже да сте калибар за НБА. Да ли сте после Рија мало више размишљали о тој теми (одласку у НБА)?
Јесам. Добро сам размислио. Ипак, уговор с ЦСКА траје још годину дана и илузорно је било шта сада причати. Посебно јер се осећам одлично у дресу ЦСКА и у Москви и заиста ми ништа није морање. Видећемо шта ће бити на тему НБА следећег лета, па ћете тада знати и одлуку. Имам уговор с Московљанима и нема разлога да причам сада о било чему другом, осим о ЦСКА.
У једној анкети у НБА, 70 одсто играча је рекло да су њихове мајке најзаслужније у њиховим каријерама. А ко су биле кључне личности на путу до вашег успеха?
Код мене је мало шири списак. Мама, тата и брат су најзаслужнији. Дакле, породица. Наравно, ту је и много сјајних људи из света кошарке, али немојте сада да ме терате да идем редом као да сам на опроштајној утакмици (ха-ха-ха). Биће времена за сумирање и захваљивање. У сваком случају породица је број један увек.
Имате три сребра с репрезентацијом (Евробаскет 2009, Светско првенство 2014, Олимпијске игре 2016). Има ли наш тим потенцијал за злато на Европском првенству 2017?
Па мораћемо да допунимо колекцију, нема друге. Потенцијал имамо, то смо ваљда показали. Ипак, потенцијал је само почетак скупљања аргумената за злато. Има ту још много тога да се дода. Битно је и да екипа осети моменат, да имамо среће, да нам се сложе коцкице, много тога је битно. Мотив ћемо имати, то никада није било спорно, и то је најважније. Дрес Србије не може да се носи тек тако, мора увек да постоји посебан осећај кад се игра за своју земљу.
Како и с ким проводите слободно време у Москви и да ли ћете имати мање времена за себе у новој сезони, по „НБА систему” Евролиге? И шта иначе мислите о том формату?
Моји су често у Москви па сам много с њима, а остало слободно време проводим са саиграчима, мада смо ми највише на путовањима кад крене сезона. Посебно ће сада бити убитачно у новом систему Евролиге. Тако да је слободног времена заиста мало. Видећемо како ће се показати нови формат. Играчи ће трпети највише јер ће се од њих тражити играње утакмица с минималним одмором, о тренинзима и да не причам. То може да се одрази и на калкулације тренера.
Како коментаришете ситуацију у којој се тренутно налази ваш некадашњи клуб КК Металац из Ваљева, али и већина мушких и женских клубова у Србији?
Немам довољно информација да бих могао да коментаришем, а неумесно је износити мишљење ако с нечим ниси до краја упознат.
Од 2003. године, када сте били пионир, посветили сте 12 лета репрезентацији, што је око 24 месеца укупно, па испада да сте две године „провели” у националном тиму. Да ли сте за све ово време имали некакав „одмор из снова”, како то замишљају они који се диве спортским звездама?
Играње за Србију је за мене највећа част и зато ми ништа није било тешко, нити ће бити. Одавно сам схватио да док траје каријера нема претераног и богзна каквог одмора. Обавеза је много, такмичења се само смењују и тешко је тражити неки „одмор из снова”. За мене је одмор из снова кад га уопште имам и кад га проведем с породицом и пријатељима, у Србији, на релацији Београд– Ваљево. Кад могу да се опустим и не мислим на обавезе. Ове године сам се посебно добро одмарао док сам био на кампу ТЕО4 на Сребрном језеру. Деца су пуњачи енергије и препоручујем одмор уз децу сваког лета.
Какве утиске носите из прве сезоне кампа ТЕО4 и какви су планови за 2017?
Утисци су одлични, шампионски. Камп је био нека врста шлага на шампионску торту ове сезоне, која је почела да се прави у Берлину на фајнал фору. Кроз ТЕО4 је прошло 600 дечака, кроз пет смена. Радујем се јер смо им створили услове да уче кошарку, довели смо им најбоље тренере, направили инфраструктуру и добили њихов осмех као награду. Сигуран сам да ћемо наставити узлазном линијом. Пријављивање за следеће лето је већ почело. Биће доста новина. Имаћемо више смена, имаћемо посебне групе за девојчице, имаћемо тартан подлогу на свим теренима и затворену халу за тренинге у случају кише. Дакле, настављамо да улажемо и да помажемо. Велику помоћ ТЕО4 има од општине Велико Градиште, од Министарства спорта и од Министарства трговине и туризма које препознаје Сребрно језеро као бисер Србије. Хвала им на томе и верујем да ћемо заједно створити много шампиона за нашу земљу.
