четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 17.10.2016. у 11:05 Војислав Лалић

Велика криза истанбулског Гранд базара

Политичка нестабилност, поготово после учесталих бомбашких напада терориста и неуспелог покушаја војног удара, довели су до неповољних економских кретања у земљи, што се осећа и на чувеној тржници у милионском граду на Босфору
Појачане мере безбедности отерале стране госте (Фото Ројтерс/Осман Орсал)

Трговци у чувеној Капали чаршији у Истанбулу, или Гранд базару, како неки зову тај стари тржни центар, ове године хватају се за главу пошто нема туриста, а самим тим ни купаца. Последице политичке кризе која већ дуже време погађа земљу, поготово после покушаја војног удара средином јула, отерала је многе купце, бизнисмене, стране туристе.

„Овог лета и јесени нема европских туриста који су овде остављали велике паре, нема западних бизнисмена као ни Јапанаца. Једино стижу Арапи, али то је недовољно”, преносе локални медији жалопојке са Гранд базара, огромног тржног и туристичког центра у старом европском делу града на Босфору, највеће покривене пијаце на свету. Она је некад била Волстрит Блиског истока и Балкана, али је и данас поуздан индикатор економских кретања у Турској. Без обзира на то што вишемилионски Истанбул има модерну робну берзу и девизно тржиште.

Капали чаршију је почео да гради султан Мехмед Други, одмах пошто је 1453. године заузео Константинопољ. То је с временом постао трговачки град у великом мегалополису. Она је касније више пута дограђивана, поготово што су је неколико пута разарали јаки земљотреси и велики пожари. Данас се простире на 30 хектара, има три хиљаде продавница, 80 уличица, 15.000 трговаца, џамију, 18 улаза. Најчувенији је онај који носи име султана Бајазита на коме пише: „Бог воли трговце.”

Алах вероватно и даље нема ништа против продаваца, али су их купци ове године – домаћи и они који стижу са пасошима – најчешће заобилазили. Све је почело после рушења руског војног авиона у новембру прошле године: овог лета у Истанбулу, Анталији и другим летовалиштима руски језик практично није могао да се чује иако су они последњих година били главни гости, који су у Турској остављали милијарде долара. Председник Реџеп Тајип Ердоган је Владимиру Путину у јуну „изразио жаљење” због тог инцидента и обновљена је међусобна економска сарадња која је месецима била „на леду”. Али, ова пословна година је изгубљена. После неколико терористичких бомбашких напада у центру Истанбула и Анкари, у којима је страдало и неколико десетина страних туриста, ове године изостали су такође и Немци, Енглези, Скандинавци пошто не желе да ризикују када крену на одмор.

„Ово је једна од најтежих година које се памте”, преноси „Хуријет” речи званичника Анталије, медитеранског града који слови као велелепни туристички центар и практично живи од страних гостију. Овог лета плаже у том летовалишту су биле полупразне.

После покушаја војног удара 15. јула Турска сада лечи ране и обрачунава се са пучистима. У владајућој АКП покушавају да умире јавност („Земља је безбедна, а привреда јака”, кажу у влади), али економска кретања то баш не потврђују.

„Грађани не знају шта их чека сутра и уздржавају се од куповина”, жале се трговци на Капали чаршији. Због кризе и пада промета многи су били присиљени да затворе дућане јер нису могли да зараде ни за кирију.

Криза се очитује и у глобалним економским кретањима. Влада ове године очекује привредни раст од свега два-три одсто, док је раније био пет до осам процената. Експерти, међутим, тврде да је то претеривање и да ће то повећање у 2016. бити 2,5, највише три одсто.

Политичка нестабилност, поготово после покушаја војног удара, довела је до неповољних економских кретања: пада извоза и смањење туристичког промета за 35 процената, односно пет милијарди долара. Курс националне валуте је ове седмице достигао рекордно низак ниво (један долар 3,10 лира). Повећан је и платни дефицит земље за две милијарде долара. Последице политичке кризе ћа се, како се страхује, продубити, поготово што се најављује промена устава и увођење председничког система владавине. Томе се противе опозиционе странке јер страхују да ће то бити владавина једног човека, Реџепа Тајипа Ердогана. Не искључује се ни расписивање референдума пошто владајућа Партија правде и развоја нема двотрећинску већину у парламенту. Политички ривалитет и нестабилност је последњих месеци изазвала подозрење код страних инвеститора који не желе да улажу своје паре тамо где се често пуца, где се поуздано не зна шта ће бити сутра.

Коментари2
81fac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ture bure valja
Ture bure valja je bolje od "valjanja" fasifikovanih robnih marki, bofla, zlata sa visokim procentom bakra te pravih "persijskih" tepiha.
danka
Ne moze da stoji onako ona recenica:"bez obzira..."

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља