понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:45

Људи, лавови, маце, змије и гориле

Користећи се називима животиња, човек може на метафоричан начин да говори о својим физичким и карактерним особинама, најчешће оним негативним и непожељним
Аутор: Слободан Новокмет*понедељак, 17.10.2016. у 12:04

Замислите овакву реченицу: Хеј, где си лафе, виде ли оног тамо, права звер. А она с њим, мачка и по! Или можда оваквуЈуче су керови похапсили оне гориле испред улаза у клуб, били су бесни ко рисеви, праве змије. Или: Мишићу мој, паметна моја пчелице.

Иако се у овим трима реченицама, изговореним у различитим комуникативним ситуацијама,  помиње чак девет животиња, није изненађење што су њихови главни актери ипак – људи. Човек често користи називе животиња да би представио себе и своје особине.

Користећи се називима животиња, човек може на метафоричан начин да говори о својим физичким и карактерним особинама, најчешће оним негативним и непожељним. Зато није ништа необично што људе које сматрамо тромим, неспретним и спорим називамо кравама или козама, оне које видимо као мање интелигентне ћуркама, гускама, воловима, оне које видимо као наивне овцама, зле – псима и курјацима, док оне које сматрамо лепим и енергичним називамо змајевима, кошутама, лавицама итд.

Већина особина које човек преко животиња приписује себи, темељи се на реалним и лако уочљивим физичким карактеристикама животиња. Тако жену дугог врата можемо назвати родом, мршавог мушкарца комарцем или глистом, некога ко има ниску хигијену свињом или крметом, док брзу и виспрену особу можемо назвати видром. Део ових назива темељи се и на карактеристикама за које човек претпоставља да их нека животиња има и које су део типичних стереотипа једног народа у вези са одређеним животињама. Тако у српском језику храбре људе називамо лавовима, тигровима или соколовима, а глупе гускама и ћуркама, иако немамо никакве конкретне доказе нити да су лавови храбри нити да су гуске изразито глупе. Неки од ових уврежених ставова намећу нам се путем фолклора или књижевне традиције ? нпр. басни (познато је нпр. да је магарац присутан у 30 Езопових басни, где је често предмет изругивања и где му се приписују тврдоглавост и глупост).

Преко животиња човек може да говори о људском изгледу, стању, кретању, доби или карактеру, што подразумева и понашање, особине, интелигенцију, емоције, чак и о сексуалности, а понекад је циљ само увреда (крмача, кобила, псето, џукела). И различите професије могу се представити животињским називима на основу доживљаја одређених животиња или њихових особина, тако су вратари – гориле, полицајци су обично керови, млади војници гуштери, а строги наставници аждаје или звери. Да није све тако црно у животињском свету, показују и називи одмила којима тепамо или се умиљавамо. То су углавном умањенице и називи младунчади који се користе за децу: лане, пиле, мишић, јагњешце, бубица и сл.

Иако се називи животиња за људе одређених физичких или психичких карактеристика користе у већини светских језика, ипак немају све животиње исту улогу у различитим језицима, што зависи од културног наслеђа, традиције, али и географског поднебља. Нпр. свиња је у неким културама, за разлику од наше, изузетно поштована и цењена животиња (симболизује срећу, повезана је са просперитетом, гомилањем богатства);  медвед је у немачком, за разлику од српског где може означавати тромог и тупог човека,  симбол лепоте, снаге и моћи (сетимо се само награде Златни медвед на фестивалу у Берлину); у норвешком језику крупне жене се називају китовима, док се у српском углавном зову кравама или слоницама, док је у Индији иста та крава света и поштована животиња. У француском се агресивност доводи у везу пре са тигром него рисом. Међутим, и поред разлика, већина језика успоставља сличне стереотипе и о животињама и о људима – жене се углавном идентификују са ситним крзненим и пернатим животињама (мачка, маца, цица, разним врстама птица као што су кокошка, кока, сојка итд.), а мушкарци са крупнијим домаћим животињама (коњ, бик, ждребац, пастув и сл.).

Нажалост, животињским називима за људе показује се да човек умногоме потцењује животиње приписујући им особине нижег степена као што су крупан или непривлачан изглед, злоба, глупост, чак издајство, тврдичлук, брбљивост, примитивност, лењост, свирепост и сл., док најнегативније види пса, змију и вука. Човек тиме жели свој свет да прикаже позитивнијим од животињског, иако овим метафоричким називима, заправо, показује своје право лице које покушава да сакрије од себе.

*Институт за српски језик САНУ


Коментари0
f99ec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља