петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:21

Агенције ће кад-тад закуцати на врата дужника

НБС разматра могућности да, осим банкама, дозволи и другим финансијским организацијама да откупљују кредите грађана
Аутор: Јована Рабреновићпонедељак, 17.10.2016. у 08:39
(Фото Пиксибеј)

Ненаплативе кредите грађана банке по садашњим прописима не могу да продају специјализованим агенцијама, међутим чини се да дужници неће довека бити заштићени. Народна банка (НБС) размишља о промени регулативе, потврђено нам је у тој институцији.

– Разматрамо могућност да осим банкама омогућимо и другим финансијским организацијама да откупљују кредите – потраживања од физичких лица. Формирали смо радну групу са задатком израде предлога регулаторног оквира за недепозитне финансијске институције, по угледу на оквир којим се уређује пословање оваквих институција у Европској унији. Нарочито водимо рачуна о ризицима којима су грађани – физичка лица, као корисници кредита изложени, а посебно да се не доведе у питање успостављени ниво њихове заштите – кажу у НБС.

Агенције ће радити у складу с прописима о заштити корисника финансијских услуга, а тек када се успостави законски оквир за функционисање недепозитних финансијских институција постојаће могућност измене Закона о заштити корисника финансијских услуга, којим је прецизније и на системски начин уређено уступање потраживања које банка има према физичком лицу.

– Наглашавамо да Закон о заштити корисника финансијских услуга свакако гарантује да дужник не може ничим бити доведен у неповољнији положај од положаја у коме би био да потраживање није пренето и да тај достигнути ниво заштите корисника финансијских услуга неће бити умањен – кажу у НБС.

Иако централна банка то не наводи, разлог за евентуалну промену регулативе свакако је разлог то што се удео ненаплативих зајмова грађана у билансима банака не смањује. ММФ је у свом последњем извештају навео да су банке смањиле удео ненаплативих зајмова за око три милијарде динара. С обзиром на то да око 75 милијарди динара грађани не враћају банкама, смањење лоших зајмова грађана је још симболично. Иначе, код банкарских пласмана грађанима учешће такозваних токсичних зајмова је око десетак одсто што значи да је сваки десети кредит дат физичким лицима проблематичан.

Евентуална продаја кредита специјализованим агенцијама заправо није новина, већ би била повратак на старо. Код нас већ годинама послују специјализоване агенције које откупљују дугове. Прво им је било дозвољено да и од банака, телекомуникационих компанија, лизинг кућа, откупљују дугове и грађана и правних лица и то су они познати случајеви када дужнику зазвони телефон и агенција, а не првобитни поверилац, јер је дошло до промене, односно продаје дуга, га „подсети” да има дуг за рачун за мобилни телефон, неплаћене рате за кредит и слично, и да сада треба да дуг плати новом повериоцу. И да могу да се „договоре”, односно да се плати већи износ дуга или неки његов део како га поверилац не би тужио суду што аутоматски значи повећање издатака за дужника, између осталог и за трошкове извршитеља.

У међувремену, Законом о заштити корисника финансијских услуга, пре две године држава је одлучила да заштити грађане тако што банке више не могу таквим агенцијама да продају дугове. То што се држава заштитнички понела према грађанима тако што је банкама дозволила да кредит, који они не враћају, могу да продају само другој банци, а не и неким агенцијама специјализованим за наплату дугова, има и другу страну медаље. Банке међу собом уопште не тргују кредитима физичких лица код којих постоји проблем у отплати, а последица тога је да ови тешко наплативи зајмови и даље оптерећују банке, односно да их оне не „чисте” из својих биланса. Банке не купују туђе неуспешне кредите, јер су начини за решавање проблема исти, а и резервације које морају да се плате код централне банке су исте.

Ове агенције, међутим, немају право да принудно наплате дуг и не треба њихов рад бркати са радом извршитеља. У случају продаје потраживања мења се само поверилац, а он даље одлучује како ће своје потраживање, односно дуг дужника, да наплати. Извршитељи су тек следећа инстанца, јер они наплаћују потраживања како банака, тако и других привредних субјеката, тек на основу судске одлуке и у поступку који регулише Закон о извршењу и обезбеђењу.


Коментари13
b3164
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Часлав Кузмановић
Ова мера, да се дугови грађана продају агенцијама-уреривачима је дуго припремана и треба је увести у праксу што пре. Мислим да не постоји бољи и сигурнији окидач да се у Србији схвати постојеће ропство и покрене "буна на дахије".
Šone
....сећам се времена кад су радници, службеници и остали добијали станове по новом Београду....само зато што су радили десетак година у фирми....некад било, сад се помињало...
Bozidar Petrovic
NBS nikoga nije naterala ni milom ni silom da uzima kredit. Prema tome pohlepna gospodo razmislite da li mozete da vracate pozajmljeno pod uslovima koje ste samovoljno potpisali. Ostavite NBS. Sirite se onoliko koliko privredjujete.
Саш
Нешо. То што сте данас живи и здрави не значи да ће то бити случај и за 20г па тако не можете кривити друге ако својевољно потпишете уговор знајући то исто. Е сад, ако су банке прећуткивале одређене ствари, као ког издавања у Францима, онда схватам да је део кредита кривица банке али не и главница. Јер свако ко позива државу да решава личне проблеме говори да бих ја требао да платим нечије непромишљено понашање. Е то неће моћи. Жао ми је али неке ствари се морају платити.
Препоручујем 1
Neša (Glodur)
Imate pileće pamćenje. Kredite su banke davale u vreme dok nam je ekonomija bila jača, a onda su vlasnici banaka uništili privredu i ekonomiju. Šta rade banke? Daju vam X, a potražuju X+Y. U međuvremenu vam unište ekonomiju i umanje ili ukinu mogućnost da vratite X, a kamoli X+Y. Čak je u Srbiji Y veći nego u drugim državama. "To je dobro za Srbiju" mantra je MMF, Svetske banke, Evropske banke za razvoj... Njihovi činovnici, koji sede i u "našoj" vladi, ponavljaju je svakodnevno. Sa njom poklapaju svaku eventualnu diskusiju. Čim zagusti oni "to je dobro za Srbiju".
Препоручујем 13
Часлав Кузмановић
Потпуно се слажем са констатацијом из наслова овог текста. Истине ради треба рећи читаоцима ПОЛИТИКЕ да је конструкција"корисник финансијских услуга" једна небулоза створена у циљу да дужник, корисник кредита ( а не финасијских услуга) не би био заштићен Законом о облигационим односима већ нечим и ничим. Један од разлога зашто банке не "бришу" ненаплативе кредите грађана је и тај што им у том случају држава не "брише" порез. Дакле држава која дугује многима и која један од главних узрока постојања ненаплативих кредита грађана, на. у чланку описан начин, ће те исте грађане изложити даљем мрцварењу.
АлександарБП
Народна банка само глуми да штити грађане. Банке немају велике потребе да продају кредите агенцијама ( утеривачима дугова) јер имају ефикасну заштиту од стране закона и суда. Суд веома брзо и увек стаје на страну банке , ажурира меницу и ставља судску забрану на две трећине плате . Депозит и новац уплаћен до тада остају банци , банка добија износ са менице уз законску затезну камату ( која је и до 25 % кредита) . Тако да суд, народну банку , уопште незанима како ће дужник да прехрани породицу са трећином плате . Такође банке одбијају да рефинансирају кредите у доцњи из других банака . Банке у Србији уживају невероватну заштиту . Народна банка се оглашава само ретко и са неким смешним мерама које никада неће оштетити никог сем дужника. Само одржавање рачуна и упит кредитног бироа банкама доносе милионе евра . То је новац који они једноставно добијају бесплатно .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља