понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:44

Зашто су пропале српске земљорадничке задруге

Хладњача „Воћар Драгачева” запремине 230 вагона, са 4,57 хектара земљишта, продата за 27,98 милиона динара:
Аутор: Гвозден Оташевићуторак, 18.10.2016. у 08:35
Стара хладњача „Воћар Драгачева” у Котражи (Фото: Г. Оташевић)

Котража – Најбоља земљорадничка задруга у Србији с краја прошлог века сад припада забораву. И друга, стара хладњача „Воћар Драгачева”, запремине 230 вагона, опремана између 1975. и 1978. и тада једна од водећих у СФРЈ, продата је недавно у стечајном поступку, са 4.417 квадрата под кровом и 4,57 хектара земљишта, за 27,98 милиона динара.

Купац и једини понуђач је д. о. о. „З. А. фруит” из Ваљева и тај, тек шести, покушај продаје био је успешан. Први пут, највеће стовариште воћа и поврћа у овом делу Србије оглашено је на продају пре годину дана, 12. октобра 2015. по почетној цени од 68,3 милиона динара, али то је сада далека прошлост.

Претходно је, такође пре годину дана, продата и нова хладњача „Воћар Драгачева” саграђена и довршена 2008, па је сада, тако, окончана прича о поносу Драгачева, где је на почетку овог столећа било 173 запослена.

Зашто су пропале српске задруге? Због чега ова?

– Ова због политике. Накрај зиме 2001. ушли су код мене у канцеларију предводници кризног политичког штаба из Гуче и тражили да поднесем оставку, рекли су да је то политички. Нисам хтео да чујем. Онда су ме сменили, тако се њима онда могло, али сам сачувао документ да сам тада задругу оставио са 4,5 милиона марака у добитку. Не рачунам имовину, већ само новац на рачуну, робу на залихама и потраживања – каже за „Политику” Милан Кузмановић, Котражанин који је, оставши без посла, подигао своју хладњачу у родном селу.

Задруга је, лоше радећи потом, у стечај пала најпре фебруара 2011. али је већ 2. јуна те године у Привредном суду у Чачку прихваћен план реорганизације колектива. По том нацрту, Агробанка је била поверилац и истовремено кредитор задруге за износ од 150 милиона динара. То право је маја 2012. године пренето у портфолио Нове Агробанке. Међутим, пошто је и Нова Агробанка 29. октобра 2012. године отишла у стечај није могла бити кредитор, а друге банке нису биле спремне да ступе на њено место.

У програму производно-финансијске консолидације, који је ЗЗ „Воћар Драгачево” припремила 2011, наведено је да су главни узрочник суноврата у пословима биле високе каматне стопе банака: „На крају 2010. године укупне кредитне обавезе задруге износиле су 18,5 милиона евра, а само за три године које су томе претходиле банке су задругу задужиле са 7 милиона евра на име камата и разноразних трошкова”.

Тако је у 2008. години 85 одсто производње било финансирано новцем из позајмица, годину касније то је порасло на 86, а 2010. године на чак 89,6 одсто. Посебно је 2008. била тешка због колебања цена, јер је килограм малина у откупу воћарима плаћан 170, а касније продаван за 160 динара.

Коначно, стечај задруге проглашен је 13. фебруара 2011, на заједнички предлог Нове Агробанке у стечају из Београда и ОТП банке из Новог Сада, поднет 21. јануара те године и образложен неспровођењем плана реорганизације. У предлогу за увођење стечаја тада је истакнуто да „Воћар” нема средстава за отплату прве рате према ПР која је доспевала 1. новембра 2014, и само према Новој Агробанци износила 724.496,92 евра.

Тако је некад најјача земљорадничка задруга у Србији, са две хладњаче, својевремено 178 запослених и признатом традицијом у откупу малина, вишања и шљива, и преради кромпира, дошла у безизлаз. На почетку стечајног поступка имовина задруге била је процењена на 238,8 милиона динара (око два милиона евра), укључујући и потраживања од 54 милиона динара. С друге стране, повериоци су од „Воћара” потраживали чак четири милијарде динара (33,3 милиона евра).


Коментари12
ad823
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

pera trošak
oni koji su kupovali voće od zadruge namerno su odugovlačili da isplate potraživanja zadruzi pa je ova pala u stečaj...... za to imaju odličan alibi jer se dug između privredni subjekata ne tretira na sudu kao vrednost preduzeća koja ulazi u saldo za stečaj već samo oprema i mašine....... zato te prvo ucene pa ti posle na stečaju obore cenu opreme pa kad kupe firmu dobiju i robu i mašine praktično džaba..... stara seljačka tehnika da od ništa napraviš nešto,milion puta dokazana u praksi..... sudovi to podržavaju jer i sami žive od parazitisanja na takvim predmetima pošto dug kao dobrovoljan ili dobromoran vid akumulacije sredstava je teško dokaziv način borbe za ostavštinu posle stečaja.. vidim sad hoće da i termin **lični bankrot** uvedu da bi materiju proširili i na fizička lica pošto se tehnika stečaja pokazala kao značajan vid manipulacije imovinom..
http srbijica blogger ba
"Dosli kod mene... trazili ostavku... nisam pristao... smenili me... ostavio sam milione dobitka... pretvorili se u milione gubitka..." Sta je ovo? Scenario za nastavak "Kuma" ili ispovest celnika srpske zemljoradnicke zadruge? "Predvodnici kriznog politickog staba" - neki nov naziv za Don Korleoneovu ekipu? Tuzilastvo za organizovani kriminal smatra da ovde nema posla za njih?
Bosa S
Pitajte se ko je bio na vlasti tih godina! Srbija je sistematski i planski tad unistavana!
Препоручујем 2
Gradimir
Acina 'privatizacija', pa 'konkurentnost', pa opsta propast!
Zoran
Sve sto je nase propada, a sto je moje, to je vec druga stvar. Politika to jos niej ukapirala. Ne moze nesto da radi ako je kljakavo ma koliko vi to forsirali.
Sotir Gardačić
Glavno pitanje je da li se isplati biti poljoprivredni proizvođač u Srbiji? Danas nije problem prozvesti bilo koju ratarsku, voćarsku kulturu ili se baviti tovom domaćih životinja već je problem u plasmanu poljoprivrednih proizvoda. Danas primera radi plasman voća zavisi od odnosa sa Rusijom. Inače, za zadrugama najviše žale banke jer traže što više kreditno sposobne klijentele.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља